Narodno blagostanje

25 фебруар 1933.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

која је дала најмање послове. Од овонедељног обрта отпада | највећи део на Ратну штету, наиме 1.12 милиона, од чега 816 хиљада на промпт робу а 306 хиљада на послове у терминима. Са 260 хиљада долазе на друго место акције Аграрне банке а на треће обрти у 7% Селигману са 215 хиљада динара. У 6% Беглучким обвезницама трговано је за 166 хиљада, у 7% Инвестиционом зајму за 39 хиљада а у 4% Атрарцима за 3 хиљаде.

На београдском девизном тржишту обрти су износили 5.56 милиона према 5.5 милиона у прошлој недељи, од чега долази 5.05 милиона на послове у аустриском приватном клирингу, где је курс био 9,15 до 9.175. У извозним боновима грчке новчаничне банке обрт је износио 180 хиљада а. курс 35.75 до 36.50.

У Цириху је динар остао читаве недеље стабилан на курсу од 7. шв. франака за 100 динара. Примови Народне банке за девизе износе непромењено 20% односно 28.50% а приватна рука плаћа до 44% изнад стабилизационог па-, ритета.

На париској берзи наши су папири нотирали: |

ИЕ 154 161. 170. 18-77. 2020. 4% из 1895. — 31 — 2940 2920 29 _ 2610: 5% из 1902. 156—- 160— 155— 151.50 151.50 15150 | 4.5% из 1906. 140.—S 140— 1350 131— 131.— 132 — | A.5% из 1909. 136—— 135—— 131. — 131 131—— 131.—' 50% wa, 1013. 3150 30 - 2995 29 25 28.25

45% из 1910. — 198 190. 131.— 031. 19159

45% va, 1911. 140: · 138 _ 133.50 |31. [31 133.50 Тод из 198. ŽIL 20 20 [9 19:05 109.50 Пада у очи да су сви папири знатно попустили. Папир, за који постоји највеће интересовање, 4% рента из 1895. год. попустио је 21. 0. м; чак и на 25— и разумљиво је, да су тој беси следили и курсеви осталих наших папира. На њујоршкој берзи су курсеви такође били лабавији и нотирали су: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман

17. јануара 20— 20— 2031. јануара 20— 20— 207. фебруара 19.50 20.715 1914. фебруара 19. — 19.50 19.62 21. фебруара. 18.50 19.62 19.75

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano Tržište. — Organizacije novčanih zavoda rade sada na formuliraniu svojih pogleda kako da se izađe iz задаšnjee stanja kod novčanih zavoda. Sve više i više prevladava uverenje da je izlaz iz bankarske Wrize nemoguć bez pomoći države i mofne banke. Naše bankarstvo sve više reducira svoju delatnost. Mi idemo ka stanju koje potpuno eliminira kreditnu Irakciju novčanih: zavoda.

"Tržište deviza, — Znatnih promena nema. Devizni promet preko ovlaštenih banaka ograničava se gotovo samo па kliringe. Sve se ostalo odvija mimo banaka i mimo berze. Gotovo sve doznake naših emigranata promeću se danas na crnim berzama, jer devizni pravilnik priječi novčanim zavodima da plaćaju kurseve koji odgovaraju prilikama tržišta. A· od seljaka, koji primaju najveći deo fakvih doznaka, ne može se očekivati da se zadovolje sa službenim kursem plus prim od 20% kad vani dobivaju mnogo više. Kad bi se sav valutni promet koncentrisao kod ovlaštenih zavođa, mogla bi i privreda da dobije daleko više deviza nego šio je danas slučaj.

___Езекн. — Promet je konstatno slab. Jedva oko 100 hiliada dinara dnevno. Vlada potpuna apatija. Niti je robe miti novaca. Kursevi ı glavnome pbopuštaju. Investicioni zajam zakliučen po 45, Agrarci 23 a kod begluka novac 30.50 a roba 32. Raina šteta kassa zaključena po 197. Ultimo marta novac 194 a roba 198. Ultimo aprila novac 190 a roba 197.

Страна 143

Blair 8% zaključen po 39 a 7% po 36.75. Seligman novac 41.50, Narodna banka novac 3.750. Agrarna banka zaključena po 223—224. Narodna šumska novac 25 a roba 30. Šećerana Osijek zaključena po 150. Impex movac 50, Isis roba. 30. Dubrovačka roba 110 a Trbovlje novac 145. dinara.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Пшеница

Цене на светском тржишту пшенице остале су у главном непромењене. Вести о стању усева су неповољне. У Сједињеним државама и у Русији су страдали од мразева и у Индији од суше. То је, међутим, на цене остало без икаквог утицаја, јер је тражња и даље остала врло мала; једино се продаје нешто у земље далеког Истока у првом реду у Јапан, који се уопште последњи дана јавља као велики купац и осталих аграрних производа и метала. Цена у Чикагу је 473], доларски центи за бушел, а у Винипегу 48 и по канадских доларских центи.

Домаће тржиште пшенице опет се налази у хоси. Про-

|шле недеље цена се је била срозала испод извозног паритета,

на 210—216 динара, али је пред сам крај дошао нагли пораст. Ми смо већ у прошлом броју нагласили, да се је пад зауставио због већих куповина од стране државе за потребе војске. Те куповине су се наставиле и почетком ове недеље, док су довози остали и даље минимални, делом још увек због рђавих путева. -

Цене на средњеевропском тржишту су исто тако у скоку, што не може остати без утицаја на наше тржиште. Када смо писали о переспективима нашег шшеничног тржишта рекли смо да цене код нас морају пасти, сем ако не дође до скока цена у земљама, које долазе за нас у обзир као увозне земље. Сада је то наступило, и цене су код нас одмах скочиле, додуше нешто јаче него у Будим-Пешти, што је и разумљиво с обзиром на велике куповине у земљи. У

|Будимпешти је пшеница нотирана 14.440 према 13.60 пенге

за 100 кг, пре 8 дана. Код нас су биле цене следеће: бачка околина Нови Сад 234—236, бачка околина Сомбор 232 237. средње и горњо-бачка 234—236, бачка потиска 234 236, горњо-банатска 231—233, сремска 234—236. |

Метална тржишта

Последњих десет дана тржиште метала било је врло интересантно. У прошлој недељи обрти су били прилично велики што је повукло и цене нарочито код бакра: и цинка. Главни купац је Јапан. Али и европске државе тражиле су специјално бакар, чија је цена у Лондону скочила због тога од 2815], на 297/., фунти по тони. Међутим, ове недеље цена се је вратила на ранији ниво. Крњи картел исто тако повисио је цену од 5.05 на 5.12,50 центи по либри, кога је још на снази. Цена цинка скочила је била од 138/, на 14:/. фунти по тони. Затим је попустила, али је ипак остала виша него пре 3 дана. Последња нотица је 14 фунти. Код олова била је исто тако нешто чвршћа тенденција, јер је Русија куповала нешто веће количине, али се је цена пред крај недеље ста-

билизирала на 10:09, фунти по тони.

Стока.

На домаћем тржишту свиња осећа се још увек оскудица робе — због затворених срезова у Војводини. Цена је због тога нешто чвршћа. Дебеле, сремске свиње за Праг плаћају се и до 9 динара, док се роба за Беч плаћа 7.50 до 8 динара по кг. живе ваге, Цене у Бечу су непромењене 140—1.45 шилинга.

Код рогате стоке нема ликаквих промена. Извози се, као и последњих недеља у Александрију, Солун и нешто боље.

робе из западних крајева у Италију. Цена је 3—4 динара, 3: Чза Италију до 5 динара.