Narodno blagostanje
"Страна 230
_БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
___ 15
___ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ —
| -<—<=—=аи =
Nedostaci u našem kliringu sa I:alijom
„Trgovinski Glasnik” u broju od 17 marta o. g. doneo je vest da kod Narodne banke u Beogradu stalno postoji u #lirinE sm škom saobraćaju sa ltalijom saldo od 15—20 mil. lira u korist Italije. Ovo je, kao što je i „Trgovinski Glasnik” naglasio, vrlo iznenađujuće, i to iz sledećih razloga: Između nas i Italije stupio je 1 novembra na snagu ugovor O kliringu, prema kome naši uvoznici italijanske robe plaćaju svoje dugove u dinarima kod Narodne banke u korist talijanskih poverilaca, dok talijanski uvoznici naše robe plaćaju 85% svojih dugova kod „iInstituto per Pesportacione”, a ostatak od 15% dobije naša Narodna banka u devizama. Od ovih 85% oni su upotrebili 45% za mobiliziranje starih talijanskih potraživanja, koja su se nagomilala kod nas pre stupanja na snagu ugovora 0 kliringu. Misli se, da su ova stara potraživa– nja već isplaćena. Dakle, 85% iznosa, koji plaćaju talijanski izvoznici, stoji na raspoloženju za izjednačenje obostranih 'potraživanja. Kao što je poznato, mi smo uvek znatno aktivni u trgovinskom prometu sa Italijom i prema tome mora da postoji saldo u našu korist. Dalje, da mora uvek biti dovoljno sretstava za isplatu talijanskim izvoznicima, dok naši, izvoznici moraju uvek da čekaju naplatu duže vremena. Ali u istini , stvar stoji, kao što smo gore napomenuli, obratno: Nema salda u Italiji u našu korist nego postoji saldo kod naše Narodne banke u korist Italije, tako da talijanski izvoznici moraju duže vremena da čekaju na isplatu svojih potraživnja.
Kako je to mogućno? Pisac pomenutog članka u „ Trgovin= skom Glasniku” misli da se naš trgovinski promet sa Italijom razvijao suprotno našoj službenoj statistici. U tom pogledu mismo odmah bili skeptični kao i „Trgovinski Glasnik” u jednom kasnijem članku (25 marta o. g.). Teško je verovati da je naš promet sa Italijom postao pasivan baš u vreme najvećeg našeg izvoza. Pisac članka misli da se ova suprotnost može objasniti. pogreškama naše trgovinske statistike. I mi mislimo da naša statistika nije bez grešaka, ali ne možemo verovafi da postoje tako krupne greške. Zato smo molili Ministarstvo trgovine i in-
OSI
dustrije za podatke o tome. Prema ovima razvitak našega proштампи док. наводно постоји увреда части. Они наговарају
meta sa ltaijom је sledeći:
godina naš izvoz naš uvoz saldo miliona dinara 1929 1971 823 1148 1930 1919 783 — 1136 1931 1199 404 -_- 705 1932 705 362 + 343 januar i februar | 1933 92 60 32
Naš promet sa Italijom bio je uvek aktivan. Čak i u početku ove godine mi smo imali znatan aktivan saldo, i ako је naš izvoz u Italiju jače pao nego naš uvoz 17 Italije. To je prirodna posledica ugovora O kliringu, koji uvek ima tendenciju da izravnava trgovinski bilans i to uopšte na nivo manjeg prometa, a ne na nivo većeg, kao što su se nadali naši pregovorači. Upadljiva je činjenica, da uprkos tome postoji kod Narodne banke sa:do:-u korist Italije, što možemo objasniti samo time da talijanski dužnici ne plaćaju sve dugove na način predviđen u kliringu, nego jedan deo plaćaju neposredno u devizama našim
· izvoznicima. |
; „Trgovinski glasnik” iznosi još i drugu mogućnost, naime, da se kod nas iskorišćuje ugovor O kliringu za isplatu dugova iz
· +tršćanskog tranzitnog prometa. Ali mi ne možemo verovati, da
se kod nas na ovaj način vrše toliko velike uplate, da one budu
veće, nego Što je iznos našeg salda, koji je još uvek veliki.
Bez sumnje, ovde imamo pred sobom zaobilaženje kli-
|
| |
rinškog ugovora, koje je za nas vrlo štetno i koje treba da odstranimo što pre. Odredbe ugovora to omogućavaju. On određuje da su jugoslovenski, kao i talijanski izvoznici obavezni na podnošenje uverenja o uplati dugovanih iznosa u kliring, odnosno obavezno izjašnjenje, da će se dugovani iznosi u odre= đenom roku položiti u kijring.
< KG + Познато је да Енглеска има
врло строг закон о штампи, који има нарочито да штити част и добар глас грађана. Он је настао у периоду кад се због опште слободе штампе развило и врло јако револзерско новинарство, које је живело од уцењивања. Енглески пуританизам видео је у томе један од највећих моралних прекршаја. Тако се и може разумети ова строгост закона и љегово стриктно провођење до сада. То стање јуридикције лепо илуструју следећи примери: Не сме се за некога рећи да је неспособан да плати своје дугове, може се једино казати да је дужан. Нарочито су тешке казне ако се непозољно пише о умрлима. У новије време један музички кригичар, који је у критици неког концерта написао да је свирање неког музичара било врло лоше, морао је да опозове своје речи, а лист је платио трошкове парнице. За неког повека који је у истини био пред судом ради крађе написао ,е неки провинцијски лист да је извршио разбојништво. Због ге увреде части добио је преко суда одштету од 50 фунти. Често се уз коментар закона навађа случај, где је једна новина била осуђена на одштету због тога што је огласила да је једна дама добила близнаце, али није знала, да је то било само месец дана после венчања.
Сви ти и слични случајеви допринели су новом покрету у Енглеској да се закон о штампи измени. Главни аргумент овог покрета је да штампа при данашњем закону није у стању да довољно обавести јавност. Корупција, банкротство, неспособност уметника MH T. A. остају због страха од тужбе ради увреде части неоткривени. Каже се да је многим адвокатима главно занимање истраживање случајева У
лоше стране сувише строгог закона о штампи
SEIKO
дотичне особе на подизање тужбе односно уцењивање. Закон којем је заправо била главна задаћа да онемогући уце-
| њивање постао је сретство тога. Штетност овог закона нај-=
јасније показују речи једног од најбољих енглеских судија Ме Сатфе у једној недавној пресуди: „Знам врло добро како је велики број оних особа, чија се пријава дела због закона о штампи не може изнети у јавности. Јавност на тај начин често губи одбрану, која јој је врло потребна. Знам такође да постоји читав занат за уцењивање новина због увреде чести." - -
e =—=' | |] modernoj nauci o konjunkturi polaže se naročita važnost na konjunkturne barometre. To su na temelju raznih manje ili više kompliciranih matematičko-statističkih metoda razrađeni i pojednostayljeni podaci o privrednim faktorima, koji imaju да na lak način predstave stanje konjukture, a eventualno da predskažu i njen budući razvoj. Najpoznatiji je konjukturni barometar Harvardskog univerziteta u Ame= rici t. zv. barometar triju tržišta, koji sadrži indeks kurseva hartija od vrednosti (tržište kapitala), indeks proizvodnje i cena na veliko (robno tržište) i indeks privatnog diskonta (novčano tržište). Često se puta jednom od ovih indeksa pripisuje odluču-
Kretanje zaposlenosti i konjunktura
- juća uloga. Uz ove indekse naročita se važnost pripisuje i kre-
8 098