Narodno blagostanje
14 јануар 1933. НАРОДНО говарају да планско регулисање претпоставља међународни споразум а овај је у капиталистичком систему немогућ. У свакој капиталистичкој народној привреди налазе се империјалистичке снаге које су управљене против других народних привреда. Интерес сваке капиталистичке земље је да остале капиталистичке земље ослабе. То је теорија империјализма коју су развили ученици Карла Маркса. Она игра данас у нападима на капиталистички привредни систем велику улогу. Њене основне мисли су следеће:
Ca развојем капитализма домаће тржиште постаје услед повећане продуктивности рада и експлоатације радника преуско за масу произведених добара. Предузетници траже излаз у експанзији ван земље. Они натурају своју робу капиталистички још неразвијеним народима; исто тако извозе и ново створени капитал, који се не може пласирати у земљи. С јефтином радном снагом тамо се стварају нове индустрије, које су после извесног времена упућене исто
тако на експанзију ван земље. Што је више земаља капита- |
листички развијено, то се све оштрије сукобљавају њихове империјалистичке тенденције. Ти су сукоби још јачи, у колико се 'експанзија врши у интересу националних картела и трестова. Њихов циљ је у томе да, већином помоћу заштитних царина, на домаћем тржишту продају своје производе с великим монополским зарадама. Али по тим ценама они могу продати само један део оне количине добара коју могу да производе. Међутим, они морају да производе целу количину, ако желе да искористе предности великог предузећа. Зато им не преостаје ништа друго него да остатак продају у иностранство по нижим ценама. Због тога су у њиховој експанзији у иностранство нарочито агресивни. Они нађу пута и начина да националну политику ставе у своју службу. Природне последице тога су сукоби с другим државама, ратне опасности и сам рат.
Ова теорија, која идентифицира капитализам с империјализмом, не води рачуна о оним елементима капитализма који везују поједине народне привреде. Капитализам је у својој суштини актиимперијалистички. То се види најбоље ако замислимо капитализам у његовој најчистијој форми, што значи слободна трговина и међународна подела рада. Роба и капитали могу тада да се крећу по вољи. Наводимо пример, који се у осталом много употребљава, да је код слободне трговине посве свеједно ко ће добити железничку концесију у једној далекој земљи јер се сваки може њоме користити; свакако, предузетнику припада добит, али зато капитал, који је употребљен у градњу железнице, није могао искористити друге могућности, где може сада капитал других земаља да нађе пласман. Код слободне трговине ниједна држава нема интереса да ослаби другу. Напротив, за једну државу је од користи, ако се остале земље развијају и постају богатије, јер су тада ове бољи купци. Једна капиталистичка држава нема интереса у заробљавању неразвијених народа, јер капитализам треба масовни конзум, а овај се не ствара заробљавањем народа.
Изузетак од тога, да је интерес једне државе у богатству и развоју друге, је поменути демпинг националних картела и трестова. Али њихови интереси нису идентични с интересима капиталистичке народне привреде. Њима су супротни интереси трговаца, некартелисаних грана производње, потрошача: и поседника капитала, у колико ови нису везани с картелима и трестовима. (Сви су они оштећени агресивним извозом картела и трестова, јер ови воде сукобима с другим државама.- Њихов интерес је сузбијање сваке империјалистичке политике. То је у толико важније, јер сви ови друштвени редови нису ни у коме случају осуђени на пропаст. Неограничена концентрација, која је претпоставка за империјалистичку експортну политику, могућа је само у
БЛАГОСТАЊЕ Страна 41 неким гранама индустрије. Али је и ова, као што то показује најновија историја као н, пр. немачка железна. и че| лична индустрија, ограничена из организационих разлога.
Исто тако и историја показује да је капитализам противник агресивног империјализма. Развој је ишао управо противно ономе што је тврдила империјалистичка теорија. | почетку је био рат свих против свих. И још на почетку ' капитализма, у доба апсолутистичких држава у XKvili a XVI столећу, налазимо у свима земљама несметане империјалистичке тежње и експанзивну политику. А на привредном | пољу спољна трговина била је у рукама друштава која су 'добијала од државе монопол. Грихова политика била је уп·рављена на задобијање сировина и израбљивање урођеника. | Основну промену донео је капитализам. Он је преузео прин| циле рационалистичке филозофије која је била пацифистичка ји антиимперијалистичка. Он је створио и потпомагао све | установе за одржање међународног мира. Видимо даље, да ije најкапиталистичкија земља на свету, Сједињене Државе Америке, најмање империјалистичка. Каже се додуше, да је тежња за одржање мира само завеса иза које се крије империјалистичка политика.
|
Када би теорија која идентификује империјализам с капитализмом била тачна, тада би државе морале бити ратоборније што је јаче развијен њихов капитализам. Место тога видимо да империјализам у капиталистички најразвијенијим земљама, као у Сједињеним Државама Америке узима све мирољубивије форме. Привредна експанзија Сједињених Држава Америке нарочито се врши у форми извоза капитала. Али банкар, који има велике капитале у иностранству, заинтересован је у одржању мира, исто тако као и трговац који има важне везе с иностранством. Он се чува. да експанзију прошири до ратних заплета. То све не значи да су ратни конфликти постали немогући, док постоји капитализам, али значи, да су капиталистички интереси сметња за ратнички империјализам, који има друге, некапиталистичке мотиве.
______ Државни дуг Сједињених Северо-америчких држава износио је 31. децембра 1930. године 16.026 милиона долара. То је била најнижа цифра Год свршетка рата. Заоштрењем привредне кризе појављују се велики дефицити у јавним финансијама. Америчка је влада у току 1932. године повела гигантску борбу за сузсијање кризе, а и то је изискивало велика новчана средства. Државни дуг је порастао концем 1931. на 17.826, а концем 1932. на 20.850 милиона долара. То је повећање од 30 од сто за 2 године. Буџетски дефицити покриванви су великим делом зајмовима, а средства за борбу против кризе искључиво на тај начин. Текућа буџетска година закључиће према прорачуну са дефицитом од 1645 милона долара, који Be се такође великим делом покрити зајмовима, јер уведени порези за његово покриће недостају. Највећи део зајмова је краткорочан или средњерочан, наиме са роком испод 1 одпосно 4 године.
Током 1932. г. америчко Министарство финансија емитовало је у марту 750, у априлу 450, у јуну 750, у јулу и децембру 650 милиона долара благајничких записа. У јуну 1932. уведени су и нови порези, чији је ефекат рачунат на 1118 милиона долара. Међутим дефицит тим није покривен у целости, тако да ће нова демократска странка морати да уведе нове порезе. За сада се проучава увођење пореза на пословни промет, повећање доходарине, увођење трошарине на петролеј и трошарине на пиво кад се дозволи његово точење. За увођење пореза на пословни промет не постоје више никакве сметње.
Америчке државне финансије и државни кредит