Narodno blagostanje

11. фебруар 1933. НАРОДНО: геш, и д-р Манојлеско изјављује изрично да су преференцијали почетак европске царинске уније» Али ми налазимо да д-р Манојлеско и овим упада у недоследност, јер само двострани преференцијал може да води у царинску унију, а једнострани, који препоручује д-р Манојлеско, никад.

Сасвим разумљиво, да је ревољуција прихватила двострани преференпијал.

Своје гледиште обрадио је д-р Франгеш отнирно У једном чланку у „Ме и таскан сћез Атсјау“. Ми пемо се нарочито позабавити њиме.

Сиагуно нема иједне земље више, сем Русије где је реглементирање спољне трговине дошло тако далеко, као у Мађарској. Повод најгорим мерама била је жеља да се одржи фикција златног пенга. При томе се је дошло у сукоб с интересима извоза. Потпуно би се уништила спољна трговина да су се извозницима узимале све девизе по службеном курсу. Морала ми се дати премија. Али она није смела бити једнака дисажиу, јер би се тиме признала депресијација. Тада се је нашао, како смо јавили, следећи излаз: један специјални државни завод под контролом Народне банке одређује од случаја до случаја које олакшице мора сваки извозник да добије за поједине артикле и за поједине земље у које извози, да би у опште могло доћи до извоза. У висини ових олакшица овај нови завод давао је извозницима бонове. Противредност ових 60нова Као и девиза по службеном курсу извозници су добијали од за то ауторизованих банака, које су у међувремену основале синдикат за поделу ових девизних послова. С друге стране, увозници су добијали девизе по службеном курсу C додатком, који исто тако одређује завод. Исто као и код извозне премије варира висина овог додатка према терету, који може односна роба поднети.

Куда води реглементирање спољне трговине

Ми смо предвидели да бе овај Завод брзо крахирати (број 50. Народног благостања из 1932 године). И у ствари, већ у првим недељама свога деловања, овај институт наишао је на такове тешкоће, да ће се једва моћи одржати још кратко време.

Ни извозници ни увозници не могу тачно калкулирати, јер не знају колику ће премију добити, односно колики ће додатак морати платити. Бирократизирање омета нормални темпо развоја послова. При томе се овај државни институт развија у извор велике корупције, како показују небројене тужбе из редова трговаца и индустрије. Нарочита тешкоћа лежи у немогућности да се прибаве најпотребније сировине. Зато су на расположењу само девизе које проистичу Заводу из извоза. Али су ове минималне, јер велики део мађарског извоза иде преко клиринга, тако, да он не лиферује уопште девизе, а од остатка узима Народна банка 20%. Сем тога, мађарски извоз, као аграрни, врши се тек у другој половини године. У првој је увек извоз мали, а нарочито ове године. Увоз, међутим, дели се на читаву годину. Ово Бре-= менско размимоилажење извоза и увоза не може се пребродити другим девизним резервама; наиме, код оснивања института одређено је да увозници могу добити увозну дозволу само у томе случају, ако су добили и девизе; дакле, ништа им не користи, ако набаве девизе на црној берзи. Ни у клирингу не може Мађарска да набави најпотребније сировине, јер неопходно потребне сировине у износу од 50 мил. пенге набављају се у земљама, у које Мађарска извози свега робе у вредности од 10 мил. пенге. Дакле, промет У клирингу није могућ, јер овај може функционирати само ако су трговински биланси приближно изједначени,

БЛАГОСТАЊЕ Страна. 105

На конференцији словеначке дрвне индустрије 29. јануара у Љубљани, инж. Јошко Коби изјавио је, да словеначки трговци дрветом сматрају да је побољшање извоза могуће само стварањем извозне организације. Само би се тако могла уклонити штетна делатност посредника и прекупаца на страним тржиштима.

То није ништа ново. Увек се тражи организација извоза када нека производна грана не може више да прода онолико колико раније услед тешкоћа на тржишту. Међу аргументима којим се образлаже потреба овакве организације, два се нарочито истичу. Прво, мора се створити могућпост да се ограничи извоз по количини, и да се на тај начин понуда прилагоди тражњи. Жели се смањити извоз, јер се очекује, да ће смањене количине услед виших цена дати веће приходе, него веће продане количине по нижим ценама. Оваке покушаје чиниле су увек прво оне државе које имају монополски положај код извесних производа, као напр. Чиле с шалитром и Бразилија с кафом. Касније, интернационални картели чинили су исте покушаје и код продуката који се производе у више земаља. Према томе да се понуда прилагоди тражњи морале су извозне земље да редуцирају своју производњу, као што је случај код шећера и гвожђа. У овом случају је потребно да се створи једна јединствена продана организација у свим извозним земљама, иначе се тешко може спровести редуцирање производње. И код дрвета се иде за остварењем једног интернационалног картела, али је покушај доживео на бечкој конференцији у лето прошле године такав неуспех, да уопште нема изгледа да ће у скорој будућности доћи до његовог остварења. Дакле, с обзиром на ово, не може се тражити код нас стварање извозне организације. Али, даље се често тражи регулисање производње у случајевима када постоји могућност да се за један артикл склопе компензациони уговори или да се добије контингент по преференцијалним царинама. Тада је исто тако потребна јединствена извозна организација да би се на тај начин створио способан партнер за компензационе преговоре и да се контингенти поделе појединим продуцентима. Из истих разлога створене су, после аграрних конференција, у југоисточним европским аграрним државама извозне житне организације. Али што се тиче нашег извоза дрвета, слаби су изгледи за добијање преференцијалних царина. још мањи су да ће доћи до компензационих уговора, јер наш извоз дрвета иде у земље, с којима је наш трговачки биланс јако пасиван, тако, да нам ове земље не могу ништа дати као компензацију за наше дрво. Дакле,'и у овоме случају сувишно је стварати једну извозну организацију.

Бајање над болесном дрвном индустријом

Im Kgn KK —

Друго, тражи се стварање извозне организације да се онемогући понуда по нижој цени појединих извозника, Колико ми можемо да видимо из кратких новинарских извештаја, овај аргуменат одговара правим жељама словеначке дрвне индустрије. Оваке као и већ раније поменуте организације за регулисање производње, осниване су често већ пре рата. Оне су настале када је слободна конкуренција услед стварања све већих предузећа и техничког напретка, постала за поједина предузећа све непријатнија, јер свако ново предузеће употребом нових машина било је способније да јефтиније производи, тако, да су тиме угрожене дотадање зараде. Тако је дошло да настојања да се регулисањем продаје и цена задрже старе зараде. Сама конкуренција створила је покрет за њено уклањање. На овај начин осигуране зараде давале су импулс за оснивање даљих организација.

Али се при томе једно предвиђа. Продајна организација, ако истовремено не регулише и производњу може само тада имати успеха, ако се ради о томе, да се регулишу цене

за осигуране количине. Само тада могу продуценти једин-