Narodno blagostanje

Страна 232 НАРОДНО

izvodnju potrošnih dobara. Kod proizvodnje kamenja i zemlje, koja je u najtešnjoj vezi sa građevnom industrijom kretanje je slično; one takođe brzo i jako reagiraju na promene u konjunkturi. U tipičnim potrošnim industrijama kao industriji hrane i pića, duvana, papira, obuće, kao i kod gostiona i kavana, higijenskih ustanova, javnog prometa, gradnje promeinih sredstava, poligrafije, hidrocentrala i t. d. zaposlenost nije jako pala. Najinteresantniji je bio uticaj ekonomsko-političkih mera na razvoj zaposlenosti. Ograničenja uvoza drveta u državama uvoznicama, donekle naravno i smanjena potrošnja, prisilili su šumsku industriju da smanji broi radnika od 12 hilj. krajem 1930 na 8,5 hilj. krajem 1931 i 5250 u januaru 1933, dakle za. 6750 radnika odnosno 56,2%. To je dejstvo kod ove izvozne industrije. Kod industrija koje proizvode za domaće tzržište situacija je drugačija. Opadanje unutrašnje potrošnje ne opada u istoj meri kao izvoz. Ona dakle prolazi mnogo bolje. Šta više ona usled sve jačeg otežavanja uvoza može da ima i naročitu konjukturu, ili relativno mnogo manji pad, jer se njeno tržište proširilo. U ovim tablicama to najbolje pokazuje tekstilna industrija, a donekle hemijska, obućarska i konfekcijska. No ne sme se izgubiti iz vida da se ovde ne radi o konjunkturnom poboljšanju, nego o strukturelnoj promeni.

Zaposlenost u opštinskim radovima porasla je zbog radova za suzbijanje nezaposlenosti.

Osim konjukture i ekonomsko-političkih mera na broj žaposlenih u pojedinim industrijama utiče mnogo i racionalizacija rada u njima, ali ona kod nas ne igra gotovo nikakvu ulogu.

U većim industrijama zaposlenost je od polovine 1932 skoro konstantna i time se želi dokazati, da je period progre= sivnog pada u konjukturi kod nas prestao i da se nalazimo u pe-. riodu zastoja. Kako smo gore rekli radi se u mnogom o strukturelnim promenama, a i iz ovih podataka o industriji jednog malog dela zemlje ne može se ništa zaključiti o konjukturi u čitavoj zemlji koja zavisi od stanja poljoprivrede. O tom je bilo opširnije govora u članku V. Bajkića: Kraj privredne depresije u Jugoslaviji, „Narodno Blagostanje” od 21 januara 1933.

Broj privatnih nameštenika, koji je osiguran u slučaju bolesti kod privatne blagajne društva „Merkur” stalno je rastao do 1932 god., kada pokazuje opadanje broja članova za 400, od čega dolazi na sam Zagreb 330 god. 1929 g. od celokupnog članstva dolazilo je na Zagreb 55%, a 1931 g. 42%. To nam kazuje da je u podružnicama bio mnogo veći porast (u prvom redu u Beogradu). Kretanje se može videti iz ove tablice:

Ni u bolesničkoj bagajni „Merkur” ne ide dobro

. 1027. 1028. | 1020. /|030: 1931. 1932. Članstvo: ukupno 9.600 10.870 13.200 17.720 19.400 19.090 Zagreb U ____ 7450! 8030 24300 „/7:085 Podružnica ___ | __ 5.860 9.690 11.180 11.110

Broj članstva od 1927. god. do 1932. god. se više nego udvostručio. | | Prihodi bolesničke blagajne po jednom članu pokazivali, su neznatna variranja i kretali su se od 822 do 885 dinara i naj- | veći su bili 1932. god. Iznosili su godišnje po članu: 1927. 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 848 880 845 825 822 885 Godišnji rashodi po članu pokazivali su nešto veće Variacije i kretali su se između 742 i 880 din. Najveći su bili u 1931. god., gde se pokazuje manjak od 56 din. po članu, a пајmanji 1932, gde se pokazuje višak od 142 din. (1927. god. iznosili su 842 din.; 1928. god. — 840 din.; 1929. god. — 796 din.; i 1930. god. — 820 din. po članu). Gornji višak od 142 din. po članu u 1932. god. i pored manjka od 56 din. u 1931 god. svakako je veliki, tim pre što se

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 15

zdravstveno stanje članova prema izveštaju u prošloj godini relativno pogoršalo.

Izdaci su činjeni za hranarinu, lekove, bolnice, sanaforiume, banje, plate lekarima, zube, porode i +. d., pored upravnih troškova. Njihovo kretanje po jednom članu može se videti iz ove tablice:

1927. 1928. | 1020: 1930: 1031. 1032: dinara po članu

Hranarina 260 207 200 184 182 165 Lekovi 142 158 | 157 163 178 180 Bolnice 39 62. 57 558 | 55 68 Sanatoriumi i banje 82 87 99 116 108 48 Текам 164. 161 132 136 144 125 21451 58 63 45 49 67 43

Porod, pogreb itd. 44 50 49 53 49 27 Ukupno: 788 788 739 758 813 655 Među izdacima na prvom mestu stoji hranarina, koja se kretala od 164 u 1931. god. do 260 din. u 1927 god. i stalno. su

opadali. Još je karakteristično i to da je za 45819: stalno bila,

veća za 55 dinara.

Zatim dolaze izdaci za lekove, koji se kreću od 142 din. u 1927. god, do 179 u 1932 god. i stalno su rasli suprotno izdacima za hranarinu i veći su za podružnice.

Na trećem mestu su izdaci za plate lekarima, koji se kreću od 124 din. u 1932. god. do 163 u 1927. god. Oni su stalno opadali. To je prošle godine dovelo do sukoba sa lekarima, ali je on likvidiran. U 1931. god. bili su 15 din. po članu veći u podružnicama, a 1932. god. za 40 din. veći u Zagrebu.

Onda bi po veličini bili izdaci za sanatoriume i banje, bolnice, zube, porod i pogrebnine. Izdaci za sanatoriume pokazuju do 1932. god. porast i uvek su bili veći za Zagreb, gde su 1931. god. za 130 din. veći. To je vrlo karakteristično za rad onih koji rešavaju ta pitanja.

Svi ovi izdaci kreću se po članu:

1927. 1928. 1929. 1930. 1931. 1932.

788 787 738 758 812 654

Zagreb E === 740 850 868 705 Podružnice — 736 723 712 618

U 1932. god. su ovi izdaci za 158 din. manji nego u 1931. god. Izdaci za Zagreb bili su uvek veći nego za podružnice i to za poslednje dve godine za 100 dinara po članu.

Меди т izdaci za upravne troškove stalno su rasli i iznosili su po članu:

1927. 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 54,5 52,5 AT 62,5 65,7 87,2

Kretali su se od 54 din. 1927. god. do 87 din. 1932. god. po članu, što znači da su se povećali za 33 dinara (ili za 38%).

Naročito su karakteristični podaci za 1932. god.; gde su ukupni izdaci za razne članske pogodnosti manji za skoro 100 dinara od najmanjih u ostalim godinara, a na suprot tome izdaci za upravne troškove veći za 22 din. po članu od najvećih u prethodnoj godini.

Pritom su i ukupna primanja u ovoj godini bila najveća (885 din. po članu).

Prema gornjem ukupni prihodi blagajne iznosili su:

1927. 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. u hiljadama dinara 8,150 9,565 11,160 14,620 16,400 16,900 A ukupni rashodi: 8,093 8,830 10,520 14,520 17,125 14,180

Razlika (koja je izuzev 1931 god. višak) u hilj. din.: _| 47 | 735 | 640 „| 80) ~ 725 == 2,720 Prema tome je ukupni višak za ovih 6 godina: 3,500.000 dinara. Kad bi blagajna radila normalno i po interese članova najbolje ukupni prihodi i rashodi bi trebalo” da su približni, u