Narodno blagostanje

РА САР 1932 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 831

БЕОГРАДСКА БЕРЗА. februara novac 208 a roba 220 bez posla. Investicioni zajam novac 49. Agrarci zključeni po 29. Begluci novac 34,50 а roba 39,15.

Osampostotni Blair zaključen po 42 a 7% ро 37,50—38. 16 eu. 20.700 АЕН O Seligman roba 45 Narodna Banka novac 4250 a toba 4.500. Pab

У току ове последње недеље — било је свега четири састанка, курсеви наших ефеката били су следећи:

7% Инвестиц. зајам Б> BO 5250. 99% > ова а гора 260. 4% Атрарци 250. 5 | Kod dionica industrijskih poduzeća bez zaključaka. Na69% Беглуци 36.125 207 35125 35.875 todna šumska roba 30, Gutman roba 80, Озјеска Цемаотса 1% Блер 0 3850. OU он robe 180, Veliki Bečkerek novac 700, Impex novac 50, Isis novac Рента Ратне штете 24250 239.50 241— 241— | „у тоба 35. Ттбочце поуас ТАБ А тока 160. Народна банка 4420 4435. _ = 4400.Аграрна банка 260. 260.—K 257.60 259.50 РОБНО ТРЖИШТЕ.

Обрти су достигли огромну цифру од 15.84 милиона од чега долази 11 милиона, односно 45 милиона номинале, Пшеница. дакле далеко највише на обрте у Ренти Ратне штете (10.64 Светско тржиште пшенице је и ове недеље под јаким

милиона промпт и 318 хиљада термина); затим долазе акције | притиском аргентинске жетве. у Канади је цена попустила Аграрне банке у којима је обрт износио 2.03 милиона — што |за 5 доларских центи, јер је Енглеска престала да купује. У у опште још није био случај од како се у томе папиру тр- Чикагу су цене остале непромењене, 4420 доларска цента гује на берзи. У акцијама Народне банке обрт је износио |за бушел; продаје се само нешто за америчко тржиште, 978 хиљада динара, у 7% Инвестиционом зајму 800 хиљада, |иначе ништа. 6%, Беглуцима 704 хиљаде и 7 хиљада у 4% Атрарцима. Међутим, домаће тржиште је оживело, а показује врло На париској берзи сви су папири у скоку па и наши. | чврсту тенденцију. Скок цена из прошле недеље се је настаНотирали су: вио. Поред веће тражње од стране Призада за вагонску и 12. дец. 14. дец. 15. дец. 16. дец. 19. дец. | шлеповску робу за извоз у Аустрију, ове недеље су купо4% из 1895. год. 2о 20. 3005 JI 3. рали и домаћи млинови, који су делимично истрошили своје 500 из 1902.год. _ 150 15250 160. — 170.— залихе, а делимично купују и из страха ла не дођу доцније у тешкоће због мале понуде. Цене су скочиле Бећ почетком 4 и по од сто из 1906. 140— 136— 13750 140— 150— | недеље за неколико динара, али то није привукло произво4 и по од сто из 1909. 124.— 132.— 140. 147.— 143— |баче на тржиште, понуда је остала мала. Све више се осећа 5ф из 1913. год. 3150. 3075 30.50 3150 33—|да немамо довољно пшенице. Цене су: бачка околина Нови А и по од сто из 1911. 130— 128— 135—- 145— 148— Сад и Сомбор 158—160, средње-бачка 159—161, горњо-бачка OL 0. 1010. 1308 [25 |D ima _ O 160—-162, потиска 161—173, банатска 156—158, бачка лађа

Тиса 165—167, бачка и сремска нова 159—161, јужно-банат7% Стабил. из 1931. = 19.25 18.25 20— 21— ска нова 148—150.

На београдској девизној берзи обрт је износио 3.13 К милиона, од чега долази највише од приватног клиринга са yKyPy3. Бечом, у коме је закључено за 2.21 милион динара. Курс Међутим, домаће тржиште кукуруза је остало мирке. шилинга је варирао између 8.90 и 8.585, са па Им по Ето Мадоне куповало за извоз, али је домаћа тражња пуштањем курса шилинга, који се је прошле недеље попео минимална. Понуде су и даље слабе, што се објашњава очечак и до 9.05 динара. У извозним боновима Грчке новча- кивањем произвођача да ће се садашње цене поправите Поничне банке трговано је за 453 хиљаде динара (према про- трошачи су сигурни, за разлику од пшенице, да кукуруза шлој недељи обрт је необично порастао) а курс тих бонова има доста и зато не купују за лагер. Цене су остале непре поправио се од 34.25 на 35 и 36— У девизи Париз трговина | мерене 52—54 динара. је износила 188 хиљада, Цириху 226 хиљада итд. Курс ди- Вино. нара у иностранству остао је стабилан на паритету 7 швај- Тржиште вина оживело је прошле недеље. И ако је царских франака за 100 динара, а непромењени су остали и|ове године берба грожђа била слабија него прошле цене разни „примови“ Народ. банке (20%) ит алијанског клиринга | вина се нису биле поправиле због великих залиха. Садашњи (26,50), немачког клиринга (28.50%). пораст је сезонски, јер је тражња пред празнике већа. Добра вина плаћају се сада 450—600 динара по хл., а слабија ZAGREBAČKA BURZA. 200—350 динара. Једино код неких далматинских вина цене Novčano {ržište. Situacija na novčanom tržištu ponovno иду и до 700 динара. ie napeta makar žiro računi Narodne Banke i pokazivali porast. Vanjsko-politički događaji, naročito govor Mussolinija u Senatu, | ПРЕТПЛАТНИЦИМА

djelovali su da je nervoza porasla. 2 | извештанам ;

i ~ А А А 5 мо г. г. претплатник с

Devizno težište. Prim je i dalje isti. U privatnom prometu o prne 1032 _ o i o EO na _ готове платнене ponovno su devize i valute u porastu. A pokazuje se i veći inte- Ио рабем Е МА 8 им насловом. |

(ee ee CH Mija ако. | р е су двоје корице: једне за редовне бројеве а

Efekti. Promet je znatan. Naročito u Ratnoj šteti. Na po- | JE 0 O _ Цена ПОЈЕДИНИ КОРИПА ИЛИ. Дин, 13.— а обојих 25.— заједно са поштарином.

jedinom sastanku i po nekoliko mil. din. nominale. Mnogi prodaju,

danas, da kupe u februaru. Kurs ultimo februara mnogo je slabiji | nego što bi imao biti s obzitom na prompt kurseve. Rat. šteta za- Уз 1-ви број 1938. год. биће приложен садржај 1932. ključena je po 240—41. Ultimo decembra po 236—238. Ultimo године. и

: 7564 АНГЛО.ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

У OP fi

MOV,

Toemer, axpeca: AHIJIOBAHKA — Tem.: 23402, 23403, 23404, 23405