Narodno blagostanje

Страна 282 И НАРОДЕ HO

— Engleska banka je 21 aprila pretvorila ла zlatnih deviza u zlato. Taj se korak smatra prirodnom me-

rom predostrožnosti u sadašnje vreme nesigurnosti deviznih kur-

seva. — Američka vlada emituje 500 miliona dolara blagajničkih',

zapisa sa rokom od 3 godine i kamatom od 2,87%. Vlada pri-:

država pravo да povisi iznos emisije ako odziv publike bude' zahtevao.

— Februarski bilansi velikih nemačkih banaka pokazuju dalji pad uloga i to ptema novembru 1932 kod Deutsche Bank . und Diskontogeselischait za 79 miiona maraka, Bank za 32 miliona, ali na drugoj strani pali su i krediti i to

kod prve za 115 a kod druge za 32 miliona maraka. Naprotiv i kod štedionica je iznos uloga porastao i to na 10365 miliona ' krajem februara prema 9917 krajem dećembra pr. godine.

— Mod mađarskih banaka je depresija imala mnogo manje dejstvo na velike budimpeštanske banke nego na provincijske, koje u glavnom rade sa poljoprivredom. Kod prvih" su se u zadnje dve godine ulošci smanjili za 10, a kod drugih ! čak za 44%. -

— Pretsednik Ruzve# podneo je Kongresu t. zv. „New Securities Bill”, koji predviđa inkvizitorske mere u pogledu sigurnosti novih hartija od vrednosti koje bi u buduće imale emitovaii američke banke. Po tom predlogu zakona sve će banke prilikom novih emisija biti obavezne da u prospektima dadu ta-

čne podatke o svojim vlastitim Tinansijskim prilikama, tačne po-

datke o samoj operaciji i da naznače proviziju ikoju zaračunavaju pri emisiji odnosno dobitak koji iz te operacije nameravaju da postignu. Ruzvelt drži da bi taj zakon u mnogom doprineo uspostavljanju poverenja kod publike.

— U Poljskoj sa smanjene počev od 1 IV ov. god. Каmate na hipoteke na 6%. To je maksimalna kamata i za buduće

hipoteke. Ujedno je za otplatu bipoteka određen moratorijum '

od 12 meseci 1. |. do 1 IV -034. Za one banke koje pri dragovoljnoj redukciji kamata odnosno kapitala kod seljačkih kredita

pretrpe gubitke, predviđa se državna pomoć, koja doduše По

sme preći iznos od 75 mil. zloti.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Ban Dravske banovine ројугфо је ргогабип Ттаоvačko-industrijske i obrtničke komore u Ljubljani za 1933 · koji iznosi 3 mil. din.

— Predviđeni godišnji školski prirez za sve osnovne škole u Moravskoj banovini iznosi za 1932. g. 30.417.000 din, dok je od toga naplaćeno samo 11.645.000 d. ili 38,2%.

— Budžet Mreagujevca za 1933 rezna stopa je određena na 33%.

— Ministar fHnansija odobrio je budžet zagrebačke opštine za 1933 g., u iznosu od 142.432.000 din. rashoda i isto toliko prihoda.

— Odeljenje carina Ministarstva finansija objavilo je sta| Tonda za suzbijanje kriumčarenja i on je iznosio 31. marta

. 7,488.000 din. — Danska je za 1 juli otkazala 2 zajma u iznosu od 23

miliona kruna. Vlada namerava da emituje novi unutrašnji zajam od 100 miliona kruna. Zajam bi imao biti 31/,-tni, a emisioni |

kurs 97%.

— Poznato je da već više od codiu i po dana postoji zabrana emisije stranih zajmova u Engleskoj. Tim se htele sprečiti zle posledice izvoza kapitala za funtu a i popraviti fr-' Žište kapitala za ogromnu konverziju državnih zajmova koja | je provedena prošle jeseni. No i posle uspele konverzije ostalo i ie tržište kapitala pod komandom ministra finansija, a ı zabrana

1,6 miliona

kod Dresjner |

| ||

o. iznosi 8,243.000 d. Pri-,

БЛАГОСТАЊЕ Бе 18

' materijala kod engleskih firmi. Zajam su emitovale Hambros Bank i Midland Bank po kursu od 96,5%. Za Mrak vreme bio je preupisan. -

TPTOBHHCKA ПОЛИТИКА |

— U Rumuniji se radi na donošenju zakona o osnivanju sindikata za izvoz stoke. Njihovi članovi mogli bi biti pojedini

» ртоггуодас! 1 рођортугедпе хадгиве. Тл а пакан, коћћ 51 imalo

biti 8 na broju, imali 'bi svoju сетташ u Вие ни koja bi ' bila pod kontrolom države.

— Bugarshi trgovinski bilans čiji je pasivni saldo u februaru ov. Sod. bio 13,6 miliona leva zaključio je u mesecu martu sa pasivnim saldom od 64,3 miliona leva. Pogoršanje bilansa dolazi u glavnom od povećanja uvoza u martu za 48 || miliona leva.

Trgovinska komisija irancuske skupštine Oea је таг og o davanju finansijske pomoći zanailijama i malim industrijalcima u iznosu od 1/2 milijarde franaka.

— Na englesku zabrant uvoza ruske robe, koja je 26.

'' aprila stupila na snagu odgovaraju Sovjeti sledećim merama:

zabranjuje se sav uvoz iz Engleske; u ruskim lukama zabranjuje se tovarenje brodova pod engleskom zastavom; tranzit

” engleske robe preko sovjetskog teritorija podvrgnuće se stro-

от ograničenjima; Sovjeti će izDegavati engleske luke Као posredništva u svojoj spoljnoj trgovini a takođe i Као baze za snabdevanje njihovih brodova.

— Između Engleske i Švedske i Engleske i Danske zaključeni su trgovački ugovori i to kako izgleda na bazi kompenzacije. Detalji nisu još poznati. U prvom slučaju radi se o za-

|| meni engleskog uglja za švedsko drvo, a u drugom o zameni · engleskog uglja i gvozdene robe za danske poljoprivredne ar-

- Tikle u prvom redu buter, jaja, sir i slaninu.

— Između Nemačke i Finske počeli su u Berlinu pregovori o kontingentu finskog sira za uvoz u Nemačku. Ovom prilikom izgleda da će Finska nastojati da Рио Nemačku i na sniženje carine na jaja.

— Prema najnovijim vestima namerava Brazilija da uvede

|| izvoznu premiju za kavu. Ona bi imala iznositi 10% ı plaćaće

| се u naturi, naime svaki izvoznik, koji izveze 1000 vreća kave dobiće od države IO0 vreća, na ime premije, | — U jednoj rezoluciji Skopljanske trgovačke komore od | 13 aprila konstatuje se između ostalog da je za Jugoslaviju nemoguće da uveze iz Grčke za 35% svog uvoza u Grčku kako bi to moralo biti da sistem bonova mogne redovno funkcionisati. | toga se traži da se pri obnovi ugovora 15 maja ov. god. procenat jugoslovenskog izvoza, koji se plaća bonovima, snizi. — Na poziv Srednjeevropskog instituta u Brnu prof. Dr. . Frangeš održao je predavanje o užoj čehoslovačko-jugoslo| venskoj privrednoj saradnji. Kao baza za što intenzivniju razmenu dobara između ovih dveju zemalja treba da budu trgovinski ugovori izrađeni na osnovu uzajamnih preferencijalnih Оена

СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА — 1 maja stupa u Austriji na snagu uredba po kojoj se vreme pomaganja nezaposlenih sa strane države smanjuje za najveći deo nezaposlenih radnika od 30 na 20 nedelja — Engleska vlada izradia je plan o reorganzaciji poma– ganja nezaposlenih na centralističkom principu. Do sada je veliki deo nezaposlenih pomagan od opština, te su postojale M 'like nejednakosti, koje bi novi sistem imao of{kloniti. ·

| | ТРГОВИНА

— Francuski trgovinski bilans se u prvom tromesečju ie,

emisije stranih zajmova osfala je na snazi. Sad je Danskoj” god. dalje pogoršao. Uvoz je iznosio 7818 miliona franaka, a izuspelo da dobije dozvolu da emituje u Engleskoj jedan voz samo 4567 miliona franaka, tako da je pasivni saldo iznosio 41/.%-tni zajam sa rokom od 30 godina. No njegov je iznos. 3251 miliona franaka. U odgovarajućem periodu prošle godine samo 1 milion funti ı u celosti se ima upofrebiti za porudžbine · bio je samo 2063 miliona. Izvoz ne čini u prvom tromesečju .oV,