Narodno blagostanje

Страна 124 __ НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ2

ИСПРАВКА

У прошлом броју донели смо погрешан списак Управ- |

ног и надзорног одбора Југословенске Стандард Оил компаније. Крајем 1932. г. били су у управном одбору г. г. Арчибалд Уокер, д-р В. Бајкић, д-р Ђуро Шурмин, Лазар Лађевић, АцаПавловић, Франси Смит, Ђуро Јеленић, д-р Милан Радосављевећ и А. Малетић; у надзорном одбору г. г.: д-р Виктор Александер, Јован Ђуричић и Миша Павловић.

НОВЧАРСТВО

— Чехословачка влада поднела је парламенту законски пројекат о нормативном снижењу камата и о забрани оснивања нових банака. По њему треба новчани савет Народне банке да одређује пасивне и активне камате које ће одговарати привредним приликама. Овај ће исто тако, на захтев владе давати мишљење о каматној маржи код појединих банака. Влада ће овако установљене каматне стопе прогласити за обавезне. Жалбе ће се подносити (једном специјалном избраном суду, који ће се састојати из претставника новчаних завода под претседништвом једног претставника Народне банке. У случају да новчани савет не утврди камате, влада може, по саслушању Народне банке, да декретира висину камата. Истовремено, она може утврдити и камате измеђ других поверилаца и дужника. Облигације не потпадају под одредбе овог закона. За повреде овог закона предвиђају се новчане казне до 100.000 круна или затвор до 3 месеца.

Оснивање нових завода забрањено је до краја 1934. године, — Удружење банака у Београду одржаће у недељу 26. марта ове године своју ХИ редовну скупштину у сали Извозне банке са следећим дневним редом: Извештај управног и надзорног одбора; Одобрење буџета за 1933. годину и давање разрешнице старом одбору; Избор чланова за управни и надзорни одбор и Питања и предлози.

— Нове банке под параграфом 5. Гудричка штедионица, Гудурица, Новосланкаменска штедионица из Новог Сланкамена и Извозна и прометна банка, Скопље. Укупно се налази под 8 5. до сада 47 банака а под уредбом о регулацији исплата 30 новчаних завода. |

— Socićtć Centrale des Banques de Province гаћуонја je šaltere zbog velikog rena ulagača. Povod je bio da je banka morala isplatiti garanciju u iznosu od 85 mil. maraka za nedavno propalu Banque Priveć. Banka je izdala komunike u kome tvrdi da je aktivna.

— Čehoslovačka Narodna banaka zaključila је da izvVOZшета даје lombardne zajmove na potraživanje iz Wklirinca s Rumunijom, Bugarskom, Grčkom i Jugoslavijom. Preduslov je da je dužnik već položio dužni iznos kod Narodne banke dužničke zemlje, a da će isplata u Čehoslovačkoj uslediti za 3—4 meseca. Kredit će se odobravati do 78% od potraživanja po kamati od 3.75% a ne sme biti kod pojedinog izvoznika veći od 2 mil. kr. Narodna banka se nada da će saldo iz kliringa isplatiti za nekoliko meseci usled čehoslovačke težnje da роveća uvoz iz zemalja s kojima stoji u kliringu.

— Švajcarska Narodma banka iskazuje čistu dobit od 5.31 mil. šv. franaka prema 5.70 u 1931 godini. Dividenda je ostala nepromenjena 6%.

— Танјапзка banka iskazuje za prošlu godinu čistu dobit u iznosu od 52.81 mil. lira prema 77.81 u 1931 godini. Dividenda iznosi 10%.

— Novoosnovani lnstituto per la Riconstrazione industri| ale и Нанр, и Којет зто орбипо pisali u prošlom broju, emi·tovao je 41/ 0%-tni zajam u iznosu od 1 milijarde lira, koji su najvećim delom preuzele državne i velike privatne banke.

— Poljska banka snizila je zakonsko pok:iće od 40 na 30%. To joj omogućuje da izda novih novčanica u iznosu od , 550 ти zlofi mesto 150 koliko je mogla još do sada. Ova promena, prema saopštenju same banke, neće se odmah isloristi|ti nego pretstavlja kreditnu rezervu u slučaju poboljšanja privrednog stanja.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Претставници Букурешта воде у Берлину преговоре с повериоцима о регулисању предратних дугова. Ови траже квоту од 40%, док Румуни неће да пристану на ову понуду, и надају се да пе постићи повољније услове. Према неким новинарским вестима, неки пуномоћници Букурешта купили су у Берлину велики део ових предратних хартија по курсу од 17—20%.

— Предлог буџета Суботичке општине за ову годину износи: расходи 32,798.360 дин., приходи 23,940.350 дин. Мањак ће се покрити 53%-тним градским наметом,

— Предлог буџета Петроварадинске општине за ову | годину са једнаким приходима и расходима износи 8,825.137 динара.

— Bavarska vlada emitovala je serijski 6%-ini zajam u iznosu od 14 mil. maraka; emisioni kurs je 9217/.%. Amortizacija počinje 1 januara 1934 godine. Zajam je određen za isplatu 5%-tnih blagajničkih zapisa iz 1928 koji dospevaju 1 juna ove godine.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА |

= Џ џез пабег Сјапка u ovome broju o izgledima za obnovu nemačko-jugoslovenskog frgovinskoz ugovora u kome smo konstatovali da je u Berlinu počelo da se oseća neobično oštar agrarno-protekcionistički vetar pod inicijativom g. Hugenberga, saznajemo naknadno da: je sada nemačka vlada otkazala novi trgovinski ugovor s Francuskom Кор је педаупо — 28 decembra 1932 godine — stupio na snagu. Time je naročito pogođen uvoz Irancuskih poljoprivrednih artikala, kao što su io crveni kupus, salata, grašak, seme za trave, crveni lukovi, razno južno voće, delikatese, vegefabilna ulja, sirevi i razne vrste riba. Ova nova otežanja odnosno zabrane uvoza ZO pomenute poljoprnivredne artikle u toliko su interesantnije, što se odnose u glavnome na povrće i voće iz južnih, francuskih krajeva, koji se u Nemačkoj ne gaje odnosno kojih u Nemačkoj u zimsko doba uopšte nema. Izgleda, da je današnja nova nemačka vlada potpuno stala na gledište macional-socijalista o autarkiji.

у — Савез бугарских извозника јаја у Аустрију захтева од Народне банке следеће олакшице за извоз: 1) Извозници вису дужни да добијене шилинге полажу код Народне банке, као што је то већ случај код извозника воћа и поврћа; 2) Између аустриске и бугарске Народне банке треба да се склопи уговор о клирингу за јаја, као што већ постоји за дуван; 3) Народна банка треба да додељује веће износе девиза извозницима из Аустрије, да се тако омогући извозницима јаја да мобилизирају своја замрзнута потраживања у Аустрији.

— Француска је у фебруару даље редуцирала увозне контингенте угља, од 80.5% на 70.5% прошлогодишњег увоза у истим месецима. |

— Američki kongres odbio je tepublikanski predlog o uvođenju valutnih carina na robu iz zemalja koje su napustile

zlatno važenje.