Narodno blagostanje
(Страна 190
Devizno tržište. Dolar je ponovo na staroj visini. Kod nas se opet trguje po 80 i više dinara. Neki su bili tako malaksali. da su znafne količine prodali po 70 pa čak i 60 dinara. Prema | tome mogućnost zatade je bila znatna. Neki su tu priliku vešto i iskoristili. Povođom ove krize, moglo se je opaziti da se kod nas nalaze snaine količine stranih valuta. A o zlatu da i ne govorimo. Međutim, prema poslednjem iskustvu, teško će biti
. ~ . vw ~ + л tesaurirane novčanice a naročito zlato ponovno ukopčati u Dro- .,
met odnosno koncenfrirati hod Narodne banke. Eiekti, Dolarski papiri bili su uporedo sa nesigurnošću
koja je prevladavala u stvari dolata popustili u kursu. Odnosno.
promet |e bio minimalan. Porastom dolara popravili su se 1 kursevi dolarskih papira. Međutim ipak su 2—3 poena. slabiji nego Što su bili pre oscilacije kursa dolara. I dinarski papiri popuštaju. Investicioni zajam 'bez interesa. Bosanski agrarci novac 21. Bec) mada. Kurs popušta. Danas su pravljeni zaključci i po 170 di-
nara. Na koncu sastanka tendencija je bila prijaznija jer je novac. ie 50 6 Ma ostao 174. Natodna banka novac 3.000 a roba 3.500. Diferencija' MO | 207 УСЛЕД 5 лике понуди 1056 наролито из
је tolika da ne može doći do zakliučaka. Dionice Pab novac 215.
Narodna šumska novac 25. Šećerana roba 135. Impex no-.
vac 50. Trbovlje novac 145 a roba 150. Zaključeno po 150 dinara. РОБНО ТРЖИШТЕ.
Стока.
У Војводини је број затворених срезова нешто мањи, али ипак то утиче да је још оскудица у роби, нарочито код
хословачку се одржавају, стога су цене на домаћим тржиштима врло чврсте, и ако су на страним нешто лабавије. Угојене свиње преко 200 кгр. плаћају се 9—9,50 дин.: око
150 кгр. 8,25—8,75 дин. лаке и средње 7—7,50 дин. кгр. У. Бечу се плаћају дебеле сремске свиње 1,42—1,48 шилинга. |
И цене масти нешто су чвршће, и крећу се од 11.8 до. 12,5 дин. кгр., а усољена сланина 9—10 дин. кгр. Код говеда“
бољег квалитета цене су се поправиле, јер је понуда мала.
НАРОДНО БЛАГОСТАЈЉБЕ
luci novac 30. Ratna šteta dnevni promet mar stotina ko.
свиња, где је понуда слаба у свим врстама, док је тражња | Београду од 10—11 дин;
остала непромењена. Извозни контингенти за Аустрију и Че-!
НО 12
„Волови 1 4—4,60 дин., П 3—3,75 и мршави 2,50—2,75 дин. по кгр. Извоз за Солун слабији.
Кукуруз.
Светско тржиште и даље је лабаво, а на домаћем тр|жишту цене су непромењене и износе за вагонски 65 дин. си шлеповски 68 дин. за 100 кгр. и веће су од извозног паритета. Домаћа потрошња услед све већег мешања кукуруз= ног брашна са пшеницом се нешто повећава. Француска је одобрила да се увезе у првом тромесечју 16.300 вагона кукуруза а снизила је и увозну царину за 40% за 5 хиљада ва- гона нашег кукуруза, што ће повољно утицати на наш извоз. Дени се да имамо за извоз још око 20 хиљада вагона. Догони на домаћим пијацама су мали.
Јаја. На тржишту јаја влада беса не само код нас него и (у целој Европи, нарочито у средњој. У Чехословачкој пад
барске, па је и контингент за март снижен од 40 на 20 вагона. У Данској су цене пале по кгр. од 1,30 данских круна 23 фебруара на 0,9 круна 2 марта и 0,6 круна 9 марта о. г.
И код нас влада ситуација из прошле недеље: обу-
стављени извоз у Немачку и све већи довоз на домаћа тржишта. То је утицало да су цене стално падале,
тако да |се на већини тржишта из севернијих крајева продају 28—33
| комада јаја за 10 динара. Цене до сад нису никад биле
тако ниске.
Док је тако код јаја необично велики пад цена и порнуда, код живине су цене скоро непромењене и варирају у Војводини 9—9,50 дин. Босни 8,5—9 дин. а у Хрватској и до 12 дин. по кгр. И понуда и тражња су нешто смањени и на домаћем и светском тржишту. -
| Вино. Извоз је стално у опадању, једино је било нешто мањих закључака словеначког вина за Аустрију и Швајцарску. На домаћем тржишту стагнација, само на вршачком тржишту нешто већа тражња од стране потрошача у Војводини, али су цене остале непромењене.
ва а i
Ситуација
Amerikanski bankarski moratorijum frajao je svega deseti, dana. U ponedeljak su banke ponova počele da otvaraju šaltere .
i do srede su sve počele ponova da rade — sem onih koje nisu
dobile odobrenje bilo od kontrolora valute u Vašingtonu (ako, je u pitanju članica federalnog rezervnog fonda) 'bilo od guver-.
nera, ako je dotična banka pod kontrolom države. Velike bane
šve su otpočele rad, sem jedne, — a i sve ostale vrste banaka, i štedionica. Kod štedionica moratorijum je delimično ukinut тек one nisu. dužne da isplaćuju više od 25 dolara nedeljno po о-,
gu. АП Се та nekoliko dana sve banke isplaćivati neograničeno
' svoje obaveze, čim se budu poslužile olakšicama koje su SVOI
rene zakonom o ovlašćenju za pretsednika Ruzvelta, a o čemu
će biti malo docnije reč. Naše mišljenje da dolar može da po-.
kvari samo inflacija, a nikakva evropska ofanziva, pofpuno se obistinilo. Uzgred da napomenemo da je na isto gledište stao i Frederik Ženi, sfalni finansiski saradnik francuskog lista. „Le Temps” u članku, koji je objavljen nekoliko dana posle izlaska našeg DOS OJO broja. Dolar je ftriumfovao preko svakog očekivanja, On je u oči moratorijuma stajao na donjoj zlat-
SMIRENJE U AMEDICI
noj tačci i nekoliko puta silazio ispod nje, tako da se očekivao izvoz zlata iz Amerike. To padanje ispod donje zlatne tačke | ako je Amerika u fo doba zamenjivala novčanice za zlato ı svako doba i neograničeno — bio je samo znak da se očekivalo da će ona suspendovati zamenjivost novčanica za zlato i da će zbog toga papirni dolar popustili. Finansijski listovi tvrde da ie bilo ogromnih angažmana špekulanata a la bes u Parizu i Eondonu, t. |. mnogi su prodali dolarske devize u velikim iznosima u nadi da ih docnije jeftinije kupe. I kad ie Amerika 3 marta suspendovala zamenjivost novčanica za zlato i zabranila izvoz zlata, špekulanti a la bes su friumfovali. Ali su za to 13 o. m. pogubili glave. Prvoge dana nofiranja dolara na evropskim berzama 14 o. m., zabeležen je kurs dolarske devize, koji se kreće oko gornje zlatne tačke. Dolar še pokazao kao najčvršća valuta. Zašto? Zato što su špekulanti a la bes izgubili glavu, poplašili se i počeli da kupuju dolar na vrat na nos. Ovde imamo istu pojavu koju smo doživeli dva puta sa francuskim frankom, oba lat, pod Poenkareom. Godine 1923 Austrijanci su роби 510tine miliona ВРАНА a la bes sa francuskim Тапкош; а
,
apo anya pps Ola