Narodno blagostanje

| април 1933.

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 219

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО -

—- Управни одбор аустријске Народне банке закључио је снижење дисконтне стопе од 6 на 5%.

— Од априла пр. год. настоји талијанска влада у вези са талијанском Народном банком да извуче што више злата које се налази у народу и да тиме појача златну подлогу новчаничног оптицаја. Рачунало се да ће се, на тај начин прикупити око 750 милиона лира злата. Према подацима за првих 11 месеци те „златне бербе" талијански план није успео. Скупљено је наиме свега 259 мил. лира, дакле | OM предвиђеног. Интересантно је да је талијанска Народна банка у фебруару ов. год. претворила око 325 мил. лира девиза у злато.

· Преговори између Немачке и Чехословачке о платежном промету почели су 30. марта у Прагу.

— У Бугарској је забрањена трговина страним ситним сребрвим, никленим и бакарним новцем.

— Румунска влада у циљу смањења општег низоа камата тражила је од румунске Народне банке да снизи дисконтну стопу. |

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

—_ Уговор о служби турских предратних дугова, који је требао да буде ратифициран до 15. марта није потписан због техничких тешкоћа. Овај споразум као и онај о продужењу концесије Отоманске банке имају се заједно примити. При овом продужењу концесије на 12 год. добива турска влада од Отоманске -банке и кредит од 12 милиона турских

лира.

—_ Америчка федерална влада намерава да одмах по уређењу текућих питања око санације банака и законодавства о помоћи пољопривреди тражи овлашћење од Конгреса да поведе преговоре са иностраним државама о трговинскополитичким концесијама на принципу узајамности. Америчка влада стоји још увек на становишту да се и питање ратних дугова има расправљати једино у вези са питањем царинских олакшица.

__ Холандска влада расписала је краткорочни 3%-тни зајам од 50 милиона форинти. Укупно је било уписано 101,9 милиона хол. форинти, дакле преуписан је за више од 100%.

—_ У белгијском ванредном буџету предвиђени су расходи од 818 мил. франака за јавне радове у сврху сузбијања кризе. Влада ће тражити од парламента овлашћење да за покриће ових расхода распише зајам.

— Предлог буџета Трбовља за 1933 г. износи: приходи 4,421.400 дин. и расходи 4,419.600 динара.

— Предлог буџета Винковаца за 1933 г. износи: расходи 4,334.400 дин, (према 3,927.100 дин. у прошлој години) и приходи 3,312.470 дин. Мањак од 1,022.000 дин. покриће се 58% наметом на непосредне порезе.

— Министарски савет одобрио је све бановинске прорачуне за 1933. год., сем Вардарске бановине и сви су смањени (сем Моравске бановине, који износи 49 мил. динара). Савске бановине смањен је од 220 милиона на 184 мил. дин;;

Приморске од 46 на 42 мил.; Дунавске од 164 на 142 мил.;

Зетске од 58 на 48 мил.; Дринске од 87. на 66 мил.; Врбаске од 36,5 на 34 мил. и Драрске незнатно.

— Буџет Тетова за 1933 г. износи 5,170.425 динара.

о Дефипит француског буџета за 1932. год. износи 6

милијарди 147 милиона франака. Пре три месеца ценио се

на 5 милијарди. Дефицит у задње три буџетске године из-

носи дакле 18,5 милијарди франака. |

— Француски парламентарац Рене Ришар предложио

је Народној скупштини закон о одобрењу исплате децем-

барске рате ратног дуга због финансиских тешкоћа у којима се Америка налази. Тај предлог подупире и један део штампе. У Скупштини има предлог мало изгледа на успех, јер су социјалисти и републиканска федерација против плаћања.

— Прорачун Сплита за 1933 год. износи 33,600.200 дин.

— Буџет Ниша износи 19,027.320. дин. Приходи су предвиђени од такса 3,664.000 дин. од трошарине 3,100.000 дин. од наплаћеног прихода из прошлих година 2,845.300 дин, од имања 183.400 дин. и општинских предузећа ,650:000 дин. Највећи је издатак за ануитет и отплату обавеза (7,090.000 дин.).

ГРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

—- Холандија у задње време присиљена све већом немогућношћу извоза показује велику активност у погледу регулирања производње и тржишта аграрних продуката. После повлачења са тржишта 100 хиљада свиња и 10 милиона јаја у задњим недељама наставља са даљим мерама. Да би се смањила производња млека односно сира предлаже се клање једног дела крава. Да би се то спровело смањиће се субвенција за производњу млека. За производњу воћа, поврћа, ражи, кудеље, кромпира и цвећа за сада се не предвиђа ограничење него само субвенције у износу од 12 милиона форинти, које би гарантовале садање цене.

— Пленум Скопске трговачке коморе одржао је седницу у Скопљу, на којој је тражио да се компензациони бонови, који су у споразуму са Грчком предвиђени на 35% смање на 15%, ако не могу, уопште да се укину, због тога што се 15 милиона драхми у боновима нису могли да уновче, даље је тражено снижење тарифе и код нас и код Грка.

— Пољска је 24. марта издала наредбу о забрани увоза и повишењу царина на неколико стотина производа. (два се мера тумачи као борбено средство према Немачкој са којом предстоје трговинско-политички преговори.

— Између француских увозника и пољских извозника дрвета воде се преговори о откупу читавог контингента дрвета којег је Француска одобрила Пољској.

— Споразум о мораторијуму амортизације који је недавно у Паризу постигнут између румунске владе и иностраних поверилаца изгледа да је дошао у тешкоће, због негодовања шведске групе која има око 25% облигација да прими уговор. Швеђани врше овај притисак на Румунију, јер желе да измене уговор о монополу жижица. Они желе да паушалну закупнину монопола од 500 милиона леја смање на 250 милиона. Поведени су посебни преговори са овом групом и изгледа да су Румуни склони извесним концесијама, јер настоје да на сваки начин спасу париски уговор. СОКИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Према подацима „Радничке Заштите" број осигураних радника пао је од 609.190 у 1931. на 535.917 у 1932. Према бановинама био је број радника:

1931. 0D. 1932. г. у дравској 98.312 84.184 „ савској 167.435 145.478 ;) Bp6ackoj 23.480 20.213 „ дринској 44.223 36.883 „ приморској 21.345 23.249 „ зетској 21.393 19.393 „ дунавској 107.314 100.603 „ моравској 25.151 19.603 „ вардарској 28.191 25.917 „ Београду 66.344 60.315

Осигурана надница износила је просечно у 1930. год. 26.56, у 1931 26.19, а у 1932 год. 24,58 динара,