Narodno blagostanje
Страна 106 · НАРОДНО
ственим иступањем да диктирају цене. Али друкчије је, ако само један успе да произведене количине може да прода. То је случај у нашој дрвној индустрији. Данас се вероватно ни половина произведене количине наше дрвне индустрије не
_на није у опште важно у односу према питању да се у опште нешто прода. Ако постоје огромни лагери непроданог дрвета, као што је то случај код нас, Tama је за поједине произвођаче још увек корисније да продају и по нижим ценама, него да уопште не продају, јер у последњем случају настају лагерски трошкови, које он не може издржати ако ништа не продаје. Сем тога потребан му је извесни минимум прихода, да може платити камате. Он ће покушати да се колико је то могуће спасе потпуне пропасти продајом по нижим ценама. Извозна организација овде не може помоћи. Ако буде настојала да извезе по ценама које покривају производне трошкове, тада неће моћи данас, када је
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 7
.
због тога, нужно мора да (је империјалистичка. Манџурија је необично богата сировинама, које су баш неопходно по-
требне Јапану. За њихово експлотисање (у руднике, фа-
· брике, железнице), јапан је инвестирао у Манџурији око 2 "може да прода, и једва да се искоришћује 1/5 од укупног | милијарде златних јени, и како смо већ споменули, разним угокапацитета производње. Под оваким приликама, питање це- ворима осигурао себи извесне бенефиције, међу осталим и
тражња много слабија него понуда, уотште ништа извести.
А ако жели да прода исто као и поједини продуцент по сваКу цену, тада купци познају њене слабости, и она неће моћи постићи боље цене него поједини продуцент. Разлика је само у томе, да би овај морао да сноси, поред својих губитака, још и трошкове извозне организације, која нису, како то
показују сличне организације код лругих производних грана,
мали.
Јапанско-кинески вео је Друштво критичну ситуацију. Две државе, његове чланице, воде отворен рат, а оно је немоћно да то спречи, или бар да морално осуди ону, која је провоцирала сукоб. Лејтонова комисија, после савесног рада " поднела је извештај који без обилажења приказује Јапан као нападача, и баца на њега пуну одговорност за овај конфликт. То је, наравски, морало да изазове узбуђење у Јапану, који свој поступак правда многобројвим уговорима и својим посебним интересима у Манџурији. Ми ћемо, за сада, оставити по страни правну страну проблема, за коју и сам Леј-
Прави разлози јапанскокинеског сукоба
пешазевинеарслесеистнеха Ба
сукоб донарода у
тонов извештај каже да је врло компликован и да нема.
паралеле у осталом свету, тако да ју је врло тешко јавноправно квалификовати. Ми ћемо само укратко скицирати те т. зв. посебне интересе Јапана у Манџурији, који су главни разлог конфликта; сви уговори између Јапана и Кине од 19056 па до Вашингтонске конференције 1922 године били су само сретство да се правно осигурају и оправдају интереси јапана у Кини. Ови су, међутим врло разноврсни и врло ве-
џурији и оне у осталим деловима Кине, који, у крајњој кон„зеквенци, стоје у директној супротности. Потпуно остварење једних омета реализовање других. Проблем заправо "лежи на једној страни у набавци провина, а на другој у продаји готових фабриката.
Јапан је пренасељена земља са великом прерађивачком индустријом. На квадратни километар долази 194 становника према 134 у Немачкој, 132 у Италији и 56 у Југославији. То је и разлог да Јапан мора индустријализирати јер је иначе немогуће исхранити оволико становништво. Други пут је исељавање. И једно и друго су главни пробле- ми јапанске политике и кључ за разумевање догађаја у Ман-џурији и Кини. Јапан је, у главном, без најважнијих сировина за његову огромну прерађивачку индустрију. Он мора да увози скоро све врсте сировина, олова 95%, калаја 80, нафте 75, челика 55, железа 45 од своје укупне потребе, док памука и вуне уопште нема. Јапан је према томе у економском погледу најзависнија држава на свету. Он жели да то уклони,
и то је основни постулат јапанске политике, која, !
право да у главнијим индустријским центрима и на железничким станицама може држати своју војску. Међутим, много вела гарантија него уговори, било је господство ЧангДолина над Манпуријом, који је био потпуно. под утицајем Јапана. Манџурија је имала за време његове владавине, од 1912 до 1928 године стварну аутономију. После његове смрти, његов наследник приближио се је националистичкој влади у Нанкингу и од тада јапан сматра да су његови посебни интереси угрожени и припрема интервенцију. Његова је основна мисао да. с Манџуријом, као привидно самосталном државом створи један привредни блок, који би био аутархан. У томе случају Јапан би био економски и војнички независан; остаје још само питање нафте, за коју се Јапанци надају да је нађу у Манџурији. Поред тога, индустријализацијом Кине омогућило би се исељавање Јапанаца. Манџурија има површину као Француска и Немачка заједно, а има свега 30 мил. становника који су у главном Кинези. Јапанаца (има свега око 259.000.
Али овај план Јапанаца наишао је на велике тешкоће, с којима изгледа он није рачуно. Ако оставимо по страни колебљиву интервенцију Друштва Народа, који много не смета агресивном Јапану, и борбу са Сједињеним Државама Америке, које не гледају радо |ачање свога партнера на Тихом Оцеану, и која је много озбиљнија, него ако само посматрамо економске тешкоће које су настале за Јапан у самој Кини, онда се види да јапанска интервенција у Кини има и велике економске штете, које у неколико компензирају користи насилног продирања у Манџурију. У првом реду долази питање јапанског извоза у Кину. Кина је, поред Сједињених држава Америке главни потрошач јапанских производа. Она увози просечно из јапана 85% јапанског извоза шећера, 75% угља 32% текстилних производа. Укупно 24% кинеског увоза долази из јапана, и обратно, око 24% јапанског извоза иде у Кину. Међутим, бојкот јапанске робе у Кини после избијања сукоба озбиљно је угрозио јапански извоз који је у трећем кварталу прошле године износио округло 16 мил. јена према 50 у исто доба прошле године. Ако би се бојкот збиља конзекветно спровео несумњиво да би по Јапан и његову огромну трерађивачку индустрију наступиле још теже последице, тим више, што на осталим источно-азијским тр-
|жиштима мора на води борбу са Енглеском и Америком,
„које неће тако лако напустити већ освојена тржишта, и која лики. Пре свега треба разликовати интересе Јапана у Ман-'
би могла довести до бојкота јапанске робе у Сједињеним Државама Америке, која је за јапанске проивзоде исто тако важна као и Кина, нарочито за свилу, која је једна од главних индустрија у Јапану.
Сем тога, кинеска експедиција коштала је Јапан око 200 мил. јена, и погоршала његов трговински биланс јер. је морао да увезе велику количину сировина потребних за наоружање, што ће морати, у осталом да ради и у будуће, јер је опасност рата на Далеком Исјтоку латентна, пошто у Манџурији поред свих јапанских нада, нема нафте која је неопходно потребна за огромну јапанску морнарицу.
Nova masivna doba. intiervenc'ja u MHaliji protiv krize u industriji
KRENETE EG ya a iri zr ra
Ктајет десетбта рг. god. pisali smio o strukturelnim ркотепата u talijanskom bankarstvu. Kazali sio, da postoji 15 državnih oidnosno poludržavnih ~ kreditnih ustanova za razne grane privrede. Ovo jače mešanje državne vlasti u sleru privatne privrede usledilo je: 1. stalnim apeliranjem privatne privrede na državu za. pomoć 1 krize 12 па-