Narodno blagostanje

Страна 180 НАРОДНО

Кт.. овце од 22,50 на 45: живе свиње од 27 на 50:'

свеже месо од 45 на 100; маст од 12,50 на 50: резано дрво од ! на 2,50 марака на 100 килограма. Обот тога су незадовољне и друге земље као Холандија, Данска, Шведска, а такође и Мађарска. Изгледа да су приликом предузимања ових мера политички фактори потиснути у позадину, што покаауји и прстести држава, које иначе симпатизирају

са Немачком, као Аустрије и Мађарске. Мађарска.

штампа сматра такође, да се у овим приликама НИ од предстојећих мађарско-немачких преговора не може ништа очекивати и предлаже да се почне са противмерама према немачком увозу. „Ако се овај развој настави све ће државе чији уговори с Немач-= ком скоро истичу бити у истом положају као и ми, ако се Немачка не одлучи да те царине уговорно снИЗИ.

Истина, због царине на јаја трпи наша држава, колосалан губитак. Производња јаја је типично сеаонска. У свим средњеевропским земљама почиње она у марту и слаби у мају. У марту и априлу имамо кишу од јаја, а у мају ври од пилића у целој Европи. Производња јаја је свуда тако велика, да бе један део мора пстрошити. Ако у марту и априлу не можемо да извеземо јаја у Немачку, каснији месеци су за нас мање важни. Ми извозимо такође много свежег воћа у Немачку, али тај ће артикал бити тек у јесен од важности. До нове сезоне не постоји нарочита потреба ни за извоз сухог воћа. За сада нема такође ни много живине ва. извоз. Али немогућност извоза јаја довешће до повећања, производње живине, тако да ћемо у лето и јесен имати врло велике количине живине за извоз. Због тога можемо релативно лако да поднесемо ово безуговорно стање бар док се буде савнало којим ће путем ударити нова немачка трговинска политика. Нама је сасвим јасно, да нови људи који су узели судбину

У. Вазе

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 12

Немачке у руке морају имати времена да одреде нове линије немачке трговинске политике. То не може дуто трајати. Ми смо због тога мишљења да ђе ускоро пасти одлука о томе, хоће ли се преговори уопште водити. У негативном случају значило би да се Немачка одлучила за аутономну паринску политику односно за аутаркију. Но почетак преговора не значи још ни издалека њихов сретан завршетак, јер ако Немачка остане код садашњих аграрних царина има да. рачуна са царинским ратом са свима атрарним државама. Ми ћемо имати довољно времена да. онда зачепимо сваку рупу кроз коју би немачка роба улазила у нашу државу. То би била једна више сентиментална него економска мера, јер од штете по Немачку немамо ми никакве користи.

Шре рата итрала. је Немачка пресудну улогу У трговинској политици Европе. Данас она то сигурно чини у Средњој Европи, али и у читавом свету. Јер ако Немачка не буде више имала интереса за промет са осталим државама, или ако буде желела само једностран промет, т. ј. извоз, што је једно те исто, онда значи да хоће аутаркију. Ако Немачка поведе политику аутаркије, та ће зараза, орво захватити и остале државе у свету. Разлика. лежи само у томе, да Немачка неће више моћи да каже, како је то пре неколико месеци чинио министар Браун: аутаркија је судбина Немачке, него аутаркија је њена воља, а за остали свет судбина.

да једну малу државу као што смо ми, тртовинска политика је увек судбина. Ми не можемо да терамо слободну трговину, ако друте државе терају протекционизам и обратно. И ако читав свет, односно све државе које нас интересују усвоје аутаркију мораћемо и ми да певамо исту песму. Али са много мањим потресима. него земље са јако развијеним капиталивмом. ва

КАКО АМРРКА SUZBIJA BANKAPDSKU KRIZU

1] Pravi uzroh hrize. II Plan amerihanshi je istovetan sa našim planom.

'I Pravi uzrok krize

U Francuskoj je od strane političara rasprostranjena te-.

orija da je poverenje jedini uslov za stabilnost valute. Normalno

poverenje u valutu zavisi od ekonomskih i pravnih uslova; ali kod ·

banaka je poverenje jedini uslov. Bez poverenja nema kredita, a bez kredita nema kreditnih ustanova — banaka. Može novac za izvesno kratko vreme da zameni poverenje. Ali trajno ne. Jer nepoverenje znači povlačenje sviju kapitala poverenih bankama, drugim rečima pretvaranje sviju kapitala deponovanih kod banaka u novac, odnosno realiziranje kreditnih odnosa, bez stvaranja novih, odnosno bez istovremenog deponovanja kapitala kod banaka. To je mogućno samo na jedan način: štampanjem novca iz ničega (od hartije). A to je čista inilacija. A to.je depresijacija kapitala do uništenja. Jer nikada ne može: da optiče toliko novca, koliko |e kapitala angažovano u kreditne odnose, a da njegova kupovna snaga ostane nepromenjena.

To je jedno od najosnovnijih saznanja u kapitalističkom privrednom sistemu, pa ipak ni u jednoj državi nije ovo do danas dobilo konkretnu formu, nije postalo sastavni deo prav-

| 108 poretka. Otuda imamo da se pri svakoj krizi poverenja u masi stvara haos u zemlji; odgovorni faktori i krizi poverenja izloženi upravljači banaka obično gube glavu.

| Kriza poverenja nije ništa novo. Nebrojeni su primeri u istoriji kapitalističke države, pa ipak, kad god ona izbije, uvek se problem počne da proučava iz početka kao da ne postoji nikakvo iskustvo; uvek se ponova veruje da se fantastičnim planovima može da suzbije ta zaraza. Zbog toga se svaka eksplozija krize poverenja pretvara u moratorijalno stanje, koje ima tu dobru stranu da omogućava odgovornim faktorima, da se priberu, da vide stvari kakve su i da počnu da misle o ostvarljivim merama. Držimo, da je vreme da se pomišlja па доnošenje zakona koji bi unapred regulisao glavna pitanja koja se pojavljuju kad god izbije kriza poverenja prema bankama. Kao što rekosmo, u stvari se uvek naiđe na kraju na isfi put, ali lutanja često mogu skupo da koštaju i da produže krizu poverenja. Obično se misli da je aktuelna kriza poverenja drugojača no što je bila u prošlosti i u drugim zemljama. ! 2609 toga

se misli da se mogu naći originalne mere.