Narodno blagostanje

11, март 1933. НАРОДНО 15

kapitala poslednjih decenija tako brzo napredovalo da su banke morale biti sve veće ili sve mnogobrojnije. Mnoštvo banaka ima za posledicu oštru konkurenciju штеди njima, kao i kod sviju drugih privrednih grana. 1 kao što oštra konkurencija vodi obično obaranju cena pri prodaji i podizanju iste pri kupovini, tako je i mnošivo banaka kod nas imalo za posledicu izvesno obaranje aktivne kamatne stope (koja je pre toga bila fantastično visoka) i podizanje pasivne Rkamatine stope, Male banke su se otimale o ulagače i o kredite; zbog toga su morale odobravati sve veću kamatnu stopu. Ova je išla do fantastične cifre od 20%. A ima još uvek banaka u unutrašnjosti, koje su bar do pre godinu dana plačale 15% na uloške, U toj se konkurenciji izgubio svaki smisao za rok i za diskriminaciju kamatne stope prema roku ofkasa. Isto tako su se male banke borile o kredite kod većih banaka i njima odobravale relativno vrlo veliku kamatnu stopu.

U zemljama sa obilnim novčanim kapitalom ovakva bi politika dovela do sloma banaka. Jer se u aktivnim poslovima ne bi mogla postići kamata potrebna za postizavanje dobiti. Kod nas, gde je provincija očajno Siro mašna kapitalom, ta konkurencija međ bankama о поуčani kapital, dovela ie do nezdravo visoke kamatne stope u aktivnim poslovima. Vrlo je ređak slučaj da čovek prvoklasne solventnosti u provinciji može dobiti jeftin kapital u svome mestu, samo zbog toga što banka ne može u opšte dati zajam po nisku kamatnu stopu. Zahvaljujući oskudici kapitala i neobičnoj predostrožnosti pri vođenju poslova i poznavanju imovnog stanja komitenata do srži, male banke su mogle bez gubitaka održavati visoku aktivnu kamatnu stopu. A to je pak danas centralno-ekonomski problem Jugoslavije. Pro-

duktivitet naše narodne privrede pao je tako nisko, da se više ne može plaćati kamatna stopa, na koju su na-. viknute manje banke. Ne može se plaćati ni ona stopa,

koju naplačuju velike banke. Neosporno je da se naša država nalazi pred problemom kamatne stope, problemom

Из редакције

[АРОСТАЊЕ Страна 165

vrlo komplikovanim, vrlo delikatnim, jer se to ne može rešiti linearno za celu zemlju i za sve vrste privrednih grana. Mi ćemo se na to pitanje vratiti. Za sada je glavno da istaknemo da u mnoštvu banaka leži glavni uzrok visoke kamatne stope. . .

Ali se to pitanje ne može da reši na snagu, kako to s vremena na vreme propovedaju ljudi koji misle da se kaplarskim merama mogu da reše veliki ekonomski problemi. Najbolji je primer za sada rezultat koji se postigao dosadanjim kompresivnim merama. Povećavajući minimum glavnice od strane nadzorne vlasti za akcionarska društva, došlo je do toga da su bankarska poduzeća počela da uzimaju druge trgovačke oblike — пеakcionarske, što je bila mnogo veća opasnost i Što jč izazvalo hitnu akciju protiv te opasne pojave. Otežavanje uslova u pogledu glavnice od strane Narodne banke imalo je za posledicu liktivnu uplatu glavnice. Zaraza, koja se je posle počela da širi i onde gde nije neposredni povod Narodna: banka.

Fuzioniranje malih banaka oglašeno je bilo kao. put za rešenje ovog problema. Sa nekih strana je mnogo puta traženo da se donese zakon o prisilnom Tuzioniranju. Sreća je velika što je naš zakonodavac imao dovoljno razumevanja za оразпоз. оуе теге. Ali će danas, iz drugih razloga, problem bankarstva da додо pred našeg zakonodavca. Kad se već dopustilo bez potrebe da dođe do ovakve krize bankarstva, ne može se dopustiti da se ona razvija bez ikakvog uticaja od strane države. Govori se o raznim merama za spasavanje bankarstva. Međ njima se pominje i fuzioniranje u mnogo većem obimu kao jedno od sretstava. 1 zbog toga, a | inače, problem malih banaka neće moći da озгапе “ап diskusije.

Završujemo ovaj članak ističući da je staro pitaniz malih i velikih banaka na zboru Narodne banke ponovo dodirnuto isto tako kao i pitanje fazioniranja, zadrža' vajući da se prilikom, kad budemo pristupili proučavanju bankarskog problema kod nas, vratimo i na ta pitanja.

па

ТЕХНОКРАТИЈА И ЕКОНОМЕТРИКА

— Баратање техничара и математичара по социјалној економији —

Американци приступају често решењу најтежих питања са наивношћу студената, који мисле да реше све проблеме без обзира на досадашње радове у том погледу. Такве ствари за њих имају често драж открића и ако се обично ради о сазнањима која су столећима позната. Слично је било и са технократима, који су у Америци већ дуже времена

_ нека врста сензације. Они су били поставили себи у задатак

да испитају дејство борбе између машине и људске радне снаге. Морамо признати да је тај задатак био врло важан и да су 35 инжињера својим марљивим радом на Колумбија универзитету сакупили и разрадили врло важан материјал. Ретко је икад тако убедљиво показано како је у задњим деценијама због све веће употребе анорганске енергије продуктивитет машине колосално порастао на главу запссленог радника и како ће изгледа и даље расти. Такође и да данашњи привредни систем све мање успева да поново запосли радништво, које примена техничког напретка баца "на "улицу. -

Али -су резултати студија ових 35 инжињера дејствовали на њих као крст на небу (у овом ћеш знаку победити), на војску Константина Великога. Они су наиме наједанпут постали заклети непријатељи капитализма и поборници социјалистичког привредног система. Метаморфоза, коју највећи број њих сигурно није могао пре ни у сну да замисли. Међутим тај преокрет је сасвим природан. јер ако је човек уверен, да приватна иницијатива, као главни фактор у ка| питалистичком систему, није више у стању, да поново запо- , сли раднике које технички напредак избаци на улицу, онда је разумљиво да тражи спас у планској привреди, за коју се мисли да би била у стању да поновно успостави равнотежу. |

Тако су технократи изгубили из вида да су до истих закључака пре више деценија дошли социјалисти. Још у вре- | MeHy кад је општа незапосленост била непозната, социјалисти су стално оперирали са теоријом да машинизирање води незапослености и осиромашењу радништва. Они су већ

онда проповедали као сада технократи, да би у планској