Narodno blagostanje

Страна 142

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 9

РАЗНО

— Чаковечко-међумурска штедионица у Чаковцу оплакује свога претседника Бернарда Мосеса.

— Потрошња цигарета у Сарајеву износила је прошле год. 39.023.350 д. што је мање за 9.914.993 динара него 1931. Сарајево је познато као град у коме се релативно највише пуши.

— Београдска Занатска комора отворила је 12 ов. мес. у Нишу своју испоставу.

— Према вестима у светској штемпи у Букурешту ће се одржати 28. априла ове године конференција држава Аграрног блока, на којој ће суделовати Чехословачка, Мађарска, Југославија, Бугарска, Естонија, Летонија и Румунија. Дневни ред конференције је следећи: 1) Стварање јединственог програма аграрних држава за светску привредну конференцију. 2) Проучавање резултата досадашње заједнич-

ке акције аграрних држава. 3) Одређивање аграрно-политичких смерница за 1933 и 4) Дискусија о практичним сретствима за бржу примену закључака конференције у Стрези..

— Министарство финансија решило је да сирови фос-

|фат, који фабрике увозе за прераду не подлеже контроли као

досада. .

— Привилеговано друштво за извоз у Београду основало је недавно своју филијалу у Сарајеву.

— У смислу споразума од 4 августа 1930 г. између Југославије и Румуније, румунско Министарство финансија ослободило је наше држављане од таксе за боравак, коју плаћа лице које се у Румунији задржи више од 8 дана.

— У Аустрији су вен дуже времена плате и пензије жељезничара плаћане у две рате и то 60% на 1 а 40% до 15 у месецу. У марту ће због благајничких потешкоћа исплата уследити у три рате.

ге зе

О:

УБВКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15. ФЕБРУАРА 1933. Г. сада 2058.16 милиона) а љомбардни су мањи за 835 хиљада

Стање Народне банке од месеца фебруара не показује никаквих нарочитих промена. У активи имамо повећање де-

3 визног стока за 5.25 милиона на 178.9 милиона, али како су КЕ

У милионима динара.

31. XII |-_31. XII | 31. | 8. | 5: 1 АКТИВА 1931 1932 193 1933 1933 Подхога : Зи» у касама н на стр || 1758.4! 1760 8) 1761 4) 1761 4) 17614 вевч. у страној монети 6.3 08 44 5,8 08 девезе | „ _. . 332.0! 265) 1754)! 173,6) 1789 Укупно 2096.8) 1968,1) 1941.2) 1940,9| 1941.1 Девазе које во улазе у подлогу. « . „ . 864 105“ та. 43,1 148 Кован новац; у виклу и сребру . 38.8. 139.9) 159.6] 167.4) 1724 Демонетизирано сребро 33,9 Зајнова ; на ненице , 0. ,. 1965 6] 2111.9) 2071,7| 2063.4) 20581 на хартије од вреди, 272 3448) 345.0) 3446| 343.8 Укупно 2252.8| 2456 8) 2416.2) 2408 1| 2402.0 Хартије од вредности 27.4, 154 154 154 15.4 Ранији аванси Држави || 1799.2) 1808.6| 1809.7) 1809.9| 1810.2 Привремени аванси Глав. Др Благајни . .. 6000) 6000! 6000) 600.0 Вредноств рез фонда 17.8 580 58.1 582 581 Вредности оет, фондова 2.901. 109 7.9 7,9 7,9 Непокретности, завод за израду новч. и намешта || 145:0| 1541] 1552) 1555) 155.6 Разна актива „ „ , , 21.9) 21.6| 42.3 440) 43.8 ПАСИВА Капитал . .. 180.0) 180.0) !80.0) 180.0! 180.0 Резервни фонда , .. 627 78:81 739) 755) 755 Остала фондови 4.2 8.6 86 86 8.0 Hosuansne y onrmnajy 5172.2) 4772.7/ 4587 6 4646 6) 4592.4 Обавезе по виђењу: потраживање Државе 29,3 13,5 7.4 5.2 86 жиро-рачуни . 326,3 3817! 3947! 3040] 311,7 ICI а 60,9! 2996) 4422 4828) 5418 Укупно 416.5| 697.8| 8443! 7920) 862.2 Обавезе са рокок 681,1 1459.4 1403 2) 1379 1) 1349.9 Разна пасива 46.4| 40,3) 1159]-138.8] 152.,9 ' птипа: и обав по вић. ||5588 7/ 5470 5) 5432 0! 5438 7! 5454 6

истовремено валуте смањене за исти износ, а злато остало Рента Ратне штете

(износе 343.8 милиона). У пасиви имамо повенање обавеза по виђењу за 70.2 милиона на 862.26 милиона: државно поаживање је порасло за 3,47 мнлиосна на 8.67 милиона, жиро-рачуни за 7.808 милиона на 311.7 милиона а разни рачуни за 59.07 милиона на 541.87 милиона. Томе на супрот смањене су обавезе са роком за 2913 милиона на 1349.99 милиона.

Оптипај новчаница повећан је због ових промена за 54.24 милиона на 45924 милиона а обавезе но виђењу заједно. са оптицајем износе 5454.7 милиона динара.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Као прошле недеље тако је на београдској берзи забележена и ове недеље прилична дезинтересираност. Берзијаннци нису показивали никакве воље, због чега су курсеви остали више мање занемарени без и најмање одређене тенденције. једино би се код 6% _Беглучких обвезница могло констатовати извесно систематско али веома споро побољшање тенденције, као што нам показује доња таблица дневних курсева, да су порасли у току ове седмице за 55 пара на 31.80, док је томе насупрот 7% Инвестициони зајам имао лабаву тенденцију и попустио за 50 пара на 44— Аграрци су трговани свега на састанку од 17. 0. м. а у овој недељи у опште није било закључака. i

Исто то важи за 7% Блер, 8% Блер и акције Народне банке. Рента Ратне штете, која је све од прошле недеље имала изразито лабаву тенденцију, имала је почетком ове недеље најниже курсеве, али се пред крај недеље опет по-

· правила. Од 13. о. м. попустио је курс од 215— на 196.50

(20. о. м.) а затим се поново поправио на 199— до 200(23. o. M.). 7% Селигман попустио је од 17. о. м. до 20. 0. м. од 42.50 на 41.50, али је у другој половини ове недеље задржао курс од 42.—

непромењено, то је укупна подлога само за 199 хиљада већа Народна банка — = E а

и износи 1941.16 милиона. Зајмови су и ове недеље у опа- Аграрна банка

дању, укупно за 6.14 милиона на 2.402.0 милиона; од тога

{7.0 2000 PL. 227 2301 7% Ивестициони зајам 44.550 — 44— 414— 4% Аграрци 25:50 — — — i 6% Беглуци 3125. 31.315 3150. 31625 31.80 7% Блер = = LE = а 8% Блер — = = = = 7% Селигман 4250. 4150 42—— 42— 199.— 196.50 197.25 198— 199.222-— 222 - 22250 22350 228.

Ипак треба констатовати да су обрти у овој недељи

долази на смањење меничних кредита 5.8 милиона (износе са 1.83 милиона за пуних 100% већи но у прошлој недељи