Narodno blagostanje

Страна 200 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 13 зети су дакле доларски папири и папири чија се служба врши jekat o izmenama i dopunama Zakona o Upravi fondova, čime путем Caisse Commune, Kao HM записе државне благајне и se je u stvari trebalo da pomogne zemljoradniku. Mi nemamo пројектовани инвестициони зајам. Овај купонски порез има pri ruci sam zakonski projekat, ali Imamo njegovo obrazioženje, исто значење као и присилна конверзија камате државних koje je 'u toliko interesantnije, što se u njemu iznose motivi Koji зајмова за 16.66%. У истом законском предлогу предвиђа ce su rukovodili Žujevića da podnese sam zakonski predlog. Iz и редукција камата за 16,66% и за приватне хартије од вред- obrazloženja se zapravo vidi samo da on traži, da Uprava Топности са сталном каматом, осим оних које cy издане у про-; доуа posveti više pažnje seljaku i da olakša proceduru oko doшле 2 године приликом санације банака. На овај начин npo- bijanja zajma, kako bi seljak bez većih troškova i dugog čekanja вео би се у дело програм о редукцији камата, који је у це- | mogao doći do para. хословачкој већ дуже времена на дневном реду. Новоемитовани папири не смеју имати већу камату од 5 од сто. Што се тиче инвестиционог зајма, којим би се у глав-

Mi vidimo da ovaj predlog Žujovića nema ni malo slič| nosti sa sadašnjim predlozima o razduženju. Kazaće se, druga > _ |su vremena. Nesumnjivo, ali ako pročitamo obrazloženje Žujoом O JaBHH DAJORI, о ИЗНОВИј A | vićevo vidićemo da je stanje seljaka bilo vrlo rđavo, i ako ne kao И Па а и а и

, - | kazivao stanje drukše nego što je. Može i to da bude. A. da li Емисиони курс биће 100%, камата 5%, амортизација има да cu autentični i sigurni podaci koji se danas navode u obrazloпочне 1935. и трајаће 20 година, при извлачењу предвиђа се,

плаћање премије од 10%; зајам је ослобођен од новог пореза. Осим тога зајам ће бити снабдевен и једним променљивим купоном, који ће се плаћати из износа, који се уштеде при

_куповинама облигација на берзи, ако им је курс испод пари,

Приликом емисије овог зајма настоји се, давањем олакшица пореским дужницима до краја 1931. год., утерати и један део пореских заостатака. Ако порески дужник упише 40% од износа свога дугованог пореза до краја 1931. и плати бар 50% остатка у готову добија попуст од 25% на дуговани порез. Ова олакшица није везана на име, те се може преносити. У случају дакле да се упише само око 800 милиона круна зајма и да се порески дужници буду користили датим олакшицама може се очекивати прилив у државну благајну од укупно око 1,5 милијарду круна. Предвиђа се такође да се и досадашње државне облигације, које потпадају под нови порез на купоне, могу примати у место го-

товине до износа од 50% већ редунираног пореског 3за-.

остатка. То ће имати добар утицај на њихов курс, који би због новог пореза сигурно пао, а донекле ће и пасти. Како се из овог види нови предлог је доста замршен и његов се успех не може предвидети.

Непосредно за државу значи увођење пореза на купоне повећање прихода за око 250 милиона круна годишње. (Осим тога предвиђа се да ће на име пореза бити положено толико државних хартија од вредности, да ће се моћи обуставити амортизација до 1935. што би за ове две године значило уштеде од по 367 милиона круна годишње. То је без сумње једно велико олакшање буџета.

Узев у обзир ово повећање прихода, а таксђе и чињеницу да ће инвестициони зајам покрити трошкове за потребне јавне радове, може се очекивати да ће извођење буџцета за 1933./34. успети, Пореске олакшице за заостстке предвиђају свакако повреду принципа правичности у опоргзивању, јер заостаци нису увек проузроковани економским околностима, Није такође могуће предвидети ни дејство новог зајма на чехословачко тржиште капитала ни дејство оп-

· ште конверзије камата. Али ако дође до општег пада курсева државних хартија од вредности операција би имала рђав завршетак.

Када је pre nekoliko godina nastala poplava raznih zakona 0 tazduženiju Seljaka, naš urednik je konstatovao, da Se ideja O razduženju javlia u raznim Vaпјасјата skoro Čitavo stoleće, 1 да јеси тоте pogledu, гаnije već nešto i urađeno. O

Zato nije neinteresantno :sada, kada je razduženje ponovo na dnevnom redu, poMienutk daje Aleksa, Žujević nekoliko #Jdina pre svetskog rata родпео Nafodnoj skupštini zakonski pro-

[у prošlosti problema razdiženja seliaka

IT KIT TITO OTICOV

| ženju raznih zakonskih projekata. Zapravo, za utvrđenje logičkog | odnosa između zakonskog projekta i obrazloženja nije bitno da li | je obrazloženje osnovano na stvarnosti, jer zakonski projekat |e

i rezultat tako shvaćene situacije kakva je iznesena u obrazlo- ,

ženju. Dakle za ocenu dalekosežnosti zakonskog projekta i tendencije zakonodavstva, treba proučavati međusobni odnos obrazloženja i projekta. Kritika samih motiva i obrazloženja |e druga ' stvar. |.

| Mi znamo obrazloženja sadašnjih zakonskih projekata O | razduženju i njihovu dalekosežnosi. Pomenuli smo na početdu šta je tražio Žujović. Sada ćemo bl kratko skicirati njegovo obrazloženje, da vidimo kakvi su motivi kod njega bili, a kakve je mere predlagao.

On kaže, da u poslednjih deset godina srbijansiti seljak stalno siromaši. Mnogobrojni novčani zavodi u unutrašnjosti pljačkaju nemiice seljake. Kamate su ogromnč, i bored tosa uzimaju imaoci zavoda posebno od 40-do 50% od pozajmljene sume. Porezi su ogromni, i većina seljaštva ne može uopšte da ·ih podmiruje. Na jednoj strani odnese banka, na drugoj država. Seljak je mahom prisiljen da prodaje i stoku da izvrši svoje obaveze, a šta to znači za seljaka poznato je. Dobra polovina naroda ostala je bez stoke, Dalje se praktikuje prodaja na ZeEleno trgovcima, po vrlo niskim cenama, зато da se može podmiriti kamata i poreza. Na taj način, na jednoj strani seljak prodaje svoje proizvode po nižoj ceni, a na drugoj mora da plaća kamate koje idu do fantastične visine.

Siromaštvo većeg dela seljaštva je toliko, da su sč Vilo brzo pokazale i njegove розјефсе па narodno zdravlje, šio se najbolje primećuje kod regrutacija. ima opština koje u godini dana nisu u stanju da dadu mijednog vojnika. Narod je počeo da kržliavi.

Uz ovako obrazloženje Žujović predlaže samo izmenu i dopunu zakona o Upravi fondova. Danas je nesumnjivo stanje seljaka gore, ali da li je toliko gore, koliko su dalekosežniji zakonski projekti.

SI SI ——

Утицај светске привредне депресије дошао је у Холандији до пуног изражаја тек после немачке кредитне кризе у јулу 1931 и нарочито после напуштања златног важења са стране Енглеске. Према пореској статистици средњи приход пореских обвезника пао је од 2340 форинти у 1929/30 на 2308 у 1930/31 и на 2253 форинте у 1931 |32. Међутим услед пада цена — индекс трошкова живота пао је од 88,7 крајем 1930, на 82,2 крајем 1931 и 79,9 у септембру 1932 — куповна снага тог смањеног приухода ипак је порасла. Смањење прихода најтеже је погодило извесне у пољопривредним експортним индустријама запо'слене слојеве народа и оне који су живели од поморства. 'Моландија је увек била интересирана на одржању слободне

Како подноси Холандија светску · привредну – Депресију OI UN re rare ar remen