Narodno blagostanje

1. јануар 1933,

kao. aktiva. otpisati sav iznos koji odgovara prodanoj količini hartija od vrednosti. Taj je propis bio sasvim umesan jer je gornji izuzetak od principa bilansiranja mogućan bio samo pod

'pretpostavkom da će se kursevi popraviti. A kad tih papira nema |

onda je nemogućno da se pomoću dobiti amortiziraju. Dok papiri "nisu otađeni gubici su bili samo. knjigovodstveni, a posle prodaje. 'Bartija i u granicama prodatih hartija gubici su efektvni i ko"načni. Zbog toga se moraju amortizirati gubici iskazani kao aktiva lanjske godine u srazmeri prodatih hartija od vrednosti.

== Бугарски избеглички зајам од 1926 и стабилизациони зајам од 1928 емитовани су под ауспицијама друштва народа и оно је у Бугарској врШило. у финансиску контролу. Његов представник у бугарској Народној банци требао је да контролира валутну и кредитну политику, а други KOMeCaJ) употребу износа горњих зајмова. — тешкоће Бугарске _ Међутим Бугари се нису много обазирали на представнике Друштва народа што најбоље доказују нови закони о раздужењу сељака и максимирања камате, који су наишли на осуду у Женеви. Друштво народа тражило је прилику, да присили Бугарску на одржање предузетих обавеза у погледу контроле. Та се пружила недавно приликом "преговора о проширењу мораторијума трансфера за државне дугове. Стари споразум по коме је амортизација потпуно одложена, камате трансфериране само у износу од 50%, а остатак се уплаћивао Народној банци, истекао је 1. октобра. Од тога рока Бугари су плаћали такође 50%, али уједно су вођени преговори и закључен је нови споразум. Од 15.-11.-32. до 15.-4.-33 трансферираће Бугарска 40% у девизама, а 60% уплатиће се Народној банци. Тај износ може да употребљава краткорочно бугарска влада, али само уз пристанак комесара Друштва народа. Амортизација се неће вршити за време трајања овог споразума. Под притиском поверилаца и Друштва народа Бугарска се поновно обавезала, да ће према старим обавезама из уговора о зајмовима поступати по саветима двојице комесара Друштва народа у погледу реформе финансиске администрације земље, употребе зајмова, узимања зајмова у земљи и на страни и свих валутно — и кредитно-политичких мера. Контрола је дакле сасвим пооштрена.

| Међутим какве изгледе за функционисање има нови споразум о мораторијуму трансфера2 Према изјавама министра финансија месечни прилив девиза, који је до пред неколико месеци износио 600—700 милиона лева спао је сада на око 200 милиона. Месечна потреба девиза за службу иностраних зајмова по новом споразуму износи 320 милиона лева, тако да ће остатак морати да даде новчанична банка из своје резерве, која је такође стално у опадању. ! априла 1933 требала би такође да почне и амортизација предратсних дугова. Но обзиром на тешко девизно стање које се стално погоршава изгледа да ће Бугарска бити ускоро присиљена, да тражи потпуни мораторијум трансфера као што је то већ учинила Грчка, а по томе и мораторијум плаћања.

Швајцарска је као неутрална за време рата имала нарочито развиће. Индустриске артикле извозила је лако у зараћене државе, али је снабдевање животним намирницама, које је вршено преко нарочитих ин„ституција, престављало велике тешкоће. 1919 долази до 03-

биљних социјалних трзавица. Инфлација у осталим држава-

ма Европе има тешке последице по швајцарски извоз, али _ ипак преставља она прави елдорадо јер није ратовала него економски искористила рат, Ипак у то време Швајцарска

Швајцарска као острво скупоће

(TO ===:

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна И

живи од супстанције, а не од новог прихода. Високи ниво цена и надница у том периоду привлачи страну робу и рад„ну снагу, али Швајцарска се брани прохибиционим мерама, 'које се систематски изграђују. Што се тиче радне снаге „примају се само специјалисти, а царински и административни протекционизам штити у првом реду пољопривреду и

сточарство. Ове се две привредне гране одржавају и изгра-

_ђују на потпуно вештачки начин. Између радништва и -сељака долази до споразума о заједничком искоришћавању државе. једни добивају високу царинску заштиту, високе субвендије, дакле високе цене за аграрне продукте, а други високе наднице. Ниво живота тих ЕРЕ народа“ доспева на максималну висину.

Вештачким подржавањем високог нивоа. цена) а. потпомогнута сталном обилношћу на тржишту новца:и капитала, било услед стварања новог домаћег или прилива страног, успела је Швајцарска да се најдуже одупре валу:

Рекосмо најдуже, јер за једну народну привреду, која је упућена на измену добара са иностранством у којем влада дефлација немогуће је, да се стално одупре њеном дејству. Сада увиђа и Швајцарска да то више не иде. Пред; истом ситуацијом налазиле су се у 1930 и 1931 Немачка и Енглеска, код којих је нарочито услед политичких прилика тешко напредовало прилагођавање цена на дефлационо развиће у привреди. И Немачка и Енглеска отвориле су пут томе прилагођавању одозго. Немачка Брининговим декрет-законима о снижењу надница, плата, камата и слободних и монополских цена, и Енглеска напуштањем златног важења. Иу Швајцарској, како рекосмо, стоје наднице а тим и цене индустриских артикала и цене аграрних продуката под контролом политичких група и њихово снижење биће попраћено жестоком политичком борбом. Индекс трговине на велико износи 95 (1914—100), али је индекс коштања живота 138, а индекс кирија 187 и то чини од Швајцарске острво скупође. Индекс коштања живота пао је у Швајцарској од 1927 само за 14% док је у другим државама за то време назадовао за 25—35%.

Овај високи ниво цена има пресудан утицај на швајцарски трговински биланс и на биланс плаћања. Швајцарска је индустриска земља, чија је индустрија типично експортна (сатови, машине, текстилије, млечни производи) и која због високог нивоа цена у земљи и назадовања куповне снаге готово у свим државама где тај извоз иде, све више губи способност конкуренције на иностраним тржиштима. Будући да је један део експортне индустрије радио са дугорочним поруџбинама, то се је тек нешто касније осетило дејство привредне депресије на швајцарску извозну трговину, али зато тим јаче. У првих 9 месеци прошле године извезла је Швајцарска робу за 1036 милиона шв. франака, а у одговарајућем периоду ове године само за 598 милиона тј. за 42,28% мање. Опао је такође и увоз од 1660 на 1310 милиона, али то значи упркос свим ограничењима само за 21,08% Место да се пасивни салдо смањи он се је повећао од 624 милиона на 712 милиона шв. франака. Клирински споразуми показали су врло лоше резултате. Данас се највећи део увоза врши системом компензације, јер извоз да би могао уопште да се врши ужива извозне премије, специјалне додатке за курсне разлике, осигурање за случај неплаћања итд.

Осим тога једна од главних активних позиција швајцарског биланса плаћања, која је у нормалном времену покривала до 70 од сто пасиве трговинског биланса — приход од промета странаца — покриће га ове године само са 20 од сто. Узрок је исти као и код извоза. Подбацио је такође и приход од капитала пласираног у инстранству и то услед

мале или никакве рендите предузећа у иностранству које ~ |

финансирају Швајцарци и услед обустављене службе зајм ва и мораторијума трансфера у многим државама, Подба< |