Narodno blagostanje
11. март 1933, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Cipana 160
— Министар финансија издао је решење да се од 156. | — Прорачун Сремске Митровице за 1933. годину изо. м. мора вршити осигурање валуте и за извоз оне робе, носи: расходи 3,050.700 дин. и приходи 2,565.500. Мањак од
која није означена у ценовнику за осигурање валуте, а чија је вредност већа од хиљаду динара. Од овога се изузима извоз роба од стране пограничног становништва у пограничном промету.
— Вавадне Мабопаје рошг је Commerce et lindustrie, koja je u aprilu prošle godine preuzela zdrave poslove Banque National de Credit objavila je za 31 decembra prvi izveštaj o poslovanju. Ona je preuzela nešto više od polovice uloga В МС koji su iznosili krajem 1929 4,5 milijardi po viđenju i 0,6 mi-
lijardi franaka sa rokom. Nova banka iskazuje 2621 mil. uloga ;
po viđenju i 281 miliona franaka sa rokom. Plasman se vrši sa naročitim obzirom na likvidnost. U izveštaju se ne govori o rentabilitetu, jer prva poslovna godina banke završava tek Кгаjem 1933. - |
— Народна банка Краљевине југославије извештава, да су у промет пуштене 2 врсте педесетодинарки. Једна врста има испод Краљеве слике натпис „Ковница А. Д.“ (раБене у београдској ковници) а на другој врсти (рађене у Лондону) тога нема
— Batate Francaise d Acceptation, koju su pre nekoliko godina osnovale Banque de France i pariske velike banke za negovanje rambur-poslova pokazuje u 1932 dobitak od 6,18 mil. franaka i ne plaća dividendu ikao ni u prošlim godinama. Prema 1931 poslovi su smanjeni za 45, a prema 1930 za 68%, jer su poslovi sa Nemačkom i srednjoevropskim državama svedeni na minimum.
— Mađarski ministar Hnansija izvršio je putem uredbe redukciju kamata kod samoupravnih, hipotekarnih i skih obligacija na 5%.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — 431. јануара 1933 износио је шведски државни дуг
2.232,9 милиона круна према 2.155,3 милиона круна почетком јула 1932.
— Државни приходи у Чехословачкој показују наро-
чити пораст у другом полгођу прошле године и кретали су се овако:
1 полгође '· П полгође
У мил. КЧ. Непосредни порези 690,8 1026,4 Порези на промет 429,6 696,3 Царине 511,9 351,6 Трошарина 827,6 915,3 Таксе 5 669,9 931,8 Монополи 19,4 19,3 Укупно 3,149,1 3,840,8
За пораст се има захвалити повећању пореза у току године и ригорозном наплаћивању заостатака. Интересантан је назадак царинских прихода, што је у вези са све јачим ограничењем увоза.
— За првих 8 месеци тек. буџетске године амерички дефицит износи 1,36 милијарди долара према 1,78 милијарди у истом периоду прошле године.
— Енглески бупет предвиђа за год. 1933/34 издатке за војску и морнарицу 37,95 милиона фунти тј. за 1,6 мил. фунти више него у прошлој години.
— Баварска влада расписала је зајам од 40 милиона марака, који је преуписан за 50%.
1 | — Бугарски министар председник г. Мушанов и ди-
ректор државних дугова г. Стојанов воде у Паризу преговоре са француским имаоцима облигација бугарских предратних дугова о ревизији уговора о валоризацији од 1926. Исти би се преговори имали повести и са Енглезима.
— Предлог прорачуна. Вуковара за 1933. годину износи 3,310.000 дин. O |
industri- !
485 хиљада покриће ce 34 по cro HaMeTOM на непосредни "порез.
— Прорачун Петриња за 1933. год. износи: расходи 2,292.700 дин и приходи 1,882.000 дин. Мањак од 410 хиљада динара покриће се наметом од 68,5 од сто.
__ Предлог булета Тузле за ову годину износи Дин. 5,300.000, те је исти са прошлогодишњим.
— Предлог буџета града трбовља за ову годину износи: расходи 4,423411 дин. а приходи свега 1,031.000.
— Francuska vlada namerava da raspiše konsolidacioni
vršiti u dve tranše. Uslovi zajma nisu još poznati.
— U Berlina se vode pregovori između predstavnika bu, dimpeštanske opštine i imalaca njenih predratnih obligacija o . reviziji službe tih zajmova.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Између Аргентине и Шпаније закључен је уговор 0 измени веће количине аргентинског кукуруза за железничке шине. Са лиферовањем ће се почети крајем месеца априла.
— У Аустрији се ради на оснивању Централе за извоз.
— жЖитарски синдикат у Прагу утврдио је увозни контингент пшенице за март и април од 5000 вагона и може се извршити условно уз извоз индустријских производа у висини две трећине шшеничног контингента, а за брашно је „донесен кључ, да се на 9 вагона пшенице може увести ва|гон брашна. Контингент кукуруза износи 750 вагона уз потпуну компензацију за извоз чешких производа.
— U Letoniji je osnovana posebna državna institucija sa pravom monopola za izvoz slanine.
СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА =
— У Француској је притисак чиновничких синдиката на владу приликом буџетских дебата доводио до разних коментара. Међутим интересантно је, да се из француских официјелних и официозних података не зна колико је заправо број државник чиновника. Почетком 1927. било их је према службеним подацима 701.471, а сада 841.731, дакле за 140.260 више. Међутим у предлогу једног закона у парламенту, који се тиче државних чиновника њихов се број цени јна 858 хиљада. Према службеном статистичком билтену број |upuosutika износи 8369.600. Француски известиоц Сената Анри Роа навађа у свом извештају две цифре и то 837 и 861 хиљаду. Свакако мало је чудно да се рој чиновника у Француској не знаг!
= Веће Дравске бановине решило је да уведе бановински прирез на високе плате, на камате од улога итд. Од скупљеног приреза, који би годишње могао да изнесе око 18 мил. динара, основао би се фонд за помоћ сиромаха.
— Митровачка општина даје својој сиротињи бесплатно преко 400 оброка дневно. Сем тога предвиђен је у | овогодишњем прорачуну издатак за сиромахе у износу од 67 хиљада дин. (пр. год. 53 хиљаде динара). | — U provineiji Gornjoj Šieskoj u Poljskoj štrajkuje oko 54 hiljada ruđara. Do štrajka je došlo zbog nameravane redukcije nadnica. | — Od 1 aprila svi radnici + Španiji sa manje od 6 hiliada pesosa godišnjeg prihoda moraju biti osigurani. Ujedno država preuzima isključivo u svoje ruke osiguranje protiv nezgoda itd.
— U Zagrebu je osnovano drtštvo penzionera Savske banovine. Takva organizacija već postoji u nekim banovinama (Vrbaska, Dravska).
|КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА — Љубљански „Пензиони завод“ дао је птујској оп-
"штини зајам од милион динара, која ће се сума употребити за изградњу водовода и канализације у Птују.
| zajam u iznosu od 10 miijardi franaka. Raspis će se izgleda iz-
| | | |