Narodno blagostanje

Страна 115

ПИО ар о | _ а НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

В. Бајкић

СИРОТИ.

СКИ ПРОБЛЕМ

— Анархија у испомагању сиротиње и предлози о рационвализирању и | појачању спротињске акције —

Т Соџиолозија богашешва и сиромашшва. 11 Крашак преглед исшорије милосрђа.

1 Седиолсгија богатства и сиромаштва.

__ Под ботатством се разуме могућност неотраниченог задовољења потреба. Богатство је, економски, моћ слносно потенцијал. Оно је квантитативан и квалитативан однос између човека и сретстава за

| је утврдила, да је најстарији предмет својине ч0–

|век. Што је човек имао више робова, у толико је био

i i ботатији. | f

сио је човека предметом приватне својине. Историја.

Рекосмо, да је богатство, економски, потен-

задовољење човечјих потреба. Богатство преттостав- Пија. Али је сно исто тако и социјално и полити

ља постојање приватне својине, тј. искључиво право на употребу одређеног добра уз искључење свију осталих. | | По познатој еволуцији језика и израв богалство се еманцишовао од појма, који он изражава и почео да, се употребљава у преносном или самосталном смислу. Богатство на шр. значи и обилност појава или ствари које су човеку пријатне. Каже се. богато посећен збор, ботата киша, али се не каже: богат град, ни ботате батине. Тако је постао појам „природно богатство . Под њим се разуме обилност ствари и појава у природи које би могле, комбиноване са радом или капиталом, да послуже задовољењу чеовечијих потреба. По је богатство у објективном смислу. Њиме се обележавају појаве без везе са човеком или људима. То је шреносно значење речи ботатство. У ствари у природи не постоје ни ботатство ни сиромалштво из простог разлота што у природи нема приватне својине. Природа стоји подједнако на, р сположењу свима живим бићима, Јафентенова, басна о пврчку и мраву је само једна, поетска фитура. Није чврчак ништа сиромашнији ни несрећнији од мрава, ако он пело лето пева. Ма против, са гледишта човековог он треба да је среанији од мрава, јер не мора да се брине за зиму ни за пород. Али је свака животиња у свом од трироде одређеном кругу исто срећна, и несрећна (ако би смо у стиште мотли да употребимо ове изразе и на животињеки свет). | Боталство и сиромаштво је, — да се лаички иаравимо — измислио човек; они су тропавод цивилизалтије. Хиљадама годинама је човек задовољавао воја потпебе плодовима природе као и остале животиње. Привређивање — као специјалитет пивилизованог човека — почиње тек онда, пад се задовољење потреба врши помоћу добађа, која више нису плот природе, већ производ природе и "рада. Исти-

на, човек је рано почео да употребљава и кашилал у цивилизације. Док је човек живео од природе сви производњи (алатљике, оружје итд.); али је овај ду“ (су били подједнако сиромашни и то итрао споредну улогу. Дугачка, је периода, у исто- | је почео ла, рити човечанотва. у којој је у привреди рад играо брима, за које је био потребан, поред природе, и рад најтлавнију улогу. Ове ло пре 200 тодина. То је ији кад се појавила, следствено, и приватна својина, жи- појавио се сиромах _ човек вео од шртроде, убијао је ближњега па би могао што вољи своје потребе. боље да ужива сам плодове природе. А чим је по- „вилно ценио значај чео да привређује. а. то је. као што рекосмо, кад је дао на сиромалштво.

време највећих патњи човекових. Док је човек

_везао рад с природом, мМетнуо је руку на свота олитжњега, палос“ је човек рођен нерадник. ре.нето што је човев,

помислио да отради њиву и да чува стадо, прогла-

тво прибавља углед, признање, ути“ Богатство је човек

ки моћ. Богато цај и социјално и политички.

|увек сматрао за највеће добро Ha земљи. Ту не мења

|H жита чињеница да сву народним изрекама налази

то та да би овај радио за њега. Јер меном тежњом да се и ња различна, је према

овде сиде сасвим противно гледиште, По је само релативно: њиме се изражава чињеница ла богатство није све и да у животу човековом има невоља, које се богатством не могу да уклоне. Здравље је највеће боталство болесном човеку, али не и здравом. И Мојсије и Исус су се узалуд борили шротив клањања, златном телету. Проповед да ботатство треба, презирати противириродна је, као што је захтев практиковања апсолутних врлина противирире ан. Ако се на вечном суду треба да огласе за шутаве овце свиони који су се огрешили о забрану клањања, златном телету, онда ће рај да, опусти. ЈБуди у осталом ни; најмање нису криви; друштво није ништа, учинило или да спречи ботатотво или да му од узме сопијалну-политичку моћ, коју оно има од памти“ века. У свима, језицима, има доказа о томе да су наг роди правилно ценили значај богатства. Богат се каже немачки гејсћ, а, Кетсћ као именица, обележава, моћ, власт, суверенитет, највећу силу на земљи. Од речи гејећ долази и француски израз пеће, шпански #с08 ћотоз енглески пећ итд. Али ниједан народ није придавао толико значај ботатству као наш. Богат долази од израза бог. Додатак, „ал“ код при- · лева значи обилност: космат значи богатство у дла- || кама, грлаљ — јак глас, зубат — јаке и велике зубе и | следствено ботат значи човек који има у себи миото | божанскота. Ботат човек је мали бог. Народ каже: жеиви као мали бог. Док су дакле други народи 60гатетво идентифицирали са највећом мећи на земи. дотле га је наш народ изједначио са највећом моћи у васисни, са, Богом.

„Тако је и било, тако је и данас.

И сиромаштво је, као што рекосмо, производ

богати. Тек кад подмирује своје потребе економским до“ |

који не може да задоИ као што је наш народ пра- || ботатства исто је тако тачно гле- || „Сиротињо, и Богу си тешка; | | Потреба је осећање нелатодности с истовре- Па оно уклони. Јачина тог овећа- /

интензивности потребе. Оно Му

иде до бола. Сиромах је човек који не може да за: :