Narodno blagostanje

25 фебруар 1933, НАРОДНО

V. Bajkić

БЛАГОСТАЊЕ Страна 131.

DEPSDEKTIVE BUDUCEG RATA

— Posledica triumfa iracionalnoš —

IT Sociologija rato, II Filozofija ira. ionalnog.

Ш Pobeda iracionalnog u oblasti razoružanja.

IV Bađdući rat vodi neizbožno u Polebtivizam,

1 Sociologija rata.

U martu 1913 g. stiglo mi je do ruku, posle dugog lutanja, pod Jedrene (gde je tada bila naša vojska koјој зат ја pripadao) jedno pismo iz Ženeve, pisano po nalogn međunarodnog odbora Karnegijeve zadužbine tt Vašingtonu, u kome se pozivam da što pre odem па sastanak u Ženevu radi proučavanja pitanja, kako bi

mogli da se iskoriste Balkanski ratovi za propagandu

pacitizma. 1 ako je u to doba bilo vrlo mnogo naših Civilnih komesara u inostranstvu, ipak vojna vlast nije našla za potrebno da mi d3 osustvo za inostranstvo, smatraiući rad Karnegijeve zadužbine za jednu vrstu zamlaćivanja. Ženevski odbor, međutim, imao je strpljenja sve do demobilizacije naše vojske kad mi je omogućen odlazak na sastanak. Sa mnogo interesa slušali su игledni svetski naučnici i Hilantropi (Šarl Žid, Brentano i t. d.), članovi tog odbora, moj odgovor na njihova mnogobrojna pitanja. Naravno da se najveći broj Di-

tanja odnosio ha pacifističke probleme. Расттат зта- 8

tra rat za najveću pustoš koju čovek može da napravi sam sebi. On smatra da nema nacionalnih prava ni tražbina, čiji bi gubitak bio tako težak za naciju, kao

što su šlefe od rata; i najzad, da je civilizovani čovek

protivnik rata i da sletstveno do rata uopšte ne bi došlo kad bi to od naroda zavisilo. Narod je, po pacifističkoj hipotezi, obično stavljen pred svršen čin, kad je u pitaniu rat, a strogi raini zakoni onemogućuiu mu da se bori protiv rata kad je ovaj jedanput već odlučen.

I sam pristalica pacitističke doktrine, imao sam U Balkanskim ratovima dragocenih prilika za njezino Verificiranie (zadatak, koji mi ie znatno olakšao moi KO-

mandant general Ražić). Veliko iznenađenie je bilo za |

moje učitelje i priiatelje kad sam im saopštio da je Verificiranie pacitističke doktrine na Balkanskim ratovima dalo prilično negativan rezultat (samo је Brentano dodao zajedliivo, da sam unapređenjem za kaplara i sam podlegao ratnoj hipnozi).

Pre svega pacifizam stavlja u centar svoga programa raspravlianje međunarodnih sporova putem međunarodnih izbornih sudova. Anketiranjem po [ој ačci

međ prostim vojnicima i olicirima došao sam до омова |:

zaključka: po mišljenju masa sud nije oruđe pravde, jer on ne deli Božju pravdu, već preseca sporove. Nikad sud ne može da zadovolji obe parničke strane. Uvek je jedna nezadovolina presudom. Retki su ljudi koji se mogu da uzdignu na visinu nadčovečanske objektivnosti. Svaka parnična strana, u većini slučajeva, smatra da ima pravo; zbog. toga presuda nikad ne rešava spor — psihološki. To se gledište prenosi i ha problem međunarodnog izbornog suda. Pre svega nacionalne iražbine, ma kako one bile nepravične i imperijalističke, smatra narod za imperativ, koji ne trpi nikakvog kompromisa, a majmanje gubitak. U čovečijem men-

i talitetu, formiranom praktikom rata od mnogo hiljada godina, leži shvatanje da se od nacionalnih zahteva ne · popušta ni po cenu rata. Neće narod rizik od suda, a. sud se smatra za najveći rizik. Za obrt duhova u korist međunarodne pravde potrebna je duga i opširna propaganda. REICH!SCHE

NI

HERAUSGEBER WALTHER FEDERN

o {ši

Die inhaltsreichste wirtschaftspolitische Zeitscbrift der Nachfolgestaaten, MErscheint, jeden Samstag in Wien — Gegrindet 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist fdr

jeden unentbehrlich, der die Gescheh-

nisse in Oesterreich und den Nachfolgestaalen verstehen will.

Glossen, Aufsštze, Notizen, Bilanzkritiken des Oesterreichischen Volkswirts sind als zuver!assige Fuh er durch den verwickelten Aulfbau der Nachfolgesta-

alen anerkanni. »

Seine gesammelten Jahrgange bilden eine unerschopiliche Funagrube sonsi nur schwer erreichbaren wirtschalt-poitiscthen und statistischen Maternals.

Bestelianden nimm{ jede Buchhandiung sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volks= wirts in Wien 1X, Porzellandasse 27, entigeden, Der Bezugspreis betragivi ertelj. Din. 190mit Zusteliang. Das Abonnement Капл једегzeit bedinnen, Probenummern hostenlos.

II Filosofija iracionalnog

Kaže se da je čovek jedino razumno biće i da јез logika njegova vodilja. Mi smo u članku „Autarkija” od 8 oklobra 10932 g. kazali, da se čovek u Životu Tukovodi dvama motivima: osećanjem i razumom. Ta se dva motiva svakog ljudskog unutrašnjeg i spoljašnjeg

pokreta čas smenjuju, čak ukrštaju, a čas hvataju u

koštac, Interesantna bi bila istofija civilizacije за