Narodno blagostanje

22. април 1933,

Страна 267

— Румунска влада одлучила је да емитује благајничке записе са роком од ! године дана у износу од 125,2 милиона леја за исплату дугова за разне поруџбине материјала у првом реду код металургијских предузећа Кудшир и Калом.

— Управа аустријских државних железница преговара са аустријском Народном банком и осталим бечким банкама о зајму у износу од 15 милиона шилинга, Зајам би имао служити за исплату једног краткорочног зајма од 4 мил. шилинга и за исплату треће рате априлских и све три рате мајских плата. Дефицит аустриских железница за 1933. рачуна се на 41 милион шилинга, од чега би се 31 милион имао покрити уштедама на платама и материјалу као и повишењем путничких и робних тарифа, а остатак од 12 милиона опорезовањем аутомобила и увођењем монопола увоза угља.

— Прорачун Марибора за 1933. год. износи 23,286.600 дин. према 17,428100 дин. у 1932. год,

— Буџет Тузле за 1933. год. износи 5,180.000 дин.

— Решењем Министра финансија од !. маја 0. г. пустиће се у промет монополисане царинске пријаве са таксом од 1,50 дин,

— Продужење рока за споразум код Уредбе о поступку посредовања. Претресајући значај Уредбе о поступку посредовања („Народно Благостање“ бр. 2. 4. и 6., 1933.) рекли смо да она представља почетак мораторијума за све врсте дужника и да ће тромесечни рок продужити на дуже време. Намера законодавца била је да одређивањем рока од 90 дана даде времена за споразум између дужника и повериоца, али су дужници то разумели као мораторијум.

Наше пророчанство да ће се рок за споразум измеђ дужника и повериоца од 90 дана продужити обистинило се. Изменом Уредбе о поступку посредовања он је продужен на 6 месеци. То је најбољи доказ да се овде радило о мораторијуму.

Нек нам је дозвољено да овде учинимо још једно пророчанство. Ако је овај рок продужен сада на 6 месеци, други ће пут бити продужен сигурно на годину дана.

— Министар финансија одобрио је прорачун Сремске Митровице, који износи: расходи 3,007.000 дин. и приходи 2,521.000 дин.

— Прорачун Дубровника за 1933. г. износи 14,140.000 ин. према 15,180.00 дин. у пр. год.

= Прорачун Крижеваца за 1933. год. износи: расходи 3,211.000 дин. Мањак од 637 хиљ. дин. покриће се 80% општинским прирезом.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Strahote japanskog dempinga. Iz izveštaja jedne prekookeanske banke vidimo sledeće neverovatne cene, po kojima Japanci nude industrijsku robu inostranstvu: jedan bicikl 461 din., olovke sa gumom na kraju 23 din. 144 komada, belo odelo od pamuka sa iropskim šeširom i cipelama 126 din., električne sijalice 34. din. tuce, naliv pera 63 din. tuce.

— Prema vestima engleske štampe Ruzvelt će u pogledu trgovinsko-političkih mera zahtevati od Kongresa sledeća ovlašćenja: 1. za promenu carinskih stavova putem dekreta, 2. za pregovore za multilateralne ugovore o smanjenju carina na svetskoj ekonomskoj konferenciji i 3. za pregovore o zaključenju dvostranih trgovinskih ugovora sa smanjenjem carina od 40 do 50%. .

— Енглеска влада добила је од парламента овлашћење да може да органичи или сасвим забрани увоз робе из Русије по истеку трговинског уговора 17, о. м. Повод томе је процес против енглеских инжињера у Москви,

— У једном законском предлогу француске владе предвиђа се смањење пореза на увезену робу од 6 на 2% за извесне врсте робе из одређених земаља, а код неких се врста робе предвиђа потпуно укидање.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

— На конференцији, коју су 14. о. м. одржали у Скопљу делегати наше Трговачко-индустријске коморе у Солуну и Трговачко-индустријске коморе у Скопљу, донета је резолуција у којој се констатује да је допунски споразум од 22. септембра пр. год. био повољан за нашу и грчку привреду и траже да се из њега уклоне неки технички недостатци и да уговор треба обновити и после 15. маја 0. г., али да је компезација од 35% висока и треба је прилагодити стварним могућностима нашег извоза у Грчку.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

—- На конференпији Савеза пекарских радника изјавио је секретар г. Турк, да је званично утврђено да у Београду 40% упослених пекарских радника болује од разних болести.

Овом питању потребно је поклонити већу пажњу и у интересу радника, а и у интересу целог Београда.

— Банска управа у Загребу дала је Болници милосрдних сестара 600 хиљада дин. и тиме спречила њено 34тварање, пошто је болница била задужена.

— Министар социјалне политке и народног здравља решио је да се стави ван закона прагматика службеника посредовања рада од 1928. год. и њене касније измене. До доношења нове важиће закони који регулишу службене односе државних службеника,

— Окружни уред за осигурање радника у Бања Луци имао је прошле године дефицит од 285 хиљада динара према 1,800 хиљада у 1931. год.

— Окружни уред за осигурање радника у Сушаку имао је у прошлој години дефицит од 464 хиљ. дин. према 2,161 хиљ. дин. у 1931. г. Број чланова износио је 9.340 према 10715 у 1931. год. Приходи су износили 5,509 хиљ. дин, а расходи 5,973 хиљ. дин. Потпора је издато 4,760 хиљ. дин. (или 86,5% прихода).

— У Суботици ће се подићи раднички дом и централна радничка комора у Београду одобрила је 1 милион дин. за ту градњу.

ТРГОВИНА

· — једна група швајцарских народних посланика поднела је швајцарском парламенту предлог закона о забрани трговачких магацина и т. зв. радња са једнаким ценама. Ове радње већином се налазе у рукама немачких и француских трговаца и чине велику конкуренцију швајцарским детаљистима, те је разумљиво да се настоје одбранити. А данас се то редовно чини дозивајући државу у помоћ и нема сумње да ће успети.

(ИНДУСТРИЈА :

— фирме Р. Лангштајна из Загреба и Брунера из Вараждина тражиле су од Чаковачке општине дозволу за подизање текстилне фабрике.

— Савез индустријалаца у Љубљани броји 366 предузећа. — За време ускршњих празника одржана је у Београду прва текстилна. изложба.

— Тарифски одбор одржао је 20. о. м. анкету о индустрији стакла и папира.

· — „Ново доба“ из Сплита доноси да у нашој држав! има 36 фабрика тестенина, од тога 23 у Далмацији.

ПОЉОПРИВРЕДА

—- Холандија је наредила да се индустријска произ'водња посног сира смањи за 30%. један део справљено; млека који се на овај начин ослобођава прерадиће се у мле:но брашно за сточну храну.

— Румунска влада одгодила је конференцију држаг: аграрног блока која је била заказана за 5. мај у Букурешту до свршетка конференције у Вашингтону.