Narodno blagostanje

#24, децембар 1932.

V. Bajkić 0

Кај

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 823

SLAJHER KAO REŽIM

— Jedan робјед na unuirašnje političke prilike u Nemačkoj —”P

Jedan naš marljivi čitalac pitao nas je pre nekoliko dana, da li još uvek na заради пета шсеса поуоз, ciljajući те па naš članak pod istim naslovom u Dr. 30 od 1930 „Narodnog Blagostanja”, kad je ceo svet počeo da moluje diktaturu na zidovima nemačke državne zgrade. Mi smo tada pisali da je u Nemačkoj još uvek sve kao dotle; da državna mašinerija radi |oš uvek pod režimom Vajmarskog ustava.

Međutim, u Nemačkoj vlada prikrivena i ublažena dikta«шта već mnogo meseca. Po pisanju većine evropskih listova, vrhunac diktature preistavljala je ion Papenova vlada, која је bila uspela da na sebe privuče neprijateljstvo sviju političkih

· partija, pa čak i nacionat-socijalista. Stvarno, fon Papenova vlada nije bila diktatorska; ona je Dila izborna a to je u dubu Vajmarskog ustava. Ali ona je istovremeno višila i dalekosežne izmene u uređenju države, koje nikad ne vrše izborne vlade. Ona je raspisala izbore koliko da saglasi svoju ekzistenciju sa ustavom, ali je istovremeno objavila jedan program, za čije je ostvarenje potrebno nekoliko godina. Baš se po tome 1 таг коvala fon Papenova vlada od sviju ostalih prethodnih; Ovž Su Živele od danas do sutra, postavl!jale programe prema danoj Siас, док је fon Papenova vlada izradila veliki program kako | politički tako i ekonomski. I док је Топ Papen za celo vreme | svoje vlade zanimao domaću i stranu javnost svojim odista in- | teresantnim i originalnim programom, dotle je general fon Šlaj- | her zanima svojom ličnošću. Danas svaki pismen čovek u svetu zna dan njegovog rođenja, njegovo školovanje, karijeru, dela u: službi i sve što je kazao i što nije kazao. Zna se da je fon Šlajher imao odlično domaće vaspitanje, da nije posluzi smeo da kaže ni jednu ružnu reč. Za razliku od junkera, kojima pripada, on je socijalni general. On na pr. pregovara sa radničkim sindi- i katima u cilju da ih pridobije za podržavanje njegove vlade; on je protivan svakoj promeni ustava naročito u desno; on |e Vatren pristalica sporazuma s Francuskom Do svaku cenu, on Se ne boji da sedne za jedan sto sa najobičnijim socijalistom; on nije šovinista kao Hugenberg; on je vrlo mudar i inteligentan, ima mnogo političkog smisla, ume da oseti šta narod želi i da prema tome udesi svoju politiku; vrlo je vešt u ophođenju sa ljudima — i ženama. -

Pravi Ničeov nadčovek! Eto, zbog čega je njegova ујада tako povolino primljena na strani i u zemlji.

Englezi obično kažu not measures but men, tj. ne Somažu zakoni i propisi već čovek; pravi čovek na pravom mestu, to je iđeal funkcioniranja svake ljudske organizacije. To važi i Za vladu, i sa te tačke gledišta fon Šlajher bi odgovarao tom idealu. Ali Englezi imaju granice i u primeni toga principa zdravoga razuma. U Engleskoj ne bi nikada mogao biti na čelu vlade čovek koji ne pripada parlamentu i koji nije istaknut na taj položaj od strane većine. General Šlajher međutim ne samo da nije šef najveće političke stranke, već ne pripada ni jednoj stranci, nije ni član parlamenta, nije se uopšte ni kandidovao za poslanika. Kad takav čovek stoji na čelu vlade u parlamentarnom геžimu, onda se to naziva diktaturom. i

Nakratko, četiri i po meseca posle pravilno izvršenih izbora za Hajhstag još uvek sedi na vladi čovek koji nema nikakve veze sa parlamentom. |

Kako se objašnjava to? Oitkuda da nemački radnici i nemačka demokratija tako mirno trpe to neparlamentarno stanje? Od Nemaca će se čuti sto opravdanja tog stanja, ali ni jedno nije tačno. Uzrok je jedan jedini i on leži u partisko-političkim pri-

likama u Nemačkoj. Mi smo jednom prilikom pisali da izbori u

Nemačkoj za poslednje dve godine nisu izbori u tradicionalnom smislu, već građanski rat. Daleko bi nas dovelo kad bi smo opisivali sve što smo videli u Nemačkoj prilikom poslednje izborne borbe u julu ove godine. Mesto toga da damo najkraću sl:ku jednog političkog zbora nacional-socijalističke stranke, održanog 10 jula t. g. Zbor je bio parada kao ona koja je priređena pri> likom dolaska Kajzera u Minhen. Zborište je sa sviju strana bilo okruženo naoružanom stražom; najveći deo prisutnih je bio u uniformi. Prvo dolazi delile trupa pred Hitlerom, koji je trajao čitav sat. To je bilo daleko od samoga zborišta, na drumu, koji je bio potpuno zatvoren Za svaki saobraćaj. Potom se IHitler, u vrlo jakoj pratnji, upućuje tribini. Za vreme dok on соvori čuvaju ga vojnici jurišnih trupa. Razilaženje publike je bilo pod nadzorom partijske policije. U veče je bilo nekoliko teško ranjenih u sukobu između nacional-socijalista i njihovih protivnika. Taj metod krvave partijske političke borbe u Nemačkoj uneo je Hitler. U stvari, počeci toga mnogobrojni su u svima zemljama. Nema izbora bez razbijenih glava. Ali |e to ranije bilo iznenada, neorganizovano, haotično, tako da se nije znalo, ko je svoj a ko {tuđ. Hitler je sve to sistematizirao, uredio, racionalizirao, organizirao po pravilima ratne veštine. Da nije bilo policije i rajhsvera, poslednji izbori u Nemačkoj završili bi se sa više žrtava nego u kakvom ratu.

U ratu kao u ratu. Tamo se ne neguje ijubav prema bližnjima, već istrebljenje. Izmeđ zaraćenih strana nema dodir» nih tačaka, to su neprijatelji sa ciljem: ti ili ja.

Hitler nije uveo ove metode u partijsko-političku borbu iz krvoločstva. On je vrlo pitom čovek! Sve je to bila posledica njegovog programa. Po njemu Nemačka stoji pred neposrednom propašću: s jedne strane Moskva vreba da je pretvori u anarhiju, s druge strane socijalna demokratija je prodaje inostranstvu, a s treće strane centrum pokazuje i suviše mnogo mekosti u odbrani interesa Nemačke na međunarodnom forumu. Za njega su sve to grobari Nemačke, koje treba što pre uništiti. Nije ih dovoljno tući na izborima, treba ih kazniti; treba ubiti kod svakoga Nemca i najmanju volju da im se pridruži, a to se jedino može postići batinom. ~, |

| Svršili su se izbori i sada treba da otpočne rad u patrlamentu. Prirodno je da su nacional-socijalisti pokušali da i u parlament unesu iste metode, ali ih je u tome sprečila vlast. Ima da se bori samo jezikom i perom. Treba da rade mirno i tolerantno, nasmejanog lica, uz ljubazne pozdrave ljudi, koji su do juče jedan drugome zabadali nož u leđa, kad god bi se sreii u tesnim i mračnim ulicama, a katkad i nasred pijace. Hitlerova stranka je još uvek najveća, tako da dokle god se računa s parlamentom mora da se računa i s njom. Za sada je nemog::ća ma kakva vlada uz njegovu opoziciju. Zbog toga su i otpočeli prvo pregovori s njim. Ali bez uspeha. Eto tu leži odgovor na pitanje kako da nemačka demokratija trpi generala fon Slajhera. Gde se dvoje svađaju, treći se koristi. Koristi se pretsednik Hindenburg. On zna da je dužan da da zemlji parlamentarnu vladu, ali kad to ne može, onda će dati onakvu kakvu on hoće. Tu leži poreklo fon Papenove i fon Šlajherove vlade. U svakoj drugoj zem= lji pojava ovakve vlade bi skupila opoziciju u energičan protest i pretnju revolucijom. U Nemačkoj je, kao što rekosmo, isključena svaka zajednička akcija ostalih partija sa nacional-soci|alistima. Imajući pred očima ovakve partisko-političke prilike mo

ramo mnogo blaže da sudimo o Šlajherovoj vladi. Naravno još

uvek pod pretpostavkom, da će on učiniti sve što je moglućno