Narodno blagostanje

_ Страна 42 | НАРОДНО

И ово емитовање државних зајмова у масама у Америци није имало никаквих лоших последица за амерички државни кредит. Напротив, Министарство финансија користило је обилност на новчаном тржишту. Каматњак за благајничке записе са роком од године дана износи просечно 1.5%, а,за записе од 4 године 2.75%. Курсеви државних папира били су у прошлој години најнижи у фебруару, кад се је читава меричка народна привреда налазила у најјачој депресији, У то време стоје 4.25%-тни папири за 2—4, а | Е „за 11—13 поена испод. ал пари.

Према О1аз5-теаса! ВШи од фебруара 1932., могу "се државни папири употребити за покриће Mod и улога. "Осим тога те облигације представљају најсигурнији и најликвиднији пласман и банке их највише и узимају. Трећина целокупне активе банака у Сједињеним североамеричким државама пласирана је у државним облигацијама. Курсеви државних облигација су у порасту и били су концем децембра просечно за 1-4 поена изнад пари. Ово повољно развића курсева државних облигација подупрто је и стабилношћу америчке валуте. Долар нарочито од месеца 2вгуста 1932, кад је поновно почео јачи прилив злата из ино„странства, ужива неограничено поверење и ПИ Америци · И у свету.

o O II | (0 Svom pivom izvešta|u Od 90-

dine 1930 zastupala je Komisija Društva naroda za pitanje zlata mišljenje, da će produkcija zlata u periodu 1930/40 stalno padat:. Za 1930 godinu cenjena je produkcija na 404, za 1931 na 402,

Veliko povećanje proizvodnie zlata.

и

а за 1932 па 399,5 miliona dolara. Ta je komisija dala +акоде.

mišljenja, da su oskudica zlata i porast njegove vrednosti krivi

га sadašnju privrudnu depresiju u svetu. U konačnom izveštaji koji je ta komisija podnela polovinom 1932 godine, odustala је Od teorije o oskudici zlata, jer je produkcija pokazala potpuno protivnu tendenciju, ali je ukazala na štetnost neracionalne роdele zlata u svetu, koja je takođe imala za Đoslerlicu i sfterilizaciju velikih stokova zlafa.

Međutim, sada su nam poznafe i cifre o proizvodnji zlata u prošloj godini. 1930 iznosila je ona 420, 1931 440, a 1932 oko 4600 miliona dolara. Predskazivanja stručnjaka pokazala su se dakle kao potpuno kriva. Produkcija u 1932. približala se je геkordnoj produkciji u godini 1915. Porast proizvodnje i poslednje 3 godine prouzrokovan je opštim padom cena, padom nadnića | boljim snabdevanjem zlatnih rudnika sa kapitalom. Zlato je jedina roba, koja u depresiji ne samo da nije izgubila od svoje vrednosti, neso mu je ona povećana, a time i rentabilnost ru lnika. Ta rentabilnost naročito je povećana u zemljama sa depresiranom valutom, Kanadi Australiji. Otuda se objašnjava i pritisak zlatnih POD. NIA na vladu u Južnoj Africi da napusti zlatni standard u čemu su sada i uspele,

Polovinu današnje produkcije zlata daje Južna Afrika t.

oko 220 miliona dolara. Na drugo mesto dolazi Kanada, a 003 Sjed. sev. američke države i Rusija. U toku 1932 e god. proizvodnja je porasla u svim tim državama, a takođe i u Australiji i Aljaski, na Filipinima, a i u ostalm delovm Afrke. Osim toga izvezla je u 1931 i 1932 i Indija, koja je u posleratnim „godinama tezaurirala veliki deo svetske proizvodnje zlata, i {o u glavnom u Evropu, oko 235 miliona dolara.

БЛАГОСТАЊЕ _Бр; 3

Beliki dobici zlatnih društava zbog core navedenih razloga prouzrokovali su ponovno u čitavom зуеји Мафпи 9102 nicu. Dividende zlainih fudnika su u 1932 porasle, a u Londonti i Parizu njihove su akcije predmet velikih špekulacija.

Međiutim o proizvodnji zlata u bliskoj budućnosti ne može se hišta pozitivno reći. Tačno je da depresijacija valufa i pad cena omogućuje privremeno vanredne dobitke u proizvodnji zlata, ali na dalja vremena oni će zavisiti od fražnje za zlatom. Tražnja za zlatom zavisi u glavnom o .-{ražnji za.monetarn= ciljeve, ona će zavisiti dakle o budućoj valutarnoj politici u svetu. Samo ponovno uspostavljanje zlatnog važenja može zadržati tražnju za zlatom na današnjem nivou. Napuštanje zlatnog standarda u Južnoj Africi, koja, kako smo videli „proizvodi danas polovinu godišnje proizvodnje zlata, pojačalo je položaj Engleske kod svih budućih međunarodnih valutno-političkih mera.

Što se tiče odnosa između proizvodnje zlata i razvoja nivoa cena za koji mnogi ekonomisti drže da stoji u direktnoj proporciji, ove poslednje tri godine pokazale su potpuno protivan razvoj. Proizvodnja zlata naglo je rasla, a nivo cena i dalje je padao. To je naročito. u 1932 bilo očigledno. Šta više ni proširenje kredita u Americi od februara prošle godine nije bilo u stanju da stvori preokret u razvoju cena. Prirodno је, ovde se ne sme zaboraviti sterilizirano zlato wu izvesnim тетјата које nema nikakvog uticaja па cene i koju mogućnost gornja teorija ne uzima u obzir. KC o =—=——1 Hama ~proBauka | HacraBa скроз је застарела; она обухвата у главном знања која се уче у гимназијама, дотерана и допуњена за пословног човека. Отуда имамо ту апсурдну појаву да се из трговачких школа може прелазити у гимназију и на универзитет. Наша трговачка настава налази се у чељусти средњошколских професора, због чега из пословне вештине нема ни једног предмета. Наша трговачка настава мисли да је постала довољно стручном тиме што је књиговодство обухватила. Међутим трговац не води књиге, већ намештеника; он купује и продаје и од тога зависи његова судбина. Јер наш народ каже: што један луд купи сто паметних не могу да продаду.

једна одлична књига

У напредном свету не може човек постати продавцем ни у најмањој радњи, ако није учио како се продаје. А продаја није једини посао трговца. Многобројни су његови послови са спољним светом: он заснива нове везе, тражи кредит, уортачује се и разортачује и т. д. А кадгод се жели да се постигне извесна одлука.код ближњега, над којим се нема никаква власт, онда је увек подрбола вештина наговарања.

Американци су први почели да обрађују научно вештину утицаја на човека у пословном животу. Најбољу американску књигу те врсте под насловом „Вештина придобити човека као оруђе животног успеха (психологија доказа и сугестије)" од д-р Уолтера Дилскопа превео је један млади и учени београдски адвокат и тај превод анонимно ових дана објавио. Превод је необично јасан и књига се чита врло лако. Ми је препоручујемо свакоме (не само пословном човеку) јер сваки има чешће потребу да некога придобије за какву одлуку. В. Б.

SLO OJ. WMV ID MOD O. O АПР па а а ЕМА Саше а наиа Аш Ина иа Ена наиаи и Ана ни на КУК каниии ке ананциклаи

: ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ПРЕЂЕ

K. Cs. DUN & СО.

qunBBHBHHDH EH енвиншшициик мопвнпишивик

Кнез Михжелова 30.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ___ ЗАКРЕБЊ

Бериславићева ка =

ннекпвпиннвч

за из навнаниваниннининннаниианининнии--вапапнининииниацинилиипаиииининајејиајии гаји на ви а је ни вола иоле аи на а сан аи и