Narodno blagostanje

Страна 828

teskih utaja, naročito na prinos od kapitala, koje su u zadnje vreme uzele velikog maha.

I ako je vlada učinila veliki napor kod uravnoteženja budžeta i misli da će joj njegovo izvršenje uspeti, ipak će to zavisiti od razvoja privrednih prilika.

Od primarne je važnosti za čehoslovačku privredu što vlada smatra novi budžet kao zdravu osnovicu za izvođenje njenog daljnjeg privrednog programa. Ovaj se sastoji u glavnom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 52

,i kartelskih cena i 3. vraćanje trgovinske politike na princip klauzule najvećeg povlaštenja i preferencijala.

| Kad ovu treću tačku ne bi našli u izjavi ministra pred| sednika, misl:li bi, da je po sredi nestručnost novinara. Čehoslo| vačka trgovinska politika zasnovana je i sada na tim principima |i ostaće to i dalje zbog trgovinsko-političkog položaja Čehoslovačke u svetu, a i zbog političkih prilika u zemlji. Međutim pre-

_ ani OON __|Тегепеја! једе Кап јуесес ромјабсепја. iz tri dela: 1. sniženje kamatne stope. 2. sniženje monopolskih | o . | O O

веза

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБЕ

НОВЧАРСТВО

— Broj ulagača ti Sjedinjenim severoameričkim državama opao je od 30 juna 1931 do 30 juna 1932 od 51,39 milona na 44,95 miliona, a iznos štednih uložaka od 29.206 na 24.281 miliona dolara. Ovo opadanje naročito je bilo jako od sep.embra 1931 do rebruara 1932 usled krize banaka. Uprkos tome ulozi na štednju na glavu iznose sada za 33 dolara više nego 1922 ı 106 dolara više nego 1912 godine. Od svih uloga nalazi se 22% kod njujorških banaka.

— Po zakonit o stabilizaciji francuskog franka 'mala је

Banque de France do konca ove godine povući novčanice od!

5, 10 i 20 franaka i zameniti ih srebrnim novcem u istoj vrednosti. Srebrni novac imao se iskovati u iznosu od 3 miiijarde franaka. Budući da je do sada iskovano samo oko 1275 miliona, produžit će se Taj rok iskivanja i povlačenja do konca 1934.

— Njujorške štedionice osnivaju centralnu instituciju sa kapitalom od 1 i po miiona dolara, koja će im se u slučaju po-

trebe eskonirati menice i hipoteke i pomoći im da se održe li- ·

kvidne. Osim toga centrala će provoditi likvidacije, reurganizaсе | а:

— Ministarstvo lHnansija promenilo je zakon o #ovanju srebrnog novca u toliko što je dodalo da će nove pedesetodinarke imati težinu od 23 grama; u prečniku 36 mm а за ма unaokolo biće utisnuto „Bog čuva Jugoslaviju”.

— Na dan 30. decembra prošle godine donet je zakon, kojim je omogučeno društvima obavezanim na javno polaganje računa, da gubitke na državnim i državom garantovanim hartijama od vrednosti ne proknjiže preko pasive, već da ih stave u aktivu, na naročite račune i da ih postepeno, kroz pet godina otpišu. Ove godine taj zakon nije produžen i to je u redu, jer se iz godine u godinu ne mogu knjižiti gubitci kao aktiva. Ove godine ti će se gubitci na kursevima prema lanjskoi godini mo= rati iskazati u računu gubitka.

— Републикански пославик Кнутсон поднео је америчкој претставничкој кући законски пројекат којим се забрањује припуштање на америчке берзе свима облигацијама страних држава које не испуњавају своје обавезе према Сједињеним Државама као и објављивање проспеката оваквих зајмова и њихов транспорт америчком поштом,

— Мађарски мораторијум трансфера, који је истекао 23. ов. мес. продужен је без икаквих измена.

— Шведска влада израдила је новелу закона о банкама, који веома пооштрава досадашње прописе, Банке не смеју ни у којем случају куповати сопствене акције, а само с одобрењем владе могу куповати акције других шведских или страних банака. Сасвим су нове одредбе о кредитирању, које предвиђају каква се обезбеђења морају тражити за давање кредита. Директорима, чиновницима и ревизорима кредити се могу давати само под специјалним условима. Број чланова управе може бити већи од 10 само уз одобрење владе, али ни у којем случају већи од 15. Пооштравају се, даље, одредбе -о ревизији, а предвиђа се ужа сарадња из-

међу инспекције банака и Народне банке, на тај начин, што „ће прва обавештавати Народну банку о ситуцији и односима приватних банака.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Delicit u grčkom budžetu iznosi oko 700 miliona · drahmi. Vlada ga namerava pokriti uvođenjem novih poreza i monopola.

— Američko ministarstvo finansija emitovalo је 250 miliona dolara tri četvrti od sto zapisa sa rokom od godinu dana i 350 miliona dolara 2,75 od sto zapisa sa rokom od 4 godine. Ove emisije su preupisane.

— Svajcarska će u januaru konvertovati 4 i po od stotni mobilizacijski zajam od 1915. Novi zajam nosiće kamatu od 3 s po od sto.

— Mitnistarstvo finansija izdalo je naredbi da se najpaž„ljivije izradi spisak onih sadioca duvana koji duguju porez, tako | da bi im se pri isplaćivanju za ofkupljeni duvan mogla ·adržati suma dužne poreze.

— Predlog budžeta Dunavske banovine а 1933—34 god. iznosi: Prihodi 116.718.375 din. (prema 138.900.000 и 1932-23 god.) i rashodi 128.588.200 din (1932–33 god.: 131.800.000 din.), od čega oipada ma lične rashode 28.395.550 din. (27,226.000 din.); na materijalne 98.877.330 din. (102.064.285 din.) i na vanredne 1,315.330 din. (1,609.700 din.). Po odeljenjima ras::odi su

podeljeni: opšte 1,793.915 1,761.540 upravno 3,166.828 3.390.561 prosvetno 8,844.349 9,712.533

i poljoprivredno 11,/97.160 14,303.240 tehničko 44,014.402 44,431.130 SOĆ. pol. ı nat. Zdr. 10,412.835 9,361.380 finansijsko 15.604.935 16,752.699 trg. i ind. 2,511.770 2,528.870 budžetske rezerve 650.000 700.000

Prihodi predviđeni su:

15% prirez na drž. porez. 47.500.000 38.000.000 trošarina 25.500.000 31.800.000 ban. dažb. i takse 22.160.000 26.500.000 ban. preduzeća i ustanove 7,717.000 4,302.000 neprikup. prih. ranijih god. 15,141.375 19,196.900 nepredviđeni prihodi 500.000 300.000 subvencija za isplatu kirija za smeštaj Banske uprave 1,200.000 —

— Odeljenje poreza Ministarstva finansija saopštile je да klanje stoke na klanici podleže u svakom slučaju laćanju skupnog poreza na poslovni promet. Ako se što od i» stoke izveze u inostranstvo, izvoznik se može koristiti S 12 Zakona o skupnom porezu na poslovni promet i fražitfi naknadu poreza.

— Порески приходи општина, земаља и државе у Немачкој пали су од 13.5 милијарди марака у 1929. на 10 милијарди. У ових 10 милијарди долази 2.5 милијарди нових пореза.