Narodno blagostanje
(0 трана 140
Бр. 9
Француском да се место пшенице увезе кукуруз, и:ако у ништа мањој количини. И наша влада води сада преговоре у Паризу о супституирању пшенице кукурузом.
— Мађарска влада је отказала трговински уговор са Румунијом за 1. март 1933.
= Од доласка на власт нове немачке HOBH Бал протекционизма. 13 фебруара отказала је Немачка на основу немачко- француског допунског уговора већи број везаних царинских ставова за аграрне и индустриске производе (нарочито поврће у предива). На њихово: место долазе повишени аутономни ставови. 15 фебруара ступиле су на снагу и царинска повишења за говеда од 27 на 50 марака за 100 кг., за овце од 22,50 на 45 марака, живе свиње од 27 на 50, за месо од-45—60 на 100—150, за масла од 12,50 на 50 марака за 100 кг. Осим тога ових дана ступиле су на снагу и повишења царине на дрво, јер је истекао трговински уговор са Шведском у ком су царине на дрво биле везане.
— ГК. г. Д-р Шиља и Лазаревић начелници Мунистарства трговине и индустрије отпутовали су ове недеље у Берлин да преговарају о трговинско-политичком модус вивенди после истека југословенско-немачког трговинског уговора 6 марта тек. год.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Рад „Друштва за помагање сиротиње и сузбијање просјачења“ у прошлој год. био је врло обиман. Издато је сталне новчане помоћи на 141 лице (са 184 члана), тренутне на 489 лица (704). Путна помоћ дата је за 121 лице. У склоништу (кога је пр. год. Општина уступила Друштву у Штросмајеровој улици 9) било је смештено 104 особе. 10.490 особа добило је преноћиште. Од тога је било 7.202 мушких, 2828 женских и 460 деце. Лекове је добило 108 особа. 271 0соба добило је укупно 751 комад одела, рубља и обуће. За новчане помоћи укупно је издано 312.342 д. (1931 г. 66.879 дин.у а за храну (укупно 54.186. оброка) . 110.590 динара (44544 д. 1931 r.). Друштвени приход био је: од прилога 124.334 д. (1931 г. 144.178 д.), од друштвених касица динара 271.603 (83.264 д.) и од чланских улога 177.630 д. (64.630 MN).
—- Градско начелство у Загребу одредило. је цене хлебу и то: белом 5 д., полубелом 4,5, црном 4 д. и ражном 3,75 дин. по килограм.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Монополска управа израдила је план о овогодишњој производњи дувана у земљи. По плану ће се највећа пажња поклонити сортирању у паковању дувана намењеног за извоз. Исто се тако ради сигурности при извозу предвиђа, у свакој бановини и сваком месту производње, по једна оглед на станица са стручним особљем.
ИНДУСТРИЈА
— Почетком фебруара обновљен је међународни картел сировог челика, који обухвата Француску, Немачку, Белгију, Луксембруг и Сарско подручје. Постигнут је споразум о квотама производње на бази продукције у првој половини 1930 године, који је износила 8.85 мил. тона према 12.15 мил.
у исто доба 1931 и 15 мил. 1930 године. Споразум не pen,
виђа заједничко регулисање цена.
— Министарство трговине и индустрије решило је да сазове конференцију претставника текстилне индустрије; на којој би се имало расправљати о осигурања набавке домаћих сировина за текстилну индустрију.
— У Цељу је основана текстилна фабрика под фирмом „Лави“, текстилна творница. Власник је Лудвик Геркман, индустријалац из Љубљане.
— „Океан“, нова фабрика рибљих конзерви у Загребу, наскоро ће отпочети рад.
Народно BIL
владе почиње
ЈАТОСТАЊЕ |
— Po uzoru na talijanski Instituto per la Hiconstrucione industriale u Italiji izdala je i Dbelgiiska vlada plan o osnivanju Nacionalnog instituta za davanje pomoćnih kredita industriji. Društvo će raspolagati sa glavnicom od oko 600 miliona bel. iranaka, koju će upisati Narodna banka, Poštanska štedionica i državne štedionice.
ТРГОВИНА
— Данска покушава у последње време да придобије нова тржишта за своју стоку. Нарочито су испитиване могућности извоза у Северну Африку и у томе погледу постигнути су резултати. Ових дана отишао је први транспорт стоке за Мароко.
— Најловије повишење немачких нарина на дрво, стоку и сточне производе јако погађа аустриску пољопривреду, која је већ услед ранијих протекционистичкух мера претрпела велике губитке. Ове нове ће посве онемогућити аустријски извоз у Немачку. У 1928 години Аустрија је увезла у Немачку 1.100.000 тона дрвета, у 1931 169.000 тона а у 1932 свега 50.000 тона. По вредности извоз је пао од 100 мил. ши-_ линга у 1928 на 4 мил. у 1932. Извоз говеда износио је у 1928 години 24.700 комада у вредности од 19 мил. шилинга, у 1931 годуни 18.300 комада у вредкости од 12.3 мил. шилинга, а у 1932 12.500 комада у вредности од 5 мил. шилинга.
— CnojbHa трговина Совјетске Русије у 1932 години знатно је мања него у 1931. Увоз је износио 693.7 мил. рубаља према 811.2 мил. у 1931. Пасивни салдо износи 129.8 мил. рубаља.
САОБРАЋАЈ
__ Приходи енглеских железница у 1932 години знатво су подбацили. Код четири главне железничке компаније приходи су пали за 144 мил. фунти према 1931 години, док су расходи смањени само за 8.2 мил. фунти, тако да је нето приход мањи за 6.2 милиона фунти. КРИЗА
_— Број незапослених у Енглеској износио је крајем јануара 2.903.065, што је више за 179.718 него крајем децембра п 174.654 више него крајем јануара 1932 године.
— Број незапослених у Италији износио је крајем ја-
|нуара 1.225.470, што претставља мало опадање према крају
децембра када је износио. 1.129.654,
— У Осијеку је пала под стечај позната оваке фирма Вилим Глезингер, који постоји већ 59 година.
— Позната чехословачка фабрика машина Колбен-Далек, које је поред Шкоде највеће предузеће ове врсте, одлучила је да обустави рад своје фабрике аутомобила прага, јер њене садашње залихе су код данашњег стања на тржи-
4
путу довољне за ! годину.
ЗАДРУГАРСТВО
— Задруга Срба прквредника. 26. фебр. одржаће се 1Х под. скупштина ове врло успеле кооперативне установе, која je у прошлој години навршила десет година свога постојања. Прве кредитне установе у Србији и код Срба у Војводини звале су се обично „задруге за штедњу и кредит“ (а у Хрватској, Славонији, Словенији и Далмацији „штедионице"). Неке су то биле бар по својој правној форми, а неке то нису уопште биле, већ акционарске банке. Задруга Орба привредника је једна од ретких кооперативних установа за штедњу
|и кредит најчистије крви. Њена се пасива исцрпљује у нај-
лепшем облику штедње: улози на штедњу износе 1.8 мил. дин., а стална штедња 4 мил. дин. Ова се последња формира из најситнијих периодичних улога, обавезних за одређену периоду. То је добровољно-принудна штедња, ако смемо употребити овај парадоксални израз: добровољан приступ, а