Narodno blagostanje

Страна 266

5 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

рила смањене од 3,81 на 3,62 милиона тона. У истом периоду прошле године залихе су износиле 5,65 односно 5,35 милиона тона. Цена пшенице на осталим тржиштима није због великих понуда из Канаде, Аргентине показала никакав нарочити пораст. Кукуруз је у Чикагу нотирао 27,87 16. марта, а 34,00 6. априла, али је до 11. априла пао већ на 32,87 цента по бушелу. Памук је у порасту од почетка априла, али није још достигао висину коју је имао после отварања берзе. Програми за ограничење производње пропали су. Цене се чак да је ове године површина засејана памуком у Сједињеним Североамеричким Државама већа за 5% од лањске. Куповине са стране Јапана су много мање од лањских: Изгледа међутим, ако не настану неке нарочите промене на страни потрошње, да ће се цене задржати на садашњем нивоу, јер су готово све количине робе, одређене за тржиште већ познате. Исто као памук тако је и бакар после отварања берзе бележио јак пораст курса, 5,85 центи. Почетком априла био је опет пао на 0, па се до !1. поново побољшао али тек на " 5,40. Овај пораст курса у вези је са већим куповинама у

задњим недељама а и с намером великог дела америчких

произвођача да обуставе на неко време производњу. По неким вестима произвођачи бакра обуставиће производњу под притском банака, које после кризе нису више вољне да финансирају нерентабилну производњу рудника бакра у истом опсегу као до сада. Курс калаја је такође нешто поправљен услед мање понуде.

Код шећера се у првим данима априла осетио врло незнатан пораст. Такође и код каучука.

Интересантно је да се код угља и код гвожђа не осећа никакав пораст тражње и цена, а то је један од најбољих знакова да хоса сировина није проузрокована коњунктурним узроцима, него да је у врло тесној вези са програмом американске владе за сузбијање кризе. Код бакра и памука садањи курсеви су већи него почетком године, али у поређењу са курсевима хосе у јулу и августу прошле године видимо да је највећи део оног пораста изгубљен. Случај пшенице како смо видели специјалан је. Узму ли се у обзир и сезонски утицаји, онда би било преурањено гледати у овој хоси са тако различитим разлозима трајан поправак цена сировина и побољшање коњунктуре.

вене

НОВЧАРСТВО — U prvom tromesečju 1933 emitovano je hartija od

vrednosti u Engleskoj (izuzev državne zajmove) 28,9 miliona | · koje plaćaju redovno amortizaciju ili kamatu ili oboje na 1486

i |

mil. dolara. Kamate za ove zajmove iznose godišnje 96,32 mi-

funti prema 26,99 miliona funti u odgovarajućem periodu 'DrOšle godine, odnosno. 45,38 miliona u prvom tromesečju 1931.

— Centrala kreditnih institucija i budimpeštanske velike banke osnovale su sa glavnicom od 15 miliona penge „Zadrugu kreditnih institucija”, koja će sudelovati pri kreditnim орега-, cijama u vezi sa državnim programom sa nabavkom rada u industriji i poljoprivredi. Poznato je da bi se taj program imao finansirati unutrašnjim zajmom od 45 miliona penge.

— Повећање штедних уложака код француских штедионица износи у год. 1932. само 45% милиона франака према 10.608 милиона у год. 1931. Овај се појав сматра последицом великог тезаурирања.

— Аустријске штедионице уједињене у Земаљском савезу штедионица бележе у марту месецу пад улога на штедњу у износу 8,7 милиона шилинга према крају фебруара. До 15.3 осећао се још прилив од 6 милиона, али у другој половини месеца, наиме после објаве плана о санирању банака било је повучено 14,7 милиона. Код Банкферајна пали су улози на штедњу од краја фебруара до краја марта од 46,65 на 44,70 милиона шилинга а код Есконтгезелшафта од 40,26 на 36,45 милиона. -

— 1 marka je počela da posrće! Pala je na 19,90 u Cirihu! То nas ne iznenađuje. Pre svega nemačka roba je svuda u Бојkotu. Drugo, Dr. Šaht je, na iznenađenje opšte, isplatio sve revolving-kredite Reichsbanke i time stvorio u inostranstvu strah, da će zlatna podloga marke sasvim da se izgubi.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ |

— У предлогу пољског буџета за год. 1933,/34. предвиђени су приходи од 2 милијарде 59 милиона злота, а расходи у износу од 2 милијарде 458 милиона тако да се предвиђа дефицит од 399 мил. злоти. Тај дефицит намерава се покрити уштедама у износу од око 280 мил., а остатак издавањем благајничких записа са роком од 6 и 12 месеци. Министар финансија добио је одобрење да емитује 200 милиона злоти записа. Осим покрића једног дела буџетског дефицита овим ће се записима финансирати и неки јавни

ПТАЈНА CJ

радови у првом реду градње неких железничких објеката.

— Amerikanska ofganizacija imalaca stranih obligacija „American Concil of Foreign Bondholders” ceni iznos stranih zajmova emitovanih u Sjedinjenim severoameričkim državama, miliona dolara. Prvobitni iznos ovih zajmova bio je 1644,97 liona dolara.

Ovaj iznos od 1486 miliona dolara podeljen je među гаzne zemlje na sledeći način:

Brazilija 329,203 Čile 325,883 Švedska 144.006 Columbija 98,365 Peru 91,286 Argentina 89,503 Rusija 75,000 Mađarska 70,461 Bolivija 50,422 Jugoslavija 54,497 Austrija 52,043 Grčka 36,518 Bugarska 16,988 Salvador 12,663 Urugvaj 10,420 Holandija 9,600 Costa Rika 8,898 Nemačka 1,287

Kako se vidi na prvom mestu stoje južnoameričke države” ! Brazilija i Čile. Kod Švedske radi o zajmovima Krigerovog kon-

cerna, a kod Holandije o jednom zajmu Holandsko- američkog

Прато рлова тко društva. Kod Rusije se radi o predratnim са-

rističkim dugovima, koji su i glavni razlog: ne priznanja Sovjeta sa strane Amerike. Kod naše države, iznose zajmovi u Ameпе! 54,40 miliona dolata. To su Bler i Seligman.

— Француска влада тражила је у предлогу закона за 1933. год. одобрење емисије од 6115 милиона благајничких записа у току 1933. за покриће дефицита код железница, који држава сноси. Финансиски одбор скупштине није примио овај предлог, чим се хоће поспешити реорганизација железница и консолидовање управних финансија.