Narodno blagostanje
15. април 1933,
deralna vlada uzima u svoje ruke više ili manje regulaciju pro-
dukcije izvesnih osnovnih proizvoda. Ta se regulacija ima izvoditi sistemom bonusa (nagrade) i kazna, i to tako, да се опај prerađivač, koji se prilagodi normama plana. "ЕН пакпадеп идеlom u dobicima povišene takse, koja će opet pasti na konsumenta, a onaj neposlušni producent |D o gubitkom premije i eventualno iržišta. | ; 0 U II
· Na ovaj naćin došlo bi pod аге 'države oko 60 miHona ekara zasejanih pšenicom, 45 miliona ekara pod pamukom, preko 100 miliona pod kukuruzom, po nekoliko miliona pod rižom i duvanom, i ako se ovaj plan protegne na sfoku, око 45,000.000. grla. blaga. U novcu to znaći, da će država regulisati. .po.joprivrednim prihodom, koji se је ктетао između 5 i pol k.12 milijarda dolara godišnje. - | |
Još |e prerano govoriti, hoće li O a оуакоуо fešenje farmerskog problema, ili će u tome pravcu učiniti stanovite izmene. Postoje veliki konilikti interesa i političkih ME radi novih ideja, koje ovaj plan sadrži i donosi:
· Međutim, kako rekosmo, ovaj plan ima pomoć ogromnog broja. farmera, kao i verovnika njihovih, velikih. banaka, Ošiguravajućih društava, industrija poljoprivrednih +. drugih mašina i. t. d. Čak i među gradskim elementom ima pristaša plana, i akoje jasno, da će i on imati za posledicu povišenje cena uopšte, što će u prvom redu pasti na teret ovoga. elementa. Pa ipak svi snažno podupiru ovaj plan, jer se nadaju, da će on osnažiti kupovnu snagu farmera do toga stepena, da će on moći da DOstane jedan od prvih faktora obnove industriske aktivnosti.
НАРОДНО | |O
Aillotment plan povećao bi dohodak farmera. do 6 milijarda до- !
Јата, # око 7,7 čilo poskupljenje hleba za 1 centu po funti. Kako. se približuje vreme useva, a i kako će biti potrebno,
dolara po glavi potrošača na godinu, što bi zna- ju mnogo pozitivnije rezultate od rada buduće
Страна 2471
да ртоде. još više а mesec - dana, da ovaj projekat dođe i prođe kroz Kongres, Sekretar za Apgrikulturu, po odobrenju kredita od 90,000.000 dolara za ovobodišnju setvu, rešio je, da se zajmovi iz ovoga kredita mogu dodeljivati samo onim farmerima, koji se obavežu, da će smanjiti obradivu površinu za 30%, uz neke druge uslove i ograničehja. Istovremeno. je rešio, da se · rok
: zajmova postavi do 31 oktobra o. с. а interesna - 006 да је
5. %.
Javno mišljenje nije se još MO a ni o Патра allotment: planu ni 0 ovom novom naređenju Sekretara ·za Agrikul-= Aufu, pa ве 05 пе. хпа, да li'će ovi projekti naići na: proteste iH. će: biti prihvaćeni. kao :mera za izlaz iz današnjih prilika, U me< đuvremenu ekonomisti bave:se. ovom temom i dva razloga:
a) jer ovaj plan | prisiliti farmere na ograničenje proizvodnje, i 250 :
ђ)- jer je on pokušaj primene -planske пије unutar kapitalističkog sistema, u 5 dosadanje neograničene konkurencije.. -
"Као. krajnja о svim ovim. merama potrebno je navesti i 105 jedno mišljenje, koje je nedavno lansirao Oi ovdašnjeg univerziteta 2. Mariam, koji kaže: -
„treba srušiti sva ograničenja legislacije i адтипјвбкаcije u sferi poljoprivrede, a po mogućstvu celog nacionalnog gospodarstva i dozvoliti punu i slobodnu funkciju ekonomskih zakona, jer-je to jedini izlaz iz krize i depresije celokupne privrede”. | |
Ovaj predlog: do sada još je ostao u pozadini, i svi očekuadministracije, nego od ovakovih teoretskih predloga, za koje se niko osobito ne- zagrejava.
ава
ДО1 ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Francuski aa) muči tešku muku sa budžetom već čitavih 10 meseci, zapravo otkako je izabran. A izgleda da se kraj tim mulama još ne bliži, jer se tek u budžetu za 1933/34 namerava da provede potpuna ravnoteža, vrlo verovatno u vezi sa jednim velikim privrednim planom. Budžet za 1933 trebao je da se izglasa pre 1. januara, ali
- Francuski budžet za 1933.
april i maj. Predlog budžeta i linansiskog zakona za 1933 podnesen je krajem marta Finansiskoj komisiji Narodne Skupštine i računa se, da će biti primljen u oba doma do kraja maja. Zakašnjenje bi dakle iznosilo 5 meseci.
· Deficit u budžetu za 1933. utvrđen je sa strane komisije stručnjaka u mesecu januaru na 14,5 milijardi franaka. Do kraja februara pokriveno je oko 9 milijardi tako, da je ostao nepo-
kriven deficit od oko 5,5 до G milijardi franaka. Međutim Ра-.
ladjeova vlada u predlogu” budžeta za 1933 ne nalazi pokrića. za
čitav deficit, nego samo u iznosu od 1640 miliona ftanaka, a. ostatak od 4300 miliona imao bi se pokriti zajmom u toku iz-
vršenja budžeta. Od tih 1640 miliona franaka otpadalo je oko 710 miliona na uštedu od čega najveći deo kod ratničkih penzija, a oko 930 miliona na poreze i to ne na nove, Osim povišenja carine na kavu, nego na pojačanu konirolu kod dohodarine, роreza na poslovni promet i t. d. Naročito. ЈЕ veliku važnost 'prida–
vala vlada projektu kontrole "доћодапе pomoću „spoljnih Z2na-
kova”. Ali to bi od dohodarine, koja je tipični lični porez uči-
ničniA Dok penzija u POLLS) Loma) Skupštine bila je vrlo jaka i komisija je reducirala vladin predlog o uštedama i novim prihodima od 1640 na 822. miliona franaka. Nepokriven deficit prelazi dakle 5 milijardi franaka i on će da se pokrije zajmovima. .
U francuskoj štampi često se čuju.glasovi, da je Барке sko pitanje izišlo već svakome na vrh glave i da su bile po-
· trebne energične mere da se ono reši ukazujući pri tome na enon nije izglasan ni do danas. Januar, februar i mart finansirani su. putem dvanaestina. Sad su još odobrene i dvanaestine za.
glesko pokriće deficita i najnovije mere štednje predsednika Ruzvelta. Tačno je, da je budžetska kriza u Francuskoj već svakome dosadila. To .najbolje. osećaju poreski dužhici zbog pojačanja poreskih kontrolnih mera i ftancuske štediše zbog pada kurseva hartija od vrednosti. ·U ·Francuskoj nije moguće provesti onakve mere kako je to bio slučaj u Engleskoj i nedavno u Americi, jer je struktura njenog. parlamentarizma i njenih роlitičkih stranaka drugačija. : | :
- _ Uprkos tome što je zadnji 4 i po ои zajam, doduše. пе Феђа zaboraviti na njegova preimućstva pred drugim. zajmovima, od 3 milijarde. franaka preupisan i to samo od publike za 2120 miliona ftanaka, posledice francuske budžetske krize najjače se osećaju na padu kurseva državnih zajmova — na državnom kreditu. 2. aprila representativna 4 i po %-ina Rkonvertovana· renta od 1032 nofirala je 85,355%. Za vreme od 6 meseci njeni imaocji izgubili su 12—13% od kapitala i glavni uzrok tome vide u budžetskoj krizi i vladinoj nemogućnosti da joj dođe na kraj. Preupisivanje ovog zajma treba zahvaliti ogromnim stokovima. tezauriranog kapitala, kao i velikim iznosima stranog lutajućeg kapitala, 'koji se naročito 2502. krize dolara u ono vreme big
по: realni 0 Or DOMU |“ О kao i 1D sma | | sklonio ja Francuskoj. i i sam ı Bone kaže da Ovim zajmom Si-
»