Narodno blagostanje
и 25, март 1933,
— Министар шума и рудника прописао је. правила Братинске благајне за осигурање радника и намештеника У предузећима, која потпадају под рударски закон 0 осигурању у случају болести, изнемоглости, несреће "на Па и смрти код Братинских благајни. -
— Веће Дравске бановине решило је да уведе бановински прирез на високе плате, на камате од улога и друге приходе. Од тога прихода основане се фонд за помоћ сиромаха у бановини.
ИНДУСТРИЈА — Аустриски картел фабрика бакарне и месингане робе ликвидиран је због малог интереса који су због минималне производње имале фабрике од картела. — У Љубљани на подиже се нови аеродром.
на и Дравска бановина исплаћиваће годишње по 150 хиљ. динара.
— У нашој држави има 162 каменолома, .од чега до-
_ дази на Дунавску бановину. 64, 1 42 а ___ 29, а HajMaIbe Ha SeTCKy· (2). ' - PL : :
ПОЉОПРИВРЕДА
— У Естонији је донесен закон о конверзији еељачких · дугова. Сељаци чији дугови узети пре 1. августа 1931. год. не превазилазе 90% вредности њиховог имања могу тражити од Државне аграрне банке. да проведе конверзију њи-
ховог дуга. Аграрна банка издаје повериоцима 4%. облига- | ције са роком од 10 година. Дужници ће отплатити свој дуг
банци за време од 27 година, а за прве четири године не рачунају се никакве камате.
— 21. ов. мес. одржава се у Женеви конференција, о дувану. На тој ће конференцији Грчка, Турска и Бугарска иступити са заједничким захтевима, који су утврђени на Атинској конференцији представника ових држава. Захтеваће се да стране државе пристану да откупе више оријенталног дувана; да само дуван из Турске, Грчке и Бугарске може да се тргује под именом оријенталног дувана и да стране државе даду овим U, царинске олакшице за дуван. -
— Тзв. Шмит—Бил, који је предвиђао законско огравичење производње памука и плаћање премије за то ограничење у Сједињеним североамеричким државама није потписан од претседника Рузвелта упркос великој већини која је гласала за тај закон у конгресу.
— На скупштини Инжињерског удружења из целе државе, одржаној у Новом Саду, донета је резолуција у којој се тражи да се за извођење техничких радова не оснивају нова државна и самоуправна предузећа, јер су до сада показала слабе резултате и да се што пре донесе закон о повлашћеним инжињерима.
— Народној скупштини поднет је предлог закона о удружењу пољопривредника „који предвиђа обавезно удру-
живање у циљу унапређења привредних и стручних интереса.
Удружења се оснивају у свакој општини, срезу, бановини, а у Београду за целу државу.
ЈАВНИ РАДОВИ
— Градски савет у Новом Саду одобрио је 3,600.000 динара за изградњу градског кеја код царинског магацина. Радови ће почети у априлу ов. год.
— Француско техничко предузеће „Батињол“ почело је да поставља жељезничке шине на новој прузи ПриштинаПећ, На радовима је запослено око 500 радника.
— На конференцији извозника јаја и живине одржаној
у Београду 16 о. м. тражено је од надлежних да се енергич-
но заузму за повишење наших увозних контингената у ЈЕ voda d. d., Novi Sad (red.).
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
простору од 450 хиљ. кв. метара || За његову изградњу држава је |одредила кредит од 960-хиљада динара; а Љубљанска општи--|-
| Srpska kreditna banka d. d., Brod na Savi (red.). | Ljudevit krojačka dvorana d. d., Zagreb (red.). —
Страна 203
љама, које су-их YyBeme,.a ma ce pacnoeMa THX KOHTHHreHaTa уступи нашој држави; да се појача пропаганда за добијање јаја бољег квалитета; да се регулишу потраживања са Шпанијом и тиме омогући извоз јаја у истој; да се изради пра-
„|вилник о. контроли извоза јаја и живине и искључе неиску-
сни извозници; да се жељезничка тарифа снизи за 30 до 40% и да се уведу законске тарифе.
КРИЗА
— Према подацима Обласног уреда за осигурање радника број запослених радника у појединим гранама индустрије у Дравској бановини износио је 68.600, од тога:
хемијска индустрија 1.430 шумска индустрија 5.425 кућна послуга 8.250 _ индустрија коже и гума 1.450 текстилна индустрија 9.380 општинска подузећа 1.330 слободна звања 1.220 новчани заводи ит. д. 560. гостионе и кафане 2.880 индустрија дувана 870 индустрија папира 1.720 индустрија хране и пића 3.530 метална индустрија | 6.060 "трговина 3.860 индустрија за прераду дрва 3115 графичка индустрија 1.085 · конфекција 4.010 "прерада коже 2.910 индустрија камена и земље 1.955 надземне градње 1.420 градња жељезница и цеста 1.300 "хигијена 1.630 јавни промет 560 „приватна прометна предузећа 830 централа за осветљење 510 пољопривреда _ 520 изградња превозних средстава 240
Првих десет грана показују према јануару ов. год. пораст, међу којима највећи хемијска индустрија (3,9%), шумска индустрија (3,7%) и општинска предузећа (3,8%). Сва остала показују. опадање (0,40—28%).
— Број незапослених у Шведској износио је крајем фебруара 198 хиљада према 161 хиљаду крајем децембра 1932 и 104 хиљаде крајем фебруара 1932.
— Број радника у рудницима Трбовљанске Дружбе (Трбовље, Загорје, Храстник, Лашко-Худајама, Рајхенбург
и Кочевље) износио је крајем :
1925 год.: 9.806: 1927 год: 7.262: 1929:тод.: 8.977; 1932 год.: 5.084; фебр. 1933 год.: 4.981. Број је фебруара о. г. опао за 4.000 или 45%.
— Фирма галантеријске и нирнбершке робе Волнер Хуго и друг из Загреба затражила је од суда поступак посредовања за продужење њених дуговања на краће време. Актива фирме износи 10 мил. динара, а пасива 8 мил. дин. Главни веровник је „Хрватска банка“ са износом од 1,6 мил. динара.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Skupštine i zborovi: 26 marta: „Koloniale”, hrv. trg. d. d., Zagreb (red.). НЕ „Ргедом1е 4. 4", Zagreb (red.). — Jugoslovenska privredna banka d. d., Glina' (red.). — Varoško | lekovito kupatilo i mineralna „JP .esider Forgacs”, parom"a