Narodno blagostanje
Страна 168
ђарска текстилна и кожарска индустрија имале су почетком прошле године извесно оживљење послова. Шта више основане су и многобројне нове фабрике. Побољшање индустриске коњунктуре показивало се у релативно високом нивоу цена индустриских производа. Почетком прошле године цене су нешто порасле, а у току читаве године индекс цена индустриских производа пао је за 10, а индекс цена аграрних производа за 25%. Но то је оживљење завршило крајем прошле године. У то су време пале цене извесних производа текстилне, кожарске и индустрије сапуна до 40%. Сви покушаји картела да се вештачки одрже цене пропали су. Потпуни преокрет у индустриској коњунктури видимо из производње. Производња сировог гвожђа пала је у прошлој години за 50%, производња челика за 30% упркос паду увоза робе од гвожђа за 60%. Велики се назадак опажа и у производњи машина. Индустрија машина смањила је потрошњу угља за 21% према 1931. а за 40% према 1929. У индустрији је запослено радништво пало испод половине према 1929. Нарочито је велики назадак у индустрији пољопривред-
Бр. ii
„одгушивање у иностранству за мађарску индустрију не долази у обзир. Она је упућена искључиво на унутарње тр„ жиште. Ово се у главном састоји од пољопривредног становништва, које због пада цена и немогућности извоза нема куповне снаге. Шта више у Мађарској постоји и велики број незапослених аграрних радника, а презадужену пољопри"вреду морала је држава заштитити од поверилаца читавим низом мера.
Мађарска се према томе налази пред следећом диле"мом. Главна производна грана — пољопривреда је у безиз"дазном положају тим пре, што је главни производ пшеница. Први успеси домане индустрије почетком прошле године радо су виђени. Индустрији је била поклоњена нарочита пажња, јер је постојала нада да Бе се овде моћи употребити „продуктивне снаге, које није могла да употреби пољопривреда. Међутим ова преоријентација на индустриску производњу није до сада успела. Не само да није успело да се домаћим · производима осигура тржиште које је до тада
гимала страна индустрија, него се и производња није могла
|}
них машина. Такође и у текстилној индустрији, која је у по | одржати на досадашњем нивоу. Криза главне производне четку године показивала најјачи полет пао је број радника гране, наиме пољопривреде, онемогућује индустријализацију, за 27%. Овај преокрет наступио је због помањкања могућ- | јер је тим пала читава куповна снага унутрашњег тржишта
нотси да се роба прода. Због трговинско-политичких разлога
„на минимум.
ОБАВЕ
НОВЧАРСТВО
— Вгој секоушћ гасипа код Poštanske štedionice porastao je krajem februara prema kraju januara od 21967 na 22065. U istom vremenu porasli su ulozi od 888,15 na 895,53 miliona dinara. Ukupni čekovni promet u mesecu februaru iznosio je 4 milijarde 133,8 miliona dinara, od čega 1 milijarda 909,8 miliona putem virmana. Krajem februara broj otvorenih štednih knjižiča
iznosi 224909 prema 220956 krajem januara i 216957 krajem dc- |
cembra 1932. Prosečna suma jednog uloga iznosi 2064,31 dinara.
— Na jfedovnom godišnjem zboru akcionara Narodne
banke održanoni 5 marta tek. god. usvojeni su završni računi kako su predloženi. Diskusija, koja u glavnom obuhvata kritiku poslovne i valutne politike Narodne banke trajala je 3 i po sata. Namesto g. ge. Jurja Dubokovića, Mihajla Đurića ı Dragiše Matejića, koji su podneli ostavke na članstvo u Upravnom odboru izabrani su g. g. Damjan Branković, Dr. Vlada Marković i Kosta Dimitrijević. U Izvršni komitet koji se svake godine na novo formira ušli su g. g. Andrija Radović i Jova T. Marković (pored guvernera i viceguvernera).
— Билансирање дугова у страној валути у Аустрији има се вршити по курсу у приватном клирингу, а потраживања у страној валути по службеном курсу Народне банке.
— У многим судским решењима у Аустрији о питању златне клаузуле код дугова решено је да иста има пуну важност и да дужници има да плаћају односне дугове у злату, односно у шилинзима плус премија, која се рачуна у приватном клирингу. Курс шилинга попустио је у задње време. |
— Између Енглеске и Аргентине воде се преговори о
мобилизирању залеђених енглеских потраживања у Арген-
тини, који износе око 150 милиона песоса.
— У Пољској је донесен закон по коме се овлашћује Министарство финансија да може путем уредаба да одређује максималну висину каматне стопе код општинских и обичних штедионица.
—- Фински судови су признали ваљаност златне клаузуле и после укидања златног важења.
— Кулони 3:/,% облигација Друштва железница Дунав
СЛУЖБА
„— Сава—јадран (Јужна железница) који доспевају ! марта плаћају се само у износу од 58 америчких центи место 17 денти у прошлих 7 година. О томе је постигнут посебни споразум.
—- југословенска штедионица у Приједору одржаће 120. о. м. ликвидациону скупштину. i — 3 i po %-tne obžigacije Švajcarskih saveznih železnica, poznati papir Кој igra ulogu termometra za merenje poverenja međunarodnog lutajućeg kapitala beleži ovih dana najviši kurs od njegove emisije. To |e rezultat velike tražnje tog, kao i ostalih švajcarskih papira sa zlatnom klauzulom usled nove nesigurnosti na međunarodnim {ržištima kapitala.
3 i po %-tna renta notira 1. II. 101,20%, dok se prosečni kurs zadnjih godina kretao ovako:
1929 88,75%
1930 94,10%
1931 95,30%
1932 98,90%
Ктајет |. 1933 99,90% И 2. 1989 100,90% |) 3. 1933 101,20%
Na kretanju ovog papira može se čitati razvoj krize. Hosu obligacija sa zlatnom klauzulom iskorišćavaju dužnici u svrhu vrlo povoljnih konverzija. Bankarski krugovi vide u ovom skoku državnih papira, usled priliva lutajućeg stranog kapitala opasnost, koja bi mogla pri ponovnom odivu tog kapitala u inostranstvo prouzrokovati vrlo neugodnu situaciju za Švajcarsku valutu, kao Što je fo već bio slučaj u novembru prošle godine.
— Iz bilansa 8 velikih švajc. banaka vidi se veliko maza · dovanje poslovanja u prošloj godini. Među aktivama dužnici su prema 1931 pali od 718 na 539, menična potraživanja od 951 na 807 i kontokorentni dužnici od 2647 na 2414 milina franaka. Među pasivama ulozi sa rokom pali su od 880 na 629, akcepti od 339 na 193, poverioci od 470 na 388 i ulozi po viđenju od 1520 na 1491 milion franaka. Odnos između vlastitih i tuđili sredstava povećao se kod svih banaka. Kod Basler Handelsbank iznosi na pr. 37,96. Izvesne banke nameravaju kupovinom vlastitih akcija smanjiti glavnicu.