Narodno blagostanje

25. фебруар 1933.

binaciju kao izazivači rata nemaju пане, ре2 Које 5е rat ne može zamisliti. A stvaranje rezerve u potrebnom

obimu finansiski je nemoguće.

IV. Budići rat vodi neizbežno u kolektivizani

Dok se u pitanju rata čovek vraća u svoje normal

no stanje, dotle se u pogledu posledice rata moraju Očekivati nedogledne promene, što пат је već u nekoliko pokazao poslednji rat.

Pre svega inflacija će biti jedini način linansiranja ratnih i neratnih potreba zemlje. Ono malo zlata u kasama novčanične banke biće nedovoljno za nabavku sa strane posle tri meseca. Znači da se težište snabdevania mora da prebaci na nacionalno tlo. Toga radi sve su države sada već donele ili spremile zakone o mobilizaciji celokupne radne snage. Sve što može ma и кот obliku da učestvuje u proizvodnji i snabdevanju zemlje, biće mobilizirano. To je socijalizacija radne snage. Već zbog toga je neizbežna socijalizacija poduzeća i gSazdinsfava. A i bez toga bi bilo neizbežna, jer se cela narodna proizvodnja mora da podesi prema potrebama rata. Ne može da proizvodi kako ko hoće i koliko čega hoće. Slobodnoj inicijativi mora da se suptituiše plan izrađen od privrednog generalštaba baš kao Što se u Rusiji izrađuje centralni gosplan. A i treći ејетеп! proizvodnje, novčani kapital, takođe će, bar u ргуо соba, moći pružiti samo država — патаупо ртеко поусаnične banke. Koliko još bude slobodnih kapitala, oni će se uvući u skrivnice, a kreditni odnosi će se zatnrznuti. Država dakle daje radnu snagu i novčani kapital.

Ali ona neće moći da izvede integralnu socijalizaciji,.

t. |. sve grane proizvodnje ne mogu doći pod рјап, niti cirkulacija dobara može integralno da se socijali-

zira. U polioprivredi je nemogućna socijalizacija. Di-!

žava može jedino da obezbedi prvenstvo za sVOje DO-

trebe i da eventualno reguliše cene. Iz želje za raste-,

tećenjem moraće da angažuje i privatnu inicijatiyu u snabdevanju zemlje. To sve važi samo za prvu periodu rata. U njoj će se cene i nadnice određivati manje više na slobodnom tržištu. Znači da će za poduzetnike biti zarade i gubitaka.

Šš 5

Веселин Маслеша, стални сарадник „Народног Благостања“ :

НАЈНОВИЈЕ ФАЗЕ АГРАРНЕ РЕФОР!

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 133

Како je u ratu svaka stvar hitna, to se neće ос! „да čeka da se upotrebljeni prvi kapital vrati, već će se ! stvarati nov — naravno putem inllacije. Usled toga će cene naglo skakati. To će izazvati nezadovoljstvo kod potrošača, a specijalno kod radnika. A to će izazvati potrebu države da jače interveniše U cenama. Zakoni o suzbijanju skupoće i protiv nedopuštene irgovine Heizbežni su rekviziti. Sve veće ulaženje u oblast cena uvlačiće državu u oblast proizvodnje. Tako će u drugoj periodi rata cela zemlja biti jedna velika planski Organizovana teritorija. Radnik će dobijati sve manji deo u novcu, a sve уес! и пашт, а ostali potrošači dobijaće sve više od opštine, a sve manje na tržištu.

Rusija nam je pokazala, kad se |ednom pristupi socijaliziranju proizvodnje, slobodno tržište dejstvuje samo kao smetnja. Mora se ići do kraja.

Socijaliziranje će učiniti nOVac SV manje pottebnim i zbog toga će njegova vrednost dalje padati. |oš pre svršetka rata postaće non valeurs a time će se uništiti svi kreditni odnosi u zemlji. Dužnik će biti oslobođen duga, a poverilac će izgubiti sve Što ima. Uništen će biti rentiler u svim oblicima. Hartije od vrednosti služiće za tapeciranje. Kirije će biti u početku suspendovane, а docnije i zgrade socijalizirane. Tako će nestati svili Oblika rentijerstva, kao specijalne odlike kapitalističkogZ privrednog sistema. Ne može biti hleba više za 0n084, koji nije na državnom spisku. Renta će biti samo 74 nove penzionere i socijalne тепијете — 2а зтате 1 пе„тоспе. Е Svi dosadašnji pokušaji planske privrede pokazuju da se ona može da izvede samo pod uslovom da se ne vodi računa 0 rentabilitetu. Kolektivizam ne zna 7а tentabilitet. Sasvim je ravnodušno socijaliziranoj i рјапskoj privredi kako rentiraju pojedina poduzeća.

Ali će budući rat doneti još jednu veliku novinu. Naime iz planske privrede više se nikad neće izaći. Svetski rat je pokazao da sč najviše gluposti počinilo. pri prevođenju privrede iz rainč u mirnodobsku. Tu leži delimično uzrok današnjoj svetskoj privrednoj depresil|i. Po svršetku rata svi će se složiti, da je veći razik od prelaska u kapitalizam od štete od planske privrede. Rat vodi dakle u svakom slučaju u kolektivizam.

за

1 Социјално-полишички и национално-економски ефекши досадање аграрне реформе, 0 Важније одредбе

машеријалне природе у новим пројекшима.

11 Социјалисшичке сшране атрарне рефарме. .

ТУ Још две важније одредбе.

| Сопијално-политички и национално-економски ефект досадашње гграрне реформе.

Народној Скупштини поднесена су три законска пројекта о изменама и допунама појединих законских прописа о аграрној реформи. У своме говору у Скупштини министар пољопривреде г. Деметровић рекао је да се њима жели убрзати и појефтинити дефинитивна ликвидација аграрне реформе. То би значило да нови законски пројекти предвиђају само формалне измене, само измене у поступку и начину ликвидације већ стварно завршене аграрне реформе. Следствено, и да се њен опсег неће сужавати ни проширивати. То

„међутим, није тачно. У ствари, овом законском новелом, аграрна реформа се проширује, мењају се материјалне одредбе Закона од 19. јуна 1931 године о ликвидацији аграрне реформе на великим поседима. Убрзање и појефтињење аграрне реформе није у овоме закону битно, што ћемо видети из анализе и упоређења с текстом ранијег закона.

Аграрна реформа уопште је национално — и социјално-политичка мера у оквиру капиталистичког привредног система. Тиме што је везана за капитализам она је истовремено и ограничена по своме опсегу и значењу. Као такова она претпоставља поделу великог поседа ситним обра-