Narodno blagostanje

Страна 822 НАРОДНО легалним начином, како се то тврди у горњем чланку. 90% наших данашњих ималаца тих папира купио их је у земљи за динаре. Папире су увозили посредници, банке и приватници, а последњих месеца, непознати страни поданици. Ми смо отоич констатовали да је један део купљен и увезен потпуно легално, један део купљен легално а, увезен нелегално, а један део купљен нелегално увезен легално. Има, дакле много нелегалности у транзакцијама тих папира. Али шта су за то криви наши грађани који су их купили на, нашој (берви # Казну би требали да искусе они који су се одавно склонили на сигурно место, који су за нас потпуно анонимни.

Из ових је разлога Министар финансија нострифицирао све папире чији су купони наплаћивани у земљи, не улазећи у испитивање легалности њихове набавке у светлости сукцесивних наредаба, и прописа о њима. Ови су Gea изузетка, надионализирани, и ако код две трећине има или при набавци или при увову неисправности, Тако је морало бити, И ми смо то предлатали пре две године, и тако је поступила и Немачка. У толико нас више чуди узвик у горњем чланку, да је сасвим право што су они који су изигравали позитивна девизна наређења искусили казну. Истина овде се мисли на оне који су нелегално купили и оставили у иностранству и оне који су купоне са папира, који се налазе у земљи, наплаћивали у иностранству.

Можда су сви они, који имају папире на страни и који су купоне наплаћивали на страни, а против којих је упућена садистичка радост у горњем чланку, потпуно легално набавили те папире. Не могу се паушално и По претпоставци сви ти људи огласити ва кривце. Позната, је ствар да те папире имају и наши емигранти, наши дипломатски чиновници и наши грађани, који живе на, страни. Наравно да су они своје папире држали на страни.

. Не само да се ти људи не могу огласити ва неисправне, већ шта, више они сви имају право да их увеву у земљу уз услов да докажу да су их легално набавили. Није допуштено чак ни да претпоставимо да, су наши дипломатски чиновници, емигранти и други нелегално набавили девизе да купе те папире, кад им приходи теку у страној валути 2

Врхунац, посувраћености погледа налази се у последњој реченици торњега чланка која гласи: „Ова најновија одлука погодиће необично све оне који су навикли да своје купоне наплаћују у девивама, док, им се сада може десити да их не наплате ни у динарима“. Писац претпоставља, могућност да једна држава по својим облигацијама, које се налазе на страни, обустави сваку службу, а по онима Које су у земљи, врши интегрално и даље, То

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 52

је немогућно чак и кад би било држава, које би то хтеле: оне га не би могле извести због протеста, који би дошао од стране држава, чији су поданици имаоци њених облигација. Основни принциш je алсолутна, једнакост свију ималаца без обзира, на место и народност. То потврђује и најновија, пракса, са, мораторијумом трансфера. Аустрија, Мађарска и све остале земље, које су увеле мораторијум трансфера, плаћају неограничено у домаћој валути, (наравно без права, на. употребу исте за извоз и за куповину девиза) целокупан износ свога дута, без обзира, на то, где су облигације и чији је поданик ималац, Исто тако за случај да се добије потпуни мораторијум, — (а није искључено да је то претстојећа, фаза, јавНих дугова код извесних земаља), важиће исти 34, све без обзира, на место и народност. Никоме се веће платити или ће се платити свима на, исти начин.

Али да претпоставимо ва тренутак да би наша. држава желела да добије општи мораторијум само ва облигације на, страни. То не значи да би наша држава хтела, и морално могла да одбије сваку службу по облигацијама у својини наших поданика, који су их стекли легално и ако се ове налазе на страни. Таква дискриминација има за циљ да пружи преференцијал домаћим поданицима, јер преференцијал облитацијама које су у земљи, кад се већ плаћа само у домаћој валути, била би бесмислица. Кад се већ ствара преференцијал у корист домаћих поданика, онда. би било крајње неправично, и због тота нико сем писца тога чланка на, то не мисли, да се васпостави дискриминација, између 0блитација наших поданика, према томе да ли се налазе у земљи или на страни. Једна једина дискриминација је добра, а то је на штету нелегалности; јер гдегод се она може да утврди треба, је применити. Али је интересантна, атмосфера у којој живи писац поменутог чланка, кад он замишља за мотућно и правилно стање, по коме би наш грађанин који је уложио своју цркавицу у наше државне хартије од вредности на потпуно легалан начин, што може и да докаже, могао бити лишен права, по тим облитацијама која уживају други наши поданици, чије су облитације у земљи. По нашем мишљењу целокупна ова наша дискусија има академски карактер ; практично, потпуно је искључено да једна, држава различно поступа према својим повериоцима, било по равним зајмовима или по истом зајму, с обзиром на њихов домицил и на њихову наредбу. Било мораторијум трансфера, било општи мораторијум, он је једнак за све, јер је основни TIDHHIHTI облигација, у маси апсолутна, једнакост свих облитационера. pod Pa fd POR

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ 3ABOJI A, JL :: ПРЕЂЕ

KR. G. DUN « СО.

план ниналаннинаананијиланеиананинијннанаинигинпининкинни не оипикнининнинининннни и сани сенке али по DIBIĆ RI|G GW B(R||a|u

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

кнез Мижеђлове 5, Вериславићева 7.“

Ханпинаганиннинивиивнсонвашиоицнилнаманцамцучилвинплницацницаи