Narodno blagostanje
|. април 1933, |
Ситуација
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 223
Nainovija austriska sanacija bankarstva dobila je priznanje u
celom svetu
Il. U čemu se sastoji saniratije
- Najnovija sanacija bankarstva u Austriji provedena. je tako elegantno i brzo, da čovek dolazi u iskušenje da kaže, da je sanacija .bila provedena čim se bolest banaka pokazala. Kakav šaljivi berzijanac rekao bi, da je provedena još pre nego što se bolest pojavila. Osnovna ideja sanacije leži u tome da dva faktora imaju da podnesu žrtve: akcionari i država, koja stavlja sredstva na raspoloženje za otpis gubitaka u koliko oni misu pokriveni otpisanom glavnicom i za preuzimanje novih akcija.
Bankferain je već u prošloj godini proveo sanaciju otfpisom gubitaka u iznosu od 376 miliona dinara uz pomoć inostranih prijatelia, austriske Narodne Danke, Kreditanstalta i Eskontgeselšaita. Sad se moraju otipisati gubici u iznosu od 344 miliona dinara, koji nisu bili dovoljno otpisani prošle godine ili su nanovo nastali. Kod Eskontgeselšaita gubici koji su moraju oitpisati mnogo su veći naime 1360 miliona: dinara.
Načelno otpisi se vrše na teret vlastitih sredstava. To je osnovno načelo u privatnoj privredi, koje |e i ovde primenjeno. Kod Вапкегајпа зтапјије зе na ime jedan deo glavnice (akcije serije B) od 176 miliona dinara na 8 miliona. Ostatak glavnice od 184 miliona (akcije serije A) ne otpisuje se, jer je tek kod sanacije u prošloj godini uplaćen, Kod Eskontgezelšašfta od glavnice u iznosu od 448 miliona otpisuje se 432 miliona dinara. Rezerve od 352 miliona dinara potpuno se otpisuju. Na taj način ostaje kod Bankferajna clavnica od 184, a kod Eskontgezelšafta od 16 miliona dinara. Kod Bankferaina se povisuje glavnica na 240 miliona dinara, a kod Eskontgeselšafta takođe. Potreban kapital stavljaju na raspoloženje austriska Narodna banka i
država kako smo već u prošlom broju javili. Kako vidimo gubici |
su daleko veći nego učinjeni o{pisi. Obe banke bi morale dakle da likvidiraju. Da se to ne dogodi priskače država u pomoć i pomaže Bankferain da otpiše ostatak gubitka od, 176, a Eskontgeselšaftu od 560 miliona dinara.
II. Nabavka novog. kapitala
Kako smo u prošlom broju pisali država daje potreban kapital bankama putem postojeće amortizacione kase. Kasa ne daje nikakav kapital. Kapital koji: daju država i Narodna banka sastoji se iz 400 miliona dinara u gotovu, (To je jedno pofraživanje koje je određeno za ofplatu duga od 100 mil. šil. Bank of England), 120 mil. din. poftaživanje kod Kreditanštalta i 600 miliona dinara u blagajničkim' zapisima. Blagajnički zapisi neće se trebati pretvoriti u gotovinu, jet su sva nesigurna polraživanja obe banke već dugo u kostu kod Narodne banke. Mesto slabih menica dobiće Narodna banka blagajničke zapise. Zbog toga nema potrebe za inflacijom.
Sanacija se dakle provodi državnim sredstvima. Država koja je već duže vremena najveći akcionar Kreditanštalta preuzimlje sad u svoje ruke i većinu akcija Eskongeselšafta i veliki paket akcija Bankferajha.
III. Tehnika saniranja
Već smo gore rekli da je nova glavnica: uplaćena putem amortizacione kase iz navedenih izvora i naravno za račun države. Dubiozna potraživanja prenose se na Amortizacionu kasu. Uzgred budi rečeno da njih neće nestati iz knjiga dotičnih banaka. Ona će se i dalje voditi kao tranzitorne stavke iz prostog
tazloga što se želi očuvati veza između banaka i dubioznih dužnika. Jer је razumijlivo da bi se difekcija Amorfizacione kase teško snašla u ovako ogromnom kompleksu dubioznih potraživanja. Ove će banke sudelovati na uterivanju ili bolje rečeno na oipisivanju tih dubioza. Amortizaciona kasa omogućuje sukcesivno otpisivanje ovih gubitaka u roku od 25 godina. U ovom slučaju Amortizaciona kasa igra ulogu upravitelja mase pri konkursu, dok jednu polovinu gubitaka snose akcionari, a drugu država. Dakle polovina gubitaka je poipuno socijalizirana.
IV. Zaključak
Po načelima obligacionoga prava obe bi banke trebale da idu odmah pod stečaj jer Subici premašuju njihova sopstvena stedstva. Austriska je vlada s pravom smatrala, da jedan decenilama razrađivan kreditni zvod pretstavlja kao takav za narodnu privredu vrednost, koja nadmaša iznos njegovih sredstava. Bolje održati staru banku i po najveće žrtve nego osnivati novu.
Na prvi pogled izgleda da se amerikanska metoda bitno razlikuje od austriske pošto prva predviđa likvidaciju velikog broja bolesnih banaka. Ali bi tai zaključak bio netačan. Amerikanci su ofvorili kase bankama bez skrupuloznog ispitivanja njihovo# stanja. Donesen je zakon kojim se sve olakšice za članice Federalnog rezevnog sistema proširuju i na ostale banke. Kad se jednoz dana i bolesne banke nagutaju kredita iz javne ruke onda će se feško odlučiti njihova likvidacija. U ostalom u Americi ima mnogo banaka. Nešto od toga treba da likvidira u interesu pobolišanja strukture amerikanskog novčarstva.
U oba slučaja sve se svodi na socijaliziranje većeg ili manjez dela bankarskih gubitaka.
=
Eskongeselšaft je bila vrio malerozna sa svojim lijezonima na strani: Banque Nationale de Credit u Parizu i Comptoir dEscompte u Ženevi odavna st bolesnici, ni Вапдце de Bruxelles nije Bog zna kakvog zdravlja. U ostalom Eskontgezelšalt je patila od megalomanije. Ona je silom delila dividendu i podržavala veštački visok kurs svojih akcija. Zato je morala da ofpiše skoro svih 800 miliona dinara sopstvenih sredstava.
Po svemu izgleda da će u skoroj budućnosti biti izVrIšena fuzija između Vinerbankferajna i Eskontgezelšafta. To će
imati posledica i na naše bankarstvo, jer ove banke imaju rodbinu u Jugoslaviji; ali je vrlo malo verovatno da će se potomak Vinerbankferajna Opšte jugoslovensko bankarsko društvo, po-
znat sa svog robustnog zdravlja, hteti da venča sa Bosanskom
industrijalnom i trgovačkom bankom, koja je prilično malokrv-
na. U ostalom poslednja nije daleko od koncerna Šumadijske
kreditne banke, jer je Eskontgezelšaft dok je još sisala na cucli
Banque Nationale de Crćdit učestvovala u izgradnji Električne
centrale Jelica. Ni šumadiska kreditna banka nema mnogo sreće
sa svojim lijezonima na strani, jer je prilikom posrnuća Banque
Nationale de Crćdit morala da pomogne preuzimanje jednog pa-
'keta akcija Jugoslovenskog zavoda za irgovinu, a sad će mo-
rati da traži načina, da spasava akcije Jelice u koliko su u ти-
kama Eskontgezelšafta.