Narodno blagostanje

Страна 218 у

у вјечној коњунктури. Ради тога је међу осталим настао.

сувише велики број новчаних установа, за које није било резона. Гај сувише велики број новчаних завода морао је да се бави којекаквим пословима, који су фиктивно(2) одбацили добит, а да на ликвидитет и на улагаче нитко није пазио. Структура наших новчаних установа од године 1918. била је погрешна. Штедионице су финансирале индустрије, банке су се бавиле штедионичким пословима“.

Штета је што нам простор не допушта да анализирамо овај велики проналазак и начин на који је он саопштен. Писац мисли да је „исправно" исто што и „погрешно“. Даље, назива он полет коњунктуром и не сањајући, благо њему, да и депресија спада у коњунктуру. Даље вели да је структура наших новчаних завода 1918. била погрешна, међутим структура у опште не може бити погрешна, већ само добра или рђава, и друго структура је 1918. г. била сигурно добра; она се само доцније могла покварити погрешном пословном политком. А врхунац „познавања банкарске терминологије налазимо у речима да су се наше банке бавиле „којекаквим пословима“ Којешта!

Постављајући овако полазну тачку за проучавање проблема писац излаже свој програм који гласи:

„Наши су заводи у неприлици и треба им помоћи. Та помоћ мора да буде хитна и којегод се ријешење усвоји, било то ликвидација или санација путем облигација, акција или благајничких записа, свеједно је. Свако ће ријешењи

поздравити наши привредни кругови, јер ће се цело то ци- |

тање банкарства помакнути с мртве точке, а наша ће привреда и улагачи знати на чему су“.

Велики стручњак сматра дакле да је све једно за нашу народну привреду, да ли ће се банке санирати или ликвидирати. Он у ствари нема свог плана или управо његов план је врло прост да се ствар „макне с мртве точке". То је исто као кад би родитељ позвао лекара због сина који лежи са температуром од 40 степени и кад би му казао: „докторе, померајте дете с мртве точке, било да умре било да оздрави!"

Наша публицистика не треба да се чуди што свет не поклања више њој поверење и не гаји осећај како је то некада било. Кад се један чланак пусти на уводно место, онда га читалац узима у руке у нади да ће у њему наћи нешто корисно и поучно, а кад три пут узастопце нађе шупље и празно, онда престаје да чита новине.

Већ неколико година постоји у Немачкој тенденција да се све потребне животне намирнице и да се њихова прођа у земљи заштити од иностране конкуренције. Најпре се почело са фаворизирањем производње жита. Од просечно 5—6 милиона тона колико је износио увоз у годинама 1925.—28. пао je исти на 2 милиона тона у 1932. Изражено у процентима увоз је износио пре око 17, а сад нешто мање од 10% домаће потрошње. Потребу за месом може Немачка већ сад скоро сасвим да подмири домаћом производњом. Али за трећу главну животну намирницу, наиме масти, постоји још ог= ромна потреба увоза за око 700 милиона марака годишње. Аграрна политика Хитлерове владе жели да то одстрани. Инострани бутер, маст и маргарин, као и немачка производња масти од стране сировина, треба да се замени домаћом машћу и бутером. Привремено се још не жели потпуно забранити увоз иностраног бутера, јер је Немачка својим извозом; нарочито интересирана у земљама из којих увози бутер. Због тога се најпре почело са нападом на фабрике маргарина, које за своју производњу употребљавају

Немачка се све даље брани од увоза аграрних про: извода

ееаениганиннаеекштиииинивину раноеоиши раритет стати.

НАРОДПО БЛАГОСТАЊЕ | А

да се'повећа за ПИ

произведу у земљи,

__Бр. 14

искључиво иностране сировине. и то: биљно уљано семење.

Овде: се не треба Немачка да боји од трговинских компли-

кација, јер је њен трговински биланс са земљама, које лиферују све сировине пасиван. Производња маргарина. биће смањена од 500 Ha 300 хиљаде тона годишње т. ј. за 40%. Код редукције у првом реду долазе у обзир оне фабрике које раде са страним капиталом, Царина на маргарин повисује се од 12,50 односно 30 марака на 75 марака од 100 килограма. Надаље сва увезена маст и маргарин подлежи

још и посебној трошарини од 50 пфенига од килограма.

Приход ове трошарине употребиће се за појефтињавање маргарина за сиромашне слојеве народа. То ће се омогућити издавањем посебних карата са правом на куповање јефтинијег маргарина. Постоји нада да ће имућнији слојеви

народа услед поскушљења маргарина трошити више бутера.

али ако се упркос томе то не догоди, забраниће се у будуће

да се маргарин боји и да му се даје арома бутера. Осим

тога овлашћује се министар народне исхране да регулира цене бутера и маргарина на штету овог задњег. Да се онемогући свака саботажа у том погледу уводи се слично као код кукуруза монопол за уља и масти. Постојећи монопол увоза кукуруза проширује се и на биљно уљано семење.

Немачка влада хоће да овим мерама за време од 4 године домаћу производњу масти тако појача да увоз не буде више потребан. Овај ће покушај бити врло поучан, јер ће показати, да ли постоји могућност за индустриске земље да се саме снабдевају аграрним производима, У техничком погледу изгледа да се Немачка може сама снабдети мастима, али постоје огромне тешкоће. Берлински институт за истраживање аграрног тржишта израчунао је, да би за властито снабдевање Немачке мастима требало повећати данашнци број крава од 9,6 милиона за 100%. Или да се код истог броја крава повећа принос млека од 2200 на 4400 литара

по глави годишње. Вероватно је да ће Немачка покушати да повећа број крава и годишњи принос млека. Али то претпоставља према разним проценама тако велико повећање

производње сточне хране, да би обрађена површина морала Била би дакле потребна велика инвестиција капитала и употреба радне снаге, ако се жели, као што је у програму предвиђено да се.и у погледу сточне хране не буде зависило од иностранства.

Ако се претпостави да се ове техничке тешкоће могу савладати настаје следећа дилема: до повећања производње масти може да дође само ако она услед повећања цена буде рентирала за сељака. Побољшање цена је у ствари циљ владе. Али овде настаје опасност да се услед пораста цена смањи потрошња масти. Додуше то смањење потрошње не би било пропорционално порасту цена, јер је маст неопходно потребна животна намирница. Под претпоставком да куповна снага остане иста становништво ће морати да употреби више куповне снаге за аграрне производе него до сада. Али ако се покаже да потрошња масти због пораста дена назадује, мораће влада у интересу провађања програма да се постара за повећање надница, Планско-привредне мере у пољопривреди имају за последицу исто такове мере и у осталој привреди.

Ако се повећа процентуални део прихода потребан за купњу аграрних производа смањује се онај за купњу индустриских. Настаје опасност да се смањи продаја индустриских производа, појача индустриска криза и тиме смањи целокупна куповна снага, дакле и за куповину аграрних производа. Ако се та опасност жели избећи потребне су и овде планско-привредне мере. Значи да свака нова економско-политичка мера у Немачкој Под Ива 0 за. проширење планске привреде.

вино