Narodno blagostanje

18 фебрузр 1933.

даје своје право на игру. Сваки хоће сам да се коцка. На недељу дана уочи извлачења замре обично посао на берзи. То је сасвим разумљиво. Ко има папире не жели да их прода. Моће да се коцка сам. А ко је желео да се коцка, он их је купио већ раније због тога што треба да се спреме спискови серија пи бројева. Али је ове недеље обрт био очајно мали, Укупан обрт у свима папирима износио 946.000 дин. од чега 610.000 nana на Ратну штету и то 386 хиљада у промпт роби а 224 хиљада у терминима. У 4 од сто Аграрцима обрт је износио свега 3 хиљаде, у 7 од сто Инвестиционом зајму 13 хиљада, у 6 од сто Беглуцима 71 хиљаду, 7 од сто Селигмавовом зајму 123 хиљаде, у акцијама Народне банке 40 хиљаде и у акцијама Аграрне банке 104 хиљаде. Али у последњој недељи не само да је обрт био мали, већ се је веома чврста тенденција претпоследње две недеље претворила у тенденцију на ниже. Како је курс Ратне штете достигао 218, наступила је извесна несигурност, депресија. Купаца више није било. А они који су је купили јефтиње гледали су да је продаду да би реализирали зараду. Невероватно је како се брзо обрнула тенденција, из оптимизма прешло се на песимизам, на извесно меланхолично расположење. Може се рећи да је сваки имао специјалне мотиве за то: један није задовољан спољно-политичком ситуацијом; други није заловољан вестима из Париза; трећи неповољно таксира извесне финансиске и економске појаве. Све се то збило на један дан и претворило у један силан талас песимизма. Он је па првом месту обухватио Ратну штету, која је овога пута била главни спекулативни папир јер је од 215,5 10. т. м. пала на 199 16. т. м.

10. TE 13:10. | {ACI 151 161. 7% Инвестиц; зајам — 44.50 — = > 4% Атрарци — — — — 25.50 6% Беглуци 31.50 3045. | 32— 9179. = 7% Селигман __ = | = _ 42.Рента Ратне штете 21550 215— 20850 205. 199. Термин штета 212— — — 200.— 200.Народна банка — — — _ 3950.— Аграрна банка 22350 22350 — 222— —

(ва таблица показује с једне стране мртвило на берзи а с друге слику депресије која је владала на београдској берзи у последњој недељи.

На па, сској берзи наши су папири нотирали:

ПА 816 90 10-70. 11.07. 130 4% из 1895. год. 29.75 29.50 29.90 30— 30.25 30.60 5% из 1902. rom. 162.— 162.— 165.— 155.— 156.— 156.—

4.5% из 1905. год. 45% из 1909. год.

144. — 150.— 142— 145.— 144.— 147.139.— 144— 144— 149. — 139— 135.—

50% из 19138. год. 3155 3150 3150 31— 31.90 31.50 45% из 1910. год. 140 — 135— 134— 137— — 45% из 1911. год. 142— 135 — 134— 138— — 140—

из 1931. 2215 22——

На њујоршкој берзи:

71% TO}. 21:80) 2150. 2175. 21.50

7% Блер 8% Блер 7% Селиг.

3. јан. 1933. год. 16.50 19.50 17.50 17. јан. 1983. год. 20— 20— 20.24. јан. 1933. год. 20.50 21— 18.75 31. јан. 1933. год. 20.— 20.— 20.7. фебр. 1933. год. 19.50 2075 1914. фебр. 1933. год. 19— 19.50 19.62

На београдском девизном тржишту обрт је износио ове недеље 5.5 милиона, од чега долази 4,8 милиона на при-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 127

ватни клиринг са Бечом, а шилинг је тргован по 9.15 -динара а извозни бонови Грчке банке имали су курс од 3б и 37 динара за 100 драхми,

На циришкој берзи динар је нотирао ове недеље непромењено са 7— шв. франака за 100 динара. Примови Народне банке остали су непромењени на 20 односно 28.50% а из приватне руке плаћа се до 40%.

ZAGREBAČKA BERZA

_ Novčano tržište. Intenzivno se radi na tome da se бат donekle nađe izlaz iz sadašnjeg stanja našega bankarstva. Vodeće ličnosti zagrebačkih novčanih zavoda gotovo Su Više U Beogradu nego u Zagrebu. Podržava se ideja o izdavanju ођligacija, koje bi se predale ulagačima mesto najvećeg dela njihovih uložaka. Ako se sa uloženim knjižicama trguje kao sa efektima jako im je u nekim slučajevima kurs 40% naminale, onda је daleko bolje za takove knjižice primiti obveznice. Naravno ako bi se bar nešto poduzelo da se tim obveznicamiz osigura tržište. A kod nekih zavoda, ulagači će za jedan dio svojih potraživanja morati primiti i akcije dotičnog zavoda.

Devizno tržište. Valutni posao danas je sasvim 1 Tu kama crnih berza. Kad bi se ovlaštenim zavodima dozvoli: da za valute plaćaju kurseve, koji se plaćaju u privatnom prometu, one 'bi na svoje šaltere navrnuli sav promet valutama. Dok sc valute na crnim berzama upotrebljavaju i za ilegalne svrhc, novčani zavodi davali bi valute i čekove samo onima koji propisanim uverenjima dokažu potrebu bilo za uvoz robe bio na putnice. A kad bi se sve te transakcije prijavile na berzama imala bi se tačna kontrola što sada nije slučaj.

Efekti. Promet je minimalan. I kod dinarskih i kod dolarskih papira. Naročito kod ovih poslednjih. Investicioni zajam zaključen po 48. Agrarci novac 23.50, тођа 25. Веојис! помас 31.50 a roba 32.25. Raina šeta kasa zaključena po 205. Џtimo februara po 200 * 208. Na koncu je novac bio: 195 a roba samo 201.

Bler 8% novac 39 a roba 40. Sedampostotni novac roba 38 sve bez zaključaka.

Narodna banka novac 3.700. Agrarna banka zaključena po 220 dinara. Narodna šumska novac 50 a roba 52. Šećerana dovac 140 a roba 150. Šećerana Bečkerek 800 roba. Impex novac 50. Trbovlje novac 140 a roba 145 sve bez zaključaka.

36 4

ROBNO TRŽIŠE

Pšenica

Svetsko tržište pšenice je mirno. Nepovoljne vesti o Sstanju ozimih useva nisu delovale na cene, jer su zalihe opromne. Prema procenama Međunarodnog polioprivrednog instituta u Rimu višak će na kraju ove kampanje iznositi 17 mil. tona prema 15.4 mil. prošle godine. Cena je u Čikagu biia A795/. dolarskih centi za bušel, a u Vinipegu 48, pri čemu se ne smč izgubiti iz vida da je kanadski dolar depresiran. U susednim državama tendencija je nepromenjena i čvrsta. U Budimpešti notira pšenica 13.6 do 13.7 penga za 100 kg.

Domaće tržište pšenice je besistički raspoloženo. Padanje cena, koje je počelo još prošle nedelje, nastavilo se je i OVe, Тек зе је pred kraj zaustavilo, jer ie vojska kupovala za svoje potrebe na više mesta. Ipak, za 14. dana cena je popustila za 20 dinara, tako da je sada nešto ispod izvoznog pariteta. Mi smo tvrdili da je cena pešnice od 245 dinara bila panična, da se neće moći održati, dok je veći deo poslovnog sveta 010 zbunjen i nije znao ništa šta se događa na tržištu. Producenti nisu ni ove medelje ništa dogonili. Pored malih zaliha, razlog tome su i rđavi putevi. Cene qu bile зједесе: Васка окоПпа Novi Sad 212.50—215, bačka okolina Sombor 210—212.50,

srednje- i gornjo-bačka 212.50--215, potiska 212,50—219,..g0r=-. njo-banatska 212.50—215, sremska 210—212.50