Narodno blagostanje

15 април 1933.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 249

raju sve snage na radu za boiju budućnost. Glavna je stvar da se pojača potrošnja, kako bi došlo do poboljšanja i и industriji. To mora da se pokuša u svakoj zemlji posebno. Glavna se pažnja mora posvetiti industrili koja proizvodi za domaće tržište.

. Ako se na taj način oživi domaća trgovina, onda če doći i do oživljenja međunarodne trgovine. Carinske barijere će onda biti lakše sniziti nego danas. Jer danas je bezizgledan svaki pokušaj međunarodnog sniženja carina kako bi se suzbila kriza povećanjem međunarodne trgovine. Danas nijedna država ne može ništa drugo nego da nastoji da carinama štiti svoju Droizvodnju, i svoje stanovhištvo. Ali to će se promeniti čim svaka zemlja usled povećafija potrošnje i industriske proizvodnje bude imala stabi.nije prilike.

Mere koje bi trebalo preduzeii u svakoj zemlji jesu 1. znatno smanjenje poreza, što bi povećalo i pojeftinilo kapital i dovelo veliki deo tezauriranog kapitala ponovno u proizvodni proces; 2. javni radovi sa strane države, što bi omogući.o novo zaposlenje i kapitala i radne snage. Obe mere morale 51 5е отоgućiti izdavanjem novih platežnih sredstava. Ovde se doduše radi o inilaciji, ali bi se ona morala najtačnije kontrolirati i ne bi imala posledice nekontrolirane inflacije. To je po Kes.erovu mišljenju jedini izlaz iz ove dellacione depresije. Na taj način duzovi bi postali ponovno snošljiviji za dužnike a tim bi se stavili i preduslovi koji bi lakše omogući.i međunarodne sporazume.

Keslerova razlaganja sadrže dve glavne teze. Prvo da se kriza može prebroditi veštačkim povećanjem potrošnje. Ona je istovetna sa predlogom Mensa i mnogih drugih koji su učinjeni u pripremama za međunarodnu ekonomsku i monetarnu Копјеrenciju. S njom ćemo se opširno pozabaviti kad budemo govo- | #li o gornjoj konferenciji. Druga je teza, da sada najbolji put u | svetsku privredu vodi preko autarkije. Ima dve vrsti pristalica | autarkije. Prvi smatraju autarkiju za idealno stanje, a drugi kažu | da je to jedini izlaz iz sadašnje privredne depresije. Oni pri-, znaju doduše da se lim gube velike koristi međunarodne irgovine i međunarodne pode.e rada i da će se nivo života pojedinih | naroda sniziti. Kesler pripada ovoj drugoj grupi, ali ne deli njen pesimizam, nego pokušava da opravda autarkiju kao privremeno | stanje, koje će ponovno ustupiti mesto svetskoj privredi. |

Mi smatramo da ovde postoje dve mogućnosti: 1. Pojedinim narodima uspeva da potpuno ili skoro potpuno ostvare autarkiju. Svetsko tržište više ne postoji. Pojedini narodi vrše [05 jedino trampu najglavnijih proizvoda. Unutrašnje tržište uspeva. oživiti stvaranjem novih platežnih sredstava i preorijentacijom | proizvodnje prema pofrebama domaćeg tržišta. Nadalje uspeva. da se pfebrode sve tehničke i organizatorske poteškoće. Izgleda | da je Kesler imao ovaj slučaj pred očima, jer on SOVvOTI O Zapostavljanju izvozne industrije i stvaranju stabilnog unutrašnjeg tržišta. A.i onda ne vidimo razloga ponovnog povratka k svetskoj privredi. Do formiranja svetskog iržišta moglo bi doći kad bi pojedini narodi proizvodili više nego što: im treba za podmirenje potreba. Ali to nije nikad slučaj u autarknoj narodnoj privredi, koja planski proizvodi samo za unutrašnie tržište. Osim toga morala bi se uvesti iz inostranstva izvesna dobra, koja su se za vreme aufarkije proizvodila kod kuće. To znači trebalo bi napustiti proizvodnju, koja je bila veštački omogućena. No to je malo verovatno kad se zna da već i danas protekcionizam sa uspehom odbija sve zahteve za sniženjem carina. A u autarkiji on će biti kud i kamo jači.

2. Moguće je, da pokušaji za ostvarenje autarkije naiđu na neprebrodive teškoće, koje pojačavaju krizu pojedinim zemljama. Možda će onda snage koje su protivne aufarkiji tako ojačati, da će biti ponovno moguć povratak u. svetsku privredu. Ali to je sasma drugčiji razvoj od onoga što ga zamiš ja Kesler, Autarkija vodi svetskoj privredi ali ne zbog toga što omogućava ojačanje unutrašnjeg tržišta, nego što pokazuje da je to nemoguće provesti. _ | ЈЕ |

SSSR ___ оса. У искушењу смо да значај

бакра за нашу привреду упоредимо са значајем шалитре за чилску. То би квантитативно свакако било претераuo, премда остаје чињеница да шалитра у Чили као и бакар код нас немају никакве употребе у земљи, већ се целокупна производња извози.

Бакар у свету и код нас

Кад је 1906 г. букнуо између Србије и Аустро-угарске царински рат, који још није проучен по својим узроцима и свом значају онда се наша народна привреда сачувала од пропасти не промењеним правцима спољне трговине како то

причају политичари и наивни економисти, вен померањем и

преоријентацијом у производњи, Међу тим новим производима налази се и сирови бакар, који је већ 1906 г. у извозу фигурирао са округло 30 мил. дин. данашње куповне снаге динара. Код нас се много пише о нашој спољној трговини, највише шаблонски. Због тога се бакру, који није пољопривредни артикал, не поклања довољно пажње и сматрамо за умесно да објавимо низ података о бакру у свету и код нас. За последњих 20 година два пута су смењивали периоди пораста и оладања производње сировог бакра у свету. Први период пораста од 1912—1918 г. и други од 1923—1930 г. А први период опадања од 1918 до 1923 г. и други од 1930 г. до данас, који је јачи. Врхунац производње достигнут је 1929 г. (1,941.400 тона). Производња сировог Потрошња сировог бакра у свету бакра у свету

Година у тонама 1926 1,467.100 1,480.000 1927 1,511.300 1,525.000 1928 1,720.000 1,725.000 1929 1,941.400 | 1,756.000 1930 1,596.300 1,468.000 1931 1,382.800 1,213.000 1932 905.000 895.000

Залихе данас износе око 860 хиљ. тона, од чег асе 7130 хиљ, тона (или 85%) налази у топионицама и рафинеријама Сјед. Амер. Држава. Производња је опала 1932. г., према 1929 г, за 1,036 хиљ. тона (или 53%); а потрошња за 861 хиљ. тона (или 48%).

Од укупне светске производње сир. бакра, према г. инж. Ф Подбрежнику (,Топионички весник" за јануар огг.):

1926 1927. 1928 1929 1930 1931 у хиљадама тона

Сев. Америка 183 118 520. 905 6938 477 Чиле 203 243 290. 316. 220. 225 Африка: (Катангу и Родезија) 99. 112. „137 164 167 167 Европа 120... 128. 182. 103. 110. 162 Канада 60 64 05. 112, 1388. 133 Мексико 54 59 66 87 73 54

Међу европским земљама на првом месту стоји Шпанија (50—63 хиљ. тона); затим Немачка (27—29 хиљ. тона), Русија (12—30 хиљ. тона) и Југославија (10—25 хиљ. тона).

Најјаче је опадање у Сјед. Америчким Државама и Мексику (1931. год. 40%) и Чили за 30%.

Од европских земаља најјаче су смањиле производњу Шпанија (са 63.700 тона на 54 хиљ. тона) и Норвешка (са 19.100 тона на 12 хиљ. тона); док су је Русија и Југославија повећале, после 1929 г.

Најглавнији потрошачи бакра су: Сједињене Америчке Државе (460—865 хиљ. тона), Јапан (70—80 хиљ. тона), Немачка (100—260 хиљ. тона), Енглеска (120—160 хиљ. тона). Француска (100—140 хиљ. тона), Италија (50—71 хиљ,