Narodno blagostanje
29, април 1933,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 277
ТУ. Акција претседника Рузвелта а) Коментари забране извоза злата
Ми смо у прошлом броју у „Онтуацији ' иста-. кли да је било немогућно разабрати се у мору контровераних новинарских вести о томе шта се догађа. у ствари у Америци. Новине су зоркале позитивне. мере, законске пројекте и програмске изјаве појединих меродавних фактора. се издвоји свака група чињеница за себе, да би се, добила тачна претстава. Али и после свега тога. не може јасно да се види шта је програм Рузвелтов. | То је дало повода многим и врло угледним и добро.
i упућеним европским стручњацима у економским,
|
питањима, да. поставе тезу, да ни сам Рузвелт не зна | шта ће сутра следовати. Међутим кад се Рузвел- | това, акција посматра у светлости свега онога што | смо ми до сада изложили, може се добити појам 0, томе, шта може да уради, после свота што је до сада | учињено.
Од свега, што се до сада саопштило о програму | Руввелтовом-само је једно свршен чин, а то је за-! брана извоза злата, уз један низ изузетака, који су врло двосмислено стилизирани у претседниковом декрету (као на пр. Министарство финансија може извести злато за „изравнање тртовинскот биланса“ и ва „оправдане потребе индустрије“. Ни највећем стручњаку није могућно на основу ових речи предизирати случајеве у којима је извоз злата, слободан). Кад је реч о извозу злата онда треба одвајати две врсте извоза које рогобатна административна терминологија назива „легалном и „нелегалном“. Под нелеталном се разуме бегство капитада, а у легалну спада и она намењена утицању на девизне курсеве на страним берама. Све државе без изузетка данас извозе злато за, утицање на курсну вредност своје сопствене валуте (сем ако га немају), Америка је сада једини изузетак. Претседник Рузвелт предаје вредност долара, на страним берзама сопственој судбини и дезинтересује се за њу. То је оглашено од стране новинара за напуштање златног важења или за депресијацију долара итд. Ниједно није тачно. Златно важење је одавно напуштено; а што се тиче курса долара на страним берзама, он може да, остане на златном паритету у шркос осуства сваке неге од стране американских власти. У првом моменту долар је био пао на неким берзама, за 13%, али се је убрао поправио, тако да је данас депресијација много мања. А и с обзиром на активни биланс плаћања Америке лако је могућно као што рекосмо да се долар врати сам на, златни паритет. Претседник Рузвелт има пуно права, да тврди да долар притиска већ годину дана инострана спекулација а Ја Ба1зве, али та је шпекулација увек на крају фактор а la hausse. Ha Париској и Лондонској берзи била је оног дана, кад је долар попустио, огромне куповине доларских девиза, од стране шпекуланата, а ла бес, ради покрића. Сматра, се у берзанским круговима да су баш шпекуланти 'а 1а Ђа1з5е спречили већи пад долара и произвели њеPOB поновни скок. За сада долар тешко може доћи на свој златни паритет из психолошких разлога, наиме, не зна се шта ће следовати даље од валутних мера у Америци.
1) Забрана извоза злата, декретована 3. марта, суспендована је била 5. априла. Ми смо у то доба били на путу,
Потребно је дакле да |
па нам је та чињеница била непозната. ВБ.
Горње мере свакако стоје у супротности са препорукама одбора, експерата, који вели, да државе не треба да девалвирају своју валуту и да се утркују у томе да би на тај начин добиле извесне пролазне користи за своју спољну трговину. Према
|томе намеће нам се прво питање, чиме се руководио | третседник Рузвелт, да својом првом мером поступи
противно савету женевског одбора, експерата 4
Шта каже о томе репортажа По једнима, забрана извоза злата односно дезинтересовање претседника Рузвелта за курс долара на страним берзама, је дошло као последица притиска инфлационистичких кругова у Америци. Не може се порећи
|да је инфладионистичка струја у последње време у
Америци узела необичне размере. Пре свега сама,
| демократска странка у изборима за претседника,
није била довољно негативна према инфлаторним захтевима. Друго, земљорадња у Америци сматра инфлацију за најбољи излаз из ситуације, јер она, решава у исто време два најтежа проблема: дугове и цене њихових производа. Али нам баш новине истовремено јављају, да је претседник Рузвелт донео декрет који омогућава депресијацију долара баш због тога да би предухитрио читаву серију инфлаторних предлога поднесених последњих дана конгресу од стране његових чланова. И да друге многобројне вести гласе да се Рузвелт неколико пута изјаснио против инфлације.
Извесни листови јављају да је жеља за депресијацијом долара диктирана аргументом, црпеним из области ратних дугова. Пошто конгрес неће да пристане на опраштање ратних дугова, то Руз-
велт жели да га изитгра на тај начин што ће знатно
смањити вредност долара на. страним берзама. Истина, је, да је у програму који је он поднео Матдоналду, садржан тај моменат у извесној мери (плаћања, у сребру једног дела ратних лугова), али апсолутно је немогућно претпоставити, да су само ратни дугови, који су само једна епизода у трагичним економеким догађајима, које преживљује и Америка, могли да буду решавајући за овако једну у историји до пре годину и по дана непознату меру.
По трећој вести Рузвелт је забранио извоз злата да би могао да паралише дејство депресијације фунте, јена и других валута. Ту вест су он и његов секретар финансија, категорички демантовали. А по четвртим изворима Рузвелт је предувео ту меру из тактичких разлога, наиме да би имао оружје у руци, којим би могао да оперише у извођењу свога, плана, о међународној сарадњи у монетарним питањима. Тешко је претпоставити да се из тактичких разлога национална валута једне земље, која је највећи поверилац у тој валути, баца у вртлог и то са, тенденцијом да падне што дубље.
У осталом кад имамо у виду да мера коју је предувео Руввелт ни најмање не гарантује депресијацију долара, да према томе није ни сигурно да, ће се постићи циљ који се жели, онда, се још мање може веровати у горње вести. Даље, претседник Рузвелт зна. врло добро да је последњих година уведена пракса (а то је практиковала нарочито Северна Америка,), да. се дејство валутног дампинга паралише повећањем царина. Тај додатак царина је обично
већи но што је извозна премија, коју добија дотична, земља, депресијацијом своје валуте.
Као што видимо из' овог кратког прегледа, мотива Руввелтове мере, како их налазимо у светској