Narodno blagostanje
Страна 126 | ~
ASHO
— Турска влада позвала је неколико америчких стручњака који треба да спроведу реформу управе монопола.
— Бугарска влада израдила је законски пројекат 0.
стварању једног извозног савета, који би у свим земљама у које Бугарска извози имао своје агенције.
— један професор Универзитета у оре дошао је на основу својих проучавања: до закључка, да је једна цигарета дневно довољна да поквари зубе. Последице
се, наравно, осећају много година касније. Према · последњим i
подацима код нас је попушено у 1932. години 5.2 милијарде цигарета, при чему се дуван не узима у обзир. То значи да на сваког становника отпада дневно једна цигарета. Ако уз-
мемо да сваки пети пуши, онда вен сада мора да је врло јално стање зуба наших грађана; а како је сада одобрено пушење у трамвајима, биоскопима, чекаоницама и осталим местима где је до сада било пушење забрањено, може се KO“. годити да ће сви пушачи остати без зуба,
— једна ласта не чини пролене, Државно шумско пре-.
лузеп. пед“ увело је на читавом свом подручу суви реЖИМ. ма кантинама и радничким кујнама забрањено је точење алкохолних пића. На тај начин предузеће мисли да
онемотући радницима да већи део своје плате попију. Ова
"мера Шипада је корисна и добра, и ми је поздрављамо. Али
бисмо TOM приликом желели констатовати: Шипад је дрБа жавно предузеће, Држава има још читав низ својих предузећа, која нису ништа слично предузела. Сем тога, фабрике
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
разних алкохолних пића, добијају велика повлашћења, која |по својој вредности претстављају милионе динара, тако, да се може' скоро говорити о проалкохоличарској политици код нас. Шипад је усамљен. Његова антиалкохолна. акција наићи ће сигурно на симпатије свих апстинената и пријатеља трохибиције, али као парцијелна мера неће ништа значити У „проалкохолном мору.
= У Београду (2 недавно основано „Друштво за заштиту дужника“, чији Be циљ бити да се стара да дужник не падне под стечај и да штити интересе својих чланова. | — Čitamo, da su se qa пекиа сеозиии озпоупт školama morali demontirati radio-aparafi, jer više nisu odobravani kre„diti za pretplatu i osfale redovne troškove. || ~ Ovo je svakako: vrlo interesantno. Kaže se da su араган kupljeni po preporuci sa zvanične strane. Nama je, doduše, u državnoj administraciji nepoznata preporuka” nego samo naređenja nadležnih vlasti, zato nam mije jasno .ko je preporuio i kakvo značenje ima fa preporuka. Ako je to naređenje, onda je jedna stvar nerazumjliva: kako fo da država, koja je dala monopol .jednom društvu, nije mogla da dobije za javne institucije Dadava radio-prenos. To bi bio u redu. A ako {e „Zvanična preporuka” bila samo neka forma da se radio-aparat nabavi za državne pare: u privatne svrhe, onđa je, naravno, Stvar obrnuta. U ostalom, nije bez značenja па kraju postaViti pitanje, kada deca freba da slušaju radio. Za vreme-školskih časova to nije moguće — nisu došli u Školu da slušaju „radio, nego 'da uče, posle časova svako dele žuri kući. Dakle, ko i kada sluša radio preporučen sa zvanične stirane.
|
pe
У
a a | а ХО 31. XOJ | 2270 || 31, L. | во ŠRI MOBA 930 | 198 | (033 | ggi | 1933 Подлога њу Ена Е на стр || 1758.4| 1760. 8) 1761 4] 17614 1761.4 нова. у страној нонети 6.3 0.8 3.1 44 58 девизе |O 2 S 332.0/ 2 6.5| 181.7| 17574) 173:6 Мите 2096.8| 1968,1| 1946.2| 1941.2 1940.9
Девизе: које не улаза у E
подлогу s. POO 86 4 1.9) 12.8 7.0 13,1
Кован новац: JI
у никлу ми сребру . 388, 139.9! 1492 159.6) 167.4
_ U pri CP OpO | 23
| Šajnona ;
на менице А JAD 1965.6 2111.9 2069,4 '2071,7 2063.4 на тартеје од вредн, 2#7.2| 3448) 345,3) 345.0) 3446 а 2252.8 2456 8) 2414.7| 2416.2| 2408 1
Хартије од вредности 214 154 15.4 15.4| 154
Pagujm anagcm Jipxasm 1799.2| 1808.6| 1809,4| 1809.7| 1809.9
Привремени аванси Глав. » | |
Jipi=. Благајни ПА 6000! 600.0| 6000) 600.0 | Вредности рез; фонда 77.8, 580| 580) 581 58.2
Вредности ост, фондова 2.9 7.9 7.9 19. 79
Непокретности, завод за j |
израду новч, и намешта | 145.0) 1541) 155.1| 155.2| 1555 | Разна актива и 21,9 21.6 38.4 42.3 44.0
ПАСИВА .
Канитат | 5 114. 180.0] 180.0) 180.0| 180.0| 180,0 5 Резервни фенд “~, 2. 8271) 73.8 73.9 739) 755 „| Оетала фондовв |... 42 8.6 8.6 86 8.6
Новчаниле у оптицају 5172.2) 4712.7) 4558,1' 4587.6 4646 6
Обавезе по виђењу; i |
потраживање Државе 29,3 13.5) 26.8 14 5.2 жирограчуна |. . , 326,3] 3847) 370,1 3941) 3040 разни рачуна |... 60,9! 2996) 4790) 4422] 4828
Укупно . 416,5| 697.8| 876.9| 844 3) 792.0
Обавезе са рокон . 681.1| 1459,4| 1414.1| 1403 2) 1379 1| |
Разна пасива 6, 46.4| 40,3 9%.4| - 1159| 1388
Оптицај и обав. по виђ. ||5588.7| 5470 5) 5435.0! 5432,0| 5438,7
КТУРА
| STANIE NARODNE BANKE NA DAN 8. FEBRUARA 1931
|
|
GODINE
U stanju Narodne banke od 8. o. m. postoji svega ijedna interesantna promena, a to je meobično уенко зтапјепје 210гасипа — ха 90.67 milioga na 304.03 miliona — što je veFovatno posledica dispozicija jednog od javno-pravnih novčabih zavoda. Sem Ove promene imamo kod bančinih obaveza po Viđenju još i povećanje raznih računa za 40.54 miliona na 492.98 miliona, kod istovremenog smanjenja državnog potraživanja za 2 na 5.2 miliona, tako da su per saldo obaveze po viđenju manje za 52.34 miliona kod ukupno 792.03 mi\ona. Obaveze sa rokom pokazuju smanjenje za 24.15 miliona na 1379.13 miliona. U aktivi, podloga ie ostala skoro перготепјепа па 1940.9 miliona (devizni stok je smanjen za 1.73 miHoma па 173.6 miliona). Kod zajmova namo smanjenje za 8.07 miliona na 2.408.16 mijona i to 7.72 milona kod meničaih Ктедна (2083.46 miliona) i za 1.35 miliona kod lombarda (344.69 milion).. Opticaj novčanica porastao je ove nedelje za 59 miliona na 4646.6 miliona a А i obaveze po viđeniu na 5.438.7 tu-
liona. ;
БЕОГРАДСКА БЕРЗА. | 16. т. м. било је извлачење згодитака по лутријском зајму Ренте Ратне штете. То је од вајкада интересовало наш свет. Поготово сада кад су сви редовни послови у кризи. Фујеверје које је стално прћија пословног света, у доба депресије знатно се појачава: свет је много склонији коцки. Никад се тако нестрпљиво није очекивало то извлачење као ове године. То се најбоље види на разлици курса између промпта и ултимо фебруара. Последњи је за 4 поена нижи од промпта, што значи да се плаћа 4 дин. по комаду право на) учешћу у извлачењу. Раније су се правили велики закључни у том послу. Данас'је тих закључака врло мало због
"тога што је врло мало ималаца Ратне штете склоно да про.