Narodno blagostanje
"Страна 234
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ЕР. 15
Издаци за случај незапослености износили су: 1) За неупосленичку помоћ 2) За тангенте и упр. трошкове.
Динара 1929. 158.870 1930. 251.000 207.600 1931. 588.370 265.400 · 1932: 1,335.600 81.000 Стање фонда је на крају 1932. год. 660.600 дин. _А приходи: · Године Динара 1929. 1.253.900 · 1930. 1.306.900 1931. 1.243.000
Што је карактеристично код ових података, то је да се за 1932. г. не исказују приходи за неупосленичке потпоре.
„Плави“ су тврдили да је друштво „Меркур“ зало у прошлој години губитак од око 1,200.000 дин. и да је тај губитак књиговодственом трансакцијом пренело на терет рачуна фонда за неупосленичке потпоре и да за то - нема података о приходима тога фонда за 1932. г. То може да буде сасвим тачно, тим пре што у опширном извештају нема о томе објашњења.
Стање фонда посмртних потпора:
Приходи: 1929. г. 604.000 1930. г. 715.000 1931. г. 734.000 1932. г. 706.000 Свега 2,785.500
Расходи: 1,188.200 дин. и то:
1) За посмртинине 2) За тангенте и упр. трошкове
19297 r. 19.300
1930. r. 250.600 94.400
1931. г. 228.100 137.200
1932. г. 291.500 85.900 Свега 868.600 319.600
Стање фонда крајем 1932. год. 1,597.270 дин.
Укупни приходи друштва износе 6,657.043 дин. и то: 1) Од преноса вишка из 1931. год. 2) Чланарине
3у Уписнине и исказнице
4) Остали приходи
Расходи:
А. Чланске погодности у случају 60-
2,898.600 или 43,54% 307.780 или 4,02% 259.540 или 3,00%
2,953.880 или 44,37%
6.493.900
70.490
лести В. Културно-просветни трошкови и од тога за часопис „Меркуров весник“ С. Управни трошкови Од чега: 1.) Трошкови средишнице 1,532.960 или а) Плата и остало чиновницима 1.118.540 или
23,03% · 16.80% |
6) Канцеларијске потребе 155.670 или 2,34% . в) Трошкови пленума, делегација и главне скупштине 138.750 или 2,08% | г) Отправнина бившем секретару 120.000 или 1.80% 2.) Тангенте месних јединица 927.800 или 13,94%
3.) Рефундација 25% управних
· трошкова болесничке благајне 392.530 или 5.90% 4) Пензија бившем секретару 100.560 или 1.51% Д. Отписи 417.000
49. 440 |
38.100 |
Друштвена имовина износи 3,713.000 дин. и од тога долази на:
1) II OTOBHHy. 992.500
2) Инвестиције за санаторијум 2,168.000 Дугови износе: 3,694.100 Вишак на крају 1932. год. износи 19.100
| Из ових података може да се констатује да је главни и скоро једини приход друштва чланарина, која износи 30 динара месечно или 360 дин. годишње од једног члана. Од тих прихода друштво, ни пола не изда за чланске потпоре у случају болести (свега 43% од друштвених прихода), а управни трошкови (плате чиновницима, канцела-
|ријске потребе и награде за седнице управа и отправнину
бившем секретару) износе више него сума издата за лечење чланова (444%). Плате чиновницима од преко једног МИЛИона (или нешто више од седмине прихода) заиста су преве-
_|лике, али вероватно да само један мали број прима велике пока-
плате, а остали као и на другим местима. Па и њихов бивши секретар је добио краљевску отправнину.
Тако исто. и издатак од 260 хиљада динара или 4%
„Меркуров весник“ (1931. г. чак 480.000 дин.) даје леп. пример неекономичности и одвише су масни за 12 бројева у 300 страна.
То је констатовао и Падзорни одбор, који још каже да су дубиозна потраживања последица неправилног обрачунавања и пословања, малверзација итд. неекономичности часописа итд.
У свом доста опширном извештају друштво каже да је у току прошле године имало да ради на решавању читавог низа важних питања (као на пр. да уреди односе са сво-
– јом приватном болесничком благајном и Средишним уредом;
да реши спор са лечницима болесничке благајне у Загребу;
ina ce бори против територијалног разграничења „Меркура“, | издвајања извесних професија итд.), а као најглавнији свој
успех наводи проширење друштвеног санаториума у Загребу, чији је број кревета повећан са 40 на 100 зашто је утрошено око 2,400.000. А изгледа да је прилично луксузно (или неекономично) кад уређај једнога кревета кошта 70 до 80.000 динара. И то за некога ваља, али не за 20 хиљада приватних намештеника. Затим управа истиче свој рад на реоргани"зацији администрације, што лепо илуструју управни трошкови. Али не само то него још нарочито треба истаћи да је већ више година ова установа бојиште разних социјалних, верских, национално-политичких група, које су се углавном сврстале у два табора: „плавих“ и „белих“. „Плави“ преставници клерикалне и антисоцијалистичке струје, који хоће да „Меркур“ има поред социјалног и културни и хумани правац. И „Бели“ — „комораши" („социјалисти“), који стоје на становишту да „Меркур“ остане социјална установа поред других размимоилажења.
На последњој годишњој скупштини у. Загребу исплаћено је за путнине делегатима сто хиљада динара (60 де| легата), да напослетку скупштина услед недовољног кворума не реши ништа. Управа, где су били у већини „бели“, после изгласаног неповерења поднела је оставку, али нова није изабрана и тако је настало незаконито стање, које ће се вероватно регулисати постављањем комесара. А ако се опет "буде сазивала скупштина опет ће делегати добити 100 хиљада динара, али зато ће приватни намештеници више плаћати, а мање боловати на рачун друштва.
Не можемо знати ко ће победити (,плави“, „бели“, „компромисни", „уредци“, „комесарци“ и т. д.), али можемо сигурно тврдити да ће изгубити приватни намештеници.
}
вена