Narodno blagostanje

Страна 56 ___ послених је био у августу 1932. год. Затим почиње да пада - број незапослених. Ту исту слику пружа и следећа таблица просечно осигуране наднице. |

Месец Просеч. осиг. надница Год. пад Дин.

E 24.87 1.01 Il. 24.63 1.15 III. 24.47 1.30 ТУ. 24.66 1.54 M. 24.87 1.76 МЕ. 24.97 1.84 VII. 24.37 2.20

VIII. 24.27 2.41

IX. 24.17 2.42%) Х. 23.99 2.30 XJ. 23.79 2.01

XII. 23.44 115 Просек 24.38 1.83

Радничке наднице су у години 1932. падале све до месеца септембра, кад су достигле врхунац од 2.42 динара. Како је разлика између пада у августу и онога у септембру свега једна пара, то се може узети да је и овде август био врхунац депресије.

Трећа таблица показује збир дневне осигуране наднице: | Месец Збир дневне Год. смањење осиг. надн. у хиљадама динара | 1,893 376 Il. 1.841 395 Ш. 1,788 446 ТУ. 1,850 528 M. 1,989 585 VI. 2,064 575 VII. 1,974 620 VIII. 1,954 681%) IX. 1,914 662 Х. 1,870 564 XI. 1,841 424 XII. 1,739 317 Просек 1,893 514

Целокупна загарантована надница најбоље нам објашњава ток привредне кризе, јер у њој долазе до изражаја све околности проузроковане кризом, у колико имају утицај на радничка берива. И она показује кретање у истом правцу: јачање кризе до августа (закључно), затим опадање (пораст ефективно исплаћених надница).

Извештај се завршава овим речима: „Важно је и интересантно да статистика Окружног уреда за осигурање у Љубљани показује кулминацију кризе у исто доба, кад су је прорекли најразноврснији економски барометри, које објав-

љују разне институције за истраживање коњунктуре, наиме, !

да ће обрт на боље наступити у августу месецу".

Истина је да је са више страна прорицано да ће обрт коњунктуре на више да наступи у другој половини 1932. год.

ж) Максимум.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр 4

Истина је и то да је у то доба у многим земљама настао обрт побољшања, нарочито у Немачкој и Америци.

Узгред буди речено горња констатација Окружног уреда за осигурање радника није ни мало у сагласности са рефератом претседника Љубљанске обртничке и трговачке

„коморе, поднесепим на пленарној седници пре кратког вреу мена. У њему се не констатује побољшање коњунктуре. На-

против, указује се на читав низ неповољних симптома. До сада је био обичај да послодавачке корпорације виде прилике у индустријској производњи оптимистички, а радничке песимистички. Овде имамо обрнут случај.

Ми смо и сами забележили да се код извесних индустријских грана код нас опажа у последње време извесно побољшање. Па ипак методске скрупуле не допуштају нам да кретање незапослености у једном релативно уском подручју узмемо за репрезентативно за стање коњунктуре у земљи, а горње се тумачење од стране Уреда за осигурање има да разуме, као да је код нас наступио покрет унапред, као део побољшања светске коњунктуре. Смањење незапослености за нешто преко 10.000 радника и побољшање укупне осигуране наднице за 170.000 (на укупну суму од 2 мил. дин.) значи тако мало за нашу народну привреду.

Уосталом главни извор нашег националног дохотка долази од пољопривреде. Док она живи под депресијом, дотле не може бити трајног побољшања коњунктуре. А стање пољопривреде је непромењено. Уосталом за њу и не важи коњунктура уопште, она се развија по сопственим законима.

По себи се разуме да поједине пољопривредне гране и поједине групе привредних грана могу у току коњунктурелног кретања да подлегну парцијалним променама, које не стоје у сагласности са кривуљом коњунктуре уопште. Узрок таквој једној појави потпуно је разумљив. Не долазе све промене у стању појединих грана привреде само од коњунктуре; има и других и то многобројних фактора који често утичу и много јаче. У ту групу фактора имамо на првом месту економско-политичке мере. Ноторна је ствар, да трговинско-политичке мере могу да изазову далекосежне промене у народној привреди. И баш тако нешто је случај код наше индустрије данас. Ми се рапидно одвајамо од светског тржишта, извоз наилази на све веће тешкоће на страни, а увоз на још веће. Стање наше девизне политике онемогућава увоз. Природно је да је то морало повољно да утиче на оне привредне гране, које су дотле имале да издрже кон-

„куренцију са стране. А то је случај са нашом индустријом. | Кад увоз опадне за половину, онда је природно да то мора „бити од користи за привредне гране које раде за домаће

тржиште.

Наша индустрија има релативно повољну коњунктуру. Она је у све већој мери лиферант домаћег тржишта. Не опада куповна снага народа оним темпом, којим опада увоз. Значи да се један део куповне снаге народа упућује домаћој индустрији. То је једна структурелна промена а не коњунктурелна. Она може да потраје и дуже времена, јер процес одвајања од светског тржишта још није завршен. Тек кад буде завршен тај процес, кретаће се коњунктура у нашој индустрији. саобразно стању пољопривреде, а дотле може да иде у раскорак са стањем у пољопривреди, што је и данас случај. ,

Д-р ВОЛТЕР ДИЛ СКОТ:

ВЕШТИНА ПРИДОБИТИ ЧОВЕКА,

Добија се код преводиоца : Дамњана Поповића адвоката, Београд, Поенкареова 25/11ЦЕНА 350.— ДИНАРА Чек, р-н Пошт. Штедионице, Београд 54.653.

ПСИХОЛОГИЈА ДОКАЗА И СУГЕСТИЈЕ