Narodno blagostanje
Страна 250 |
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 16
тона), Белгија (20—80 хиљ. 000). а у свим осталим држа- i
вама се креће испод 20 хиљ: тона.
Сјед. Америчке Државе И о произведу колико потроше, Африка, Мексико, Канада и Јужно-Америчке Државе скоро целе количине морају да извезу, а Европа увози више него што потроши 480 до 680 хиљ. тона, док је вишак производње америчких земаља 465 до 600 хиљ. тона.
Žž | ~ Од европских земаља целу количину увози Енглеска, ,
а највећи део Француска, Италија, Белгија и Немачка. Увозе |
и све остале више него што произведу, сем Шпаније и јЈугославије. Цене бакру на светском тржишту износиле су: 1926. г. 144 центи по либри (453 гр.); у марту 1929. год. 24,4 цента; али су до априла 1930. г. пале на 18 центи, а ада почиње нагли пад и у јулу 1932. год. износе 5,5 центи (a падале су и на 4,5 центи); у октобру 6 центи, у фебруару, 0.15 центи, и у марту ове године 5,5 центи.
1926. год. основан је картел бакра, који је обухва-. тио 95% произвођача и до 1929. год. он је господарио тржиштем, али нагли пад цена није могао бити заустављен | ни рестрикцијом картелове производње крајем 1931, r. Ha: 26% и у марту 1932. год. на 20% (прихваћен једино год; Америке). Сједињене Америчке Државе уводе 1932. заштитну! царину од 4 цента (што је 80% цене) и тиме је затворено“ њено тржиште, али после тога већина предузећа иступају! из картела. А према најновијим вестима највећи амерички продуценти бакра хоће да редуцирају производњу на минимум | за шест месеци, а мисли се да ће то урадити и мањи про-' дуценти. Прошле године потрошња је била 268 хиљ. тона и то 216:000 тона из Сјед. Америчких Држава, а 123 из оста-
лих америчких земаља. Садање залихе одговарају · потрошњи; |
од 2 године. Ако се редуцира продукција за пола године,
залихе ће се смањити за 20%. Као што смо више пута пи-'
сали да побољшања у пољопривреди не може бити без смањења производње. То исто важи и за бакар. Садање смањење није довољно.
Поред катастрофалног пада цена, видели смо да сез производња у многим земљама повећала. На то су пресудни, утицај имали производни трошкови. Они су, према испитивањима специјалне комисије, у америчкој индустрији бакра «што. смо изнели у „Нар. Благостању“ од 29. октобра 1932. год.), 1929. год. износили 9,65 центи а пошто се сада искоришћује свега 20% укупног капацитета, то су трошкови“ већи и износе просечно 12 центи; у Канади износе 4,131 цента; у Белгијском Конгу око 4, а у Родезији 3,6 цента. Много ниже цене у овим земљама него у Сједињеним Аме-, ричким Државама су због много лакшег добијања бакра (на, површини земље) и нижих радничких надница. То је случај и са нашом земљом. |
За последњих 8 година производња је код нас“ стално, расла, најјаче у 1932., и износила је:
1925. г. 7,300 тона; 1926. г. 9,700 тона; 1927. г. 12,900: тона; 1928. г. 15,100 тона; 1929. год. 20,700 тона: 1930. год. 24.500 тона; 1931. год. 24,400 тона и 1932. г. 30,160 тона.) Скоро целу производњу сировога бакра извозимо, али и све: израђевине од бакра увозимо. Увозимо и то:
1928. г. 3,300 тона за 125,48 мил. дин.; 1929. г. 3,930 тона, 134,52 мил. дин., 1930. г. 5.600 тона 112,13 мил; дин.; 1931. год. 5.480 тона 149,45 мил. дин. и -1932. г. 2.605 тона: 50,75 мил. дин.
У нашем извозу за последњих 5 год. сирови бакар је стајао на 4 место, а 1932. год. на трећем месту. 1925. год. преставља 2.56% од укупне вредности; 1928. г. 4,88%; 1929: г. 5,67%; 1930. год. 7,34%; 1931. год. 2002) и 1932. год. 12,36%.
удин. (или 45%);
о
Извоз сировог бакра износио је: i
Године Тона.
| Xu. тона Цена ı по тони 1922. = | | 52198. 122887 23.270 1923. - 5.748 172.370 1 JO24. 0, | 7.605 346.490 0005 | 7880, 227748 · 28000 1926. 10.769 250.054 23.300 _ JOOZ. OI | | 13095 · 257.645 19.230 1928. | JIBI05;7. 314.559 20.890 1929. 19.146 449.066 _ 23.510 1930. ' 24.641 497.831 20.200 1931. 22.659 290.022 12.840 1932. | 26.204 . 247.100 9.430 1933. (јануар) 4.050 33.000 "8.150 1933. (фебруар) 2.105 16.835
Извоз се од 1922. г. до данас стално повећавао по коЛИЧИНИ (сем 1931. год.), али је од 1930. год. рапидно опадао
по вредности, због- пада цена сировом бакру на светском тржишту. 1926. г.,
према 1922. г. показује. повећање за 5.490. тона 128,06 мил. дин. 1929, г. за 13.867 тона, 374, 95 мил. д., а у 1932. г. за 20.925 тона и 12421 МИЛ. - ДИН. - Највише нашег сировог бакра увози Немачка и много мање anya Увоз у те земље износио је: 1930. un; 193. r. _ тона хиљ.дин. тона ХиИљ. дин. Немачка 18:169 · 368.909 20.365 261.118 15.950 151.821 Француска 6.390 127.530 2272 29.539 4.608 41.574 | Увоз у Немачку се стално повећавао од 1929. год, и у 1930. год. био је већи за 135,8 мил. дин.; 1931. год. 10.695 тона (или 110%) и 28 мил. дин. а у 1932. год. 6.280 тона и мањи за 82 мил. дин. Извоз нашег Ока за. Француску од 1929. год. је рат | пидно опадао.
_ Још је стално извозила И Аустрија, али је њен удео сасвим незнатан. Сјед. Америчке Државе извезле су 1929. _г. 1 хиљаду тона 21,62 мил. дин. и 1932. год. 1 хиљ. тона, 8, JU |мил. дин. Белгија 1932. г. 3,620 тона. Мађарска у истом пе_ риоду 824.390 тона. Чехословачка 1930. г. 9.865 тона. Грчка 1929. г. 50 тона. Румунија 1931. г. 6 тона. Енглеска 1932.
. 50 тона и Италија 150 тона.
Према овим подацима извоз је био већи од произ= водње: 1925. г. за 500 тона; 1926. г. 1.000; 1927. г. 500 тона; а мањи: 1928. за 440; 1929. за 1.550; 1931. за 1.740; 1932. г. 3.960; 1930. г. једнаки.
5 Највеће цене су биле 1925. г.: 28.900 дин, по тони; затим | идуће године пале на 23.300 дин., а 1927. г. на 10. 230
: 1929. год. попели се на 23.510 дин., а 1930. год. пале су. 1929. r. за 3.310 дин. (или 14%); 1931. год. за 10.670 1932. г. за 14.080 дин. (или 60%) и Јануара
1932. г. тона хиљ. дин;
11933, г. за 15.360 дин. по тони (или 65%).
Нова налазишта бакарних руда у Бору и проширење.
|инсталација, која су извршила рударска предузећа, омогу-
ћиће већу производњу, што видимо и по повећању производње у 1932. год. и поред врло ниских цена на светском
| тржишту. Трошкови PE сировог бакра код нас су до-
ста ниски.
U meseću februaru i martu bila је bugarsku vladu uhvatila velika nervoza. 1. aprila isticao je. ugovor sa stranim imaocima Obligacija bugarskih predratnih i posleratnih zajmova, bo kojem se transferiralo samo 40% od ižnosa potrebnih za službu zajmova, a ostatak od 60% polagao na vezani račun kod bugsarške Narodne banke, a mije još bio
aa namami am O a o ala a O O ___J
Bugarska i njeni strani poverioci '| zaključen nikakav novi ugovor. Zbog toga su predsednik vlade
Mušanov i ministar finanšija Stepanov više nedelja obijali pragove poverilačkih organizacija u Parizu i Londonu nastojeći da