Narodno blagostanje

25. март 1933. | НАРОДНО БЛАВОСФАЊЕ ______.__. Страна:201

трговине и она је после Енглеске вукла релативно највеће тала и помањкање сигурних пласмана омогућио је незапамкористи из међународног промета. Међутим опште сроза- ћено ниску стопу приватног дисконта од '/,%. Ови лутајући вање тог промета нарочито у год. 1932 каби прохибициона_ „страни капитали присиљавају банке на одржавање максималнемачка и заштитна енглеска трговинска политика биле су не ликвидности. Губици банака због сувише ниске камате повод да током 1932 осети Холандија притисак депресије у' били су донекле надокнађени у задње време добицима из пуној мери. Извоз је у 1932 пао на 844 према 1312 милиона | арбитраже са девизама.

форинти у' 1981, а увоз од 1893 на 1300 милиона. Крајем | _ Што се тиче државних финансија мора се напоменути новембра број незапослених износио је 320 хиљада према |да је предвиђени дефицит од 22 милиона форинти потпуно укупном становништву од 8 милиона. Да би одговорила на. | покривен, да се 4%-тни конверзиони зајам од 296 милиона ограничења увоза њених артикала у друге земље завела је и; |фун ти пласирао ал пари и да 3:/,%-тни папири нотирају она контигенте. Ови су били уперени у првом реду против ,98%. | Немачке и против земаља са депресираном валутом. За по- Дакле све у свему мора се рећи, да криза у Холандији дизање своје конкуренцијске моћи на преосталом светском |није имала оно дејство које је имала у другим земљама и тржишту извршене су до сада у главном две редукције над- | да је та борба против ње, због великих резерви из прошлих ница, прва је износила 2—6, а друга 5—10%, у пољопривреди | година, много лакша.

чак до 15%. Индекс цена на велико пао је од 105 у јануару | 1931, на 89 у октобру исте године, на 76 у јулу 1932, а онда, се опет почео полагано поправљати и износио је 71,5 крајем | _ бкос ргезн и новембра 1932. Каси у већини других земаља тако јену Холандији било дошло у прошлом лету до извесног оживљења привреде, али оно није било трајне природе.

ишзетижеснетеинарсеее-_-ш4-1- _ Мрје менко čudo, da и тедипаrodnim stafističkim pregledima obično fali naša država. StaiII –—=—— I= SStika je danas meophodno роtrebno pomoćno sredstvo svih socijalnih natika, danas se ne može argumentirati bez statistike. Немачком и енглеском трговинском политиком наро- | То је зтедафуо та najraznovrsnija vremena, stvarna i mesna Doчито су оштећени интереси холандске пољопривреде у пр- | ređenja. вом реду производње бутера, сира, јаја, свиња и т. д. Будући Ali u koliko međunarodna statistička poređenja ne saда пољопривредно становништво има јаке организације и| је one statistike za našu zemlju koje kod nas ne postoje ne игра велику политичку улогу могло је да издејствује и велике | možemo se čuditi. Ne može se ona isisati iz prsta. Ali ima iznoMohu OJL NpxaBe. V aampe MBe roOHHe pauayHa ce Ma Te CYyC- | vesnih statistika koje postoje i kod nas, a ipak se ne nalaze u венције износе око 155 милиона форинти односно 3,5 МИЛИ- | međunarodnim publikacijama. Tako ma pr. imamo u rukama puјарде динара на годину. Од тога је ишло од прилике 19,5 | Бкасјји Медипагодног штеда та rad u Žunevi „Revue internaмилиона форинти у корист произвођача шећерне репе, 26— | Нопаје аи travail za mesec februar 1933 u kojoj su pod na28 милиона у корист произвођача пшенице, 75 милиона у | боџот „|е5 уапанон5 du nivean gćnćral des salaires” objavкорист произвођача млека и млечних производа и 21—30) |епе promene realnih i nominalnih nadnica za period posle 1926 милиона у корист свињогојаца. - godine. Podaci o Jugoslaviji fale uprkos tome što Suzor odnosno Што се тиче холандске валуте, холандског OGagHkap- | Radnička komora u Zagrebu ima takovu izgrađenu statistiku i ства и холандског новчаног тржишта ови уживају cTapM pe-j objavljuje je tromesečno u reviji „Indeks”, koja nota bene izlazi номе у свету. Холандија је и данас прибежиште страних | i na nemačkom, francuskom i engleskom jeziku. Pretpostavljamo лутајућих капитала. Новчанични оптицај покривен је S3JaTHOM , da je ta statistika poznata našim pretstavnicima u ženevskoj Orрезервом. За више од 100%. Велики прилив страног капи- | саштасћ, а опда је тооја i trebala da bude i objavljena.

ваза

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО је био велики одлив улога. Изгледа да ће се у Чехословачкој = Две највеће талијанске банке објавиле су билансе "основати заједничка финансиска централа за штедионице, за 1932. Банка Комерчиале Италиана показује добитак од "која ће преузети и горњу. 37.4 према 32.8 милиона лира у 1931. Дивиденда за 1932 го- — Чисти добитак Вапдие Етапсо-бегђе износи у год. дину износи 5 према 8% у прошлој години. Кредито Ита- |1932 1,14 милиона франака према 1,24 милиона у 1931. Дилиано има чисти добитак од 28 према 34 милиона лира и|виденда остаје иста т.ј. 5%. ; плаћа дивиденду од 5 према 6% у 1931 години. — Мораторијум плаћања и трансфера за мађарске“ · — Ha место одступелог председника Рајхсбанке г. др. приватне дугове био је истекао ! фебруара. Међутим Мај Лутера дошао је поновно г. др. Шахт, који је пре 3 године |ђари нису ни даље плаћали, него су поведени нови преговори; == А | у знак протеста против одредаба јЈанговог плана био од- | уговор предвиђа мораторијум трансфера и плаћања до, (о ступио. . фебруара 1934. Осим Американаца и Енглеза приступили — 1 априла почиње рад Општинска штедионица У 3 и Швајцарци уговору. Ради се о износу од 600 милиона Скопљу. Покриће у покретној и непокретној имовини општи- |пенга. Каматна стопа ових дугова који спадају под овај не износи 74 мил. дин. Претседник штедионице је г. Михај- | уговор смањена је за 14, горња граница камате је 5% ловић, претседник Општине, а директор г. Марко Бахар, „Новост у овом уговору је да повериоци могу захтевати исдосадањи прокуриста банке „Вардар“ у Скопљу. плату од 5% капитала у пенгама по службеном курсу. Пове— Аргентинска Народна банка снизила је дисконтну|риоци могу са овим износима слободно располагати за "стопу од 7 на 6%, чим се нарочито хтело смањити трошкове |послове у Мађарској. за кредит пољопривреде, која се налази у врло тешком = После великог банкарског краха у Јапану од 1921 положају. | донесен је закон по коме банке у великим градовима морају — Нентрала немачких штедноница Чехословачке у имати 20, а у провинцији 10 милиона јена главнице. Закон Прагу обуставила је плаћања и добила мораторијум. Узрок је ступио на снагу тек 1 јануара 1933. У међувремену број