Narodno blagostanje

11, фебруар 1933,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна: 10:

КРИЗА У ЗАНАТСТВУ

__ Савез занатлијских удружења о сретствима за сузбијање кризе у занатству —

На Богојављење објавио је Савез занатлиских удру-

жења, као централна професионална организација своју По-'

сланицу занатлиским удружењима. Занатство храни 1,100.000 душа, а, према подацима Занатске коморе, чист приход 34натства који је 1927 износио 8:/, милиарди динара, прошле године је смањен за 2 милиарде динара или за 30%. „За оволику суму занатство је постало сиромашније, односно његова је куповна моћ у толико ослабила." (стр. 15)

Не испитујући тачност предњих података и признајући да се положај занатлија погоршао током задњих година, ипак се не можемо сложити са тврђењем, да је занатство за 30% осиромашило. Ако је чист приход занатства у пр. год. био 6 милиарди динара, онда то још не значи да (је и његова реална куповна моћ смањена: за 30% према 1927. г.; на против према индексу цена Народне банке она је скочила за 10%

У у Занатске коморе истакнута су два узрока опадању прихода: смањење промета (свакако по количини) и над цена. Појефтињење занатских производа и услуга, сразмерно општем кретању цена, не умањује куповну моћ

тог привредног реда, већ само приход у новцу, док смањење

количине продатих производа погађа куповну моћ занатлија. Незапослекост је крајни степен смањења куповне моћи.

„Посланица“ даје јако заокружене податке о незапосленбости извесних заната.

Познато је међутим, да занатство и највећи део трговине на мало пате од невидљиве незапослености, кођа се не да статистички утврдити (бар не нашом службеном методом). Често прође више времена у чекању на муштерију него у послуживању и раду. Савез сматра да је једна од најбољих, најефикаснијих и најлакше (72) изводљивих мера за оживљавање послова и за стварање могућности упослења занатлија, извођење јавних радова и TO првенствено: калдрмисање, асфалтирање и бетонирање улица; увођење водовода, канализације и електрицитета; подизање јефтиних малих станова, пијаца, кланица. Општине би преузеле те радове а улогу финансирања општина требала би да преузме на себе Држ. хипотекарна банка уз припомоћ Поштанске штедионице. Срества за финансирање могла би се прибавити делом у иностранству (данас>) а делимично у земљи. За прво време и за покретање јавних радова неће више требати од 250—300 милиона.

Слутећи да јавност неће делити тако оптимистичко схватање о могућности финансирања, аутори „Посланице“ упућују Држ. хипотекарну банку, како да прибави новац. „Довољно је потсетити само на велике суме тезаурираног новца, који стоји негде у сламарицама“. Држ. хипотекарна банка један од најпознатијих новчаних завода а људи, који чувају новац негде у сламарицама, неће то чинити ни кад би тај завод требао да мобилише „за прво време" само 250300 милиона. Осећајући лабавост своје аргументације Савез препоручује, ма да поменута сума није велика (стр. 22) „да се покуша издавањем облигација, које би гласиле на златне динаре, или на одговарајући процентуални део инвестиција дотичних општина“. Није јасно, какве би то биле облигације на одговарајући део инвестиција. А што се тиче облигација на златне динаре, Савез заборавља да су златни динари у унутрашњем промету и на државним облигацијама — увек папирни, чим се поремети златни паритет.

Савез заступа мишљење да само „изгледа као да има мало новаца“. „Међутим данас има издатог новца исто

онолико колико: и ранијих година. Новац само не циркулише. оном брзином као раније."

Горе смо утврдили да је Савез побркао појмове „приход“ и „куповна моћ“. Сад брка основне економне појмове: новац (као платежно срество) и капитал. Издатог новца има заиста. онолико као и раније. Због тога ми не трпимо од несташице новчаница или кованог новца, већ од несташице капитала. (Узгред речено није ни тачно да је новчани оптицај успорен; напротив је убрзан, прелазом од кредитне трговине на продаје за готово.)

Савез је пронашао још један резервоар, из којег би се дали црпсти зајмови. „Данас имамо ту појаву, да на жирорачуну Народне банке лежи стотинама милиона динара бескаматно, неискоришћено, умртвљено. Пошт. штедионица показује у последње време нагло повећање улога." (стр. 23) И даље: „Сматрамо да би била дужност владе да омогући мобилизирање неупослених капитала, којих има данас на расположењу, ради финансирања јавних радова."

У ствари Савез сугерира баш противно: не мобилизирање, већ имобилизирање оног још мобилног дела националног капитала.

Читалац има утисак да оне стотине милиона динара. на жиро-рачуну (по задњем исказу испод 400 милиона) спадају у категодију тезаурираног новца, „који стоји негде по сламарицама“.

Жеаро-рачун код Народне банке није сламарица. То је ликвидна резерва наше народне привреде, у првом реду банака. Мршава резерва! Али, да се послужимо војничким изразом, гвоздена резерва. Потраживања по жиро-рачуну покривају само мали постотак обавеза „по виђењу“ власника жиро-рачуна. Стање жиро-рачуна код Народне банке пије знак обиља, већ обрнуто. Немогуће је да се жиро-потраживања претварају по предлогу „Посланице“ првенствено у калдрму, асфалт и бетон,

Улози код Пошт. штедионице су у порасту. Но то не

значи да 'има тамо капитала за дугорочне инвестиције. Пошт.

штедионица је уточиште улога, подигнутих из осталих 34вода. Она има дакле много опрезних и понешто нервозних улагача. Према болном искуству других новчаних завода 4 и по природи њене функције Пошт. штедионица би се морала да чува сваког имобилисања.

Имамо ли уопште неупослених капитала у таковом H3носу, да би њима могли финансирати дугорочне инвестиције, за које се предвиђа као прва транша зајма 250—300 милиона, динара2 „Целокупан комплекс ових питања у вези са извођењем јавних радова OBA O је испитан од стране водећих занатлиских институција.“ (стр. 23) А на истој страници констатира Савез ,„... наша још примитивна привреда слаба је капиталима да би могла поднети овакву интензивну грађевну делатност" (приватну наиме, констатовану у 1932. год.). Другим речима: по мишљењу водећих занатлиских институција нема капитала на расположењу за приватну грађевну активност али ће се наћи за јавне радове, ако не у сламарицама то у улозима Пошт. штедионице или Држ. хипотекарне банке или у „умртвљеним" жиро-потраживањима код Народне банке.

Савез предлаже осим јавних радова и мере трговинске политике, т. |. контингентирања и забране увоза. То

препоручује нарочито за увоз обуће, јер је незапосленост порасла на 50% припадника ; Контингентирање увоза обуће проглашује с

обућара по наводу „Посланице" тог заната.