Narodno blagostanje
јаз
Страна 214 .
државе. Излаз према томе мораћемо покушати без изгледа на већу помоћ са ма које стране. Иностранство не долази у, обзир а код куће или неће или не могуг — За саму ствар то је практично свеједно. |
Пре него што се може и помислити на санацију прилика нашега новчарства, морамо бити на чисто да треба пр. во елиминисати све губитке, који мора да су знатни. То je, појава у банкарству читавота света. Пад готово свих | ности морао је погодити и новчане заводе, који или су поседовали такве вредности или су кредитирали имаоце ли | вредности. У нормалним приликама знатан део тих губитака | био би у међувремену амортизиран. Данас је то тешко. Пре- | ма томе губитке треба отписати. А кад се отписуе треба темељито отписати; боље више него мање. |
У другим државама видели смо да је сама држава преузела један део губитака на себе. На то не можемо код нас рачунати, већ треба отписати из властитих средстава | у првом реду из резервног фонда — јавног и тајног. Али то' може бити само у неким случајевима. Треба редуцирати и | дионичку главницу. А биће случајева да ће бити потребно | отписати читаву главницу. Најзад биће сигурно завода а ни то неће достајати.
Код ових завода три су могућности:
а) да веровници пропорционално допринесу да се покрије остатак губитка; | ; :
6) да се закључи фузија са једним или више завода | и да се у провађању фузије ти губитци елиминирају;
ву да се закључи и проведе ликвидација.
Тек кад смо тако прочистили ситуацију може се мислити на сређивање прилика у новчарству.
Немакнуће нових сретстава
Заводима којима је отписан знатан део главнице или чак и читава главница треба намакнути нова властита средства, тако да размера између властитих и поверених сред“ става буде повољна. |
Ко да упише нове дионицег У иностранству је упи-| сивала држава и јавно-правне установе; код нас на то не можемо рачунати, већ сами интересенти морају да намакну потребна средства. |
Јавни упис (и кад би се дале нарочите предности као приоритетна дивиденда) не ои дао никакве резултате. За одржавање новчаних завода у првом су реду интересирани веровници дотично улагачи; они треба да намакну потребна средства за даљи рад. јер само даљни рад а не ликвидација може спасти највећи део њихове имовине.
Главницу уписати од уложака, и то пропорционално према улошку. Могу се узети у обзир и социјални моменти, па слабије улагаче мање погодити.
Нове дионице имале би бити приоритетне. То јест најпре би из добитка они добили извесну дивиденду, па тек онда стари акпионари. Улагачи су управо данас његови 40сиоци, ла морају преузети и његове акције. За отписане акдије могле би се издати потврде, које би се уновчиле акб би се прилике међутим поправиле. Али ће бити случајева да су акционари дефинитивно све изгубили. То је факт и из тога треба повући конзеквенције. На овај начин можда да би код читавог нашег новчарства била отписана и милијарда дионичке главниц“ и замењена новом коју би дали улагачи.
700 новчаних завода акционарског типа за сиромашну земљу као што је Југославија превише је. Данашња криза уклониће знатан део делом фузијама, а највише ли-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
e
квидацијом. Држим да ако се поједином заводу пусти да сам ликвидира, да ће та ликвидација трајати 20—30 година, ла ће трошкови абсорбирати сву активу и да улагачи неће
'ништа добити. Зато да се ликвидација проведе кулмина-
тивно, за сваку бановину, или за више њих, имао би се основати ликвидациони фонд. Банке које ликвидирају пренеле би на тај завод сву своју активу и пасиву. Направила би се процена колико има изгледа да би улагачи појединог завода могли добити као квоту. Та би им се квота исплатила у 06лигацијама дотичног новог завода који проводи ликвидацију. А он би издао облигације према потраживањима која имају изгледа да буде реализирана. На тај начин 5—6 нових јавно-правних бановинских завода изликвидирало би читав низ завода, који више не могу пословати и који су из-= губили свако поверење, Улагачи тих ликвидираних завода добили би за један део својих уложака облигације тог јавноправног завода, које би свакако више вредиле и дакше се дале реализовати него улошци код завода који ликвидирају.
Концем 1931. год. (новијих података немамо и не можемо имати), сви наши новчани заводи акционарског типа имали су према подацима Савеза новчаних завода у Загребу
а) уложака 83 милијарди 916 милиона
6) веровника 3 милијарде 765 милиона
Укупно Дин. 12 милијарди 641 милиона
Томе насупрот стајала су властита средства тих завода (капитал и резерва) у износу од 2 милијарде 594 милиона динара. |
Питање је како су пласирана та средства, нарочито поверених 12 и по милијарди динара. Пласирана су краткорочно. Доспевају најкасније након 6 месеци, а у већини а виста. - -
Од тих 12,5 милијарди поверених и скоро 3 милијарде властитих средстава било је концем 1931. пласирано:
а) менице 4 милијарде 570 милиона 6) дужници 3 милијарде 112 милиона ц) ефекти 1 милијарде 112 милиона
д) некретнине 8340 милиона е) само готовина 933 милиона Проблем је у ликвидности тих ангажмана. Ни тих
033 милиона није потпуно ликвидно, јер су ту и знатна ме-
ђусобна потраживања појединих завода. Четири и по ми-
лијарди меница (и ако доспевају за 3, најдуже 6 месеци)
само незнатан део даје се о доспећу реализирати. Пролонгација је редовна појава. Данас већ и без плаћања доспелих камата. Није много боље ни са 8 милијарди 112 милиона потраживања у текућем рачуну. Те ставке поглавито налазимо код великих банака, а ту су прилике нарочито тешке. Ни о ефектима се не може говорити као о неком ликвидном ангажману. О једној продаји у већим количинама нема ни говора, а још мање о ломбарду. Поштанска штедионица нарочито истиче да је ради прилика на новчаном тржишту прошле године редуцирала ломбард. Потраживања банака су у главном замрзла; постоји диспаритет између карактера поверених средстава и пласираних износа.
Капитали су кредитирани: а) земљорадницима, 6) грађевној делатности, дотично на некретнине, ц) индустрији, д) трговини и занатству, е) државним и јавно-правним установама. Код земљорадника се налази око 2 милијарде динара. Извештај Удружења банака у Београду помиње чак и преко 3 милијарде. Ту су претежно замрзли ангажмани, не само ради прилика у пољопривреди него и радом зако-
пошељите претплату за 1955 годину
| + : | i | i