Narodno blagostanje
Страна 280
petroleja. za 4,72 miliona dinata' odnosno 3,7%, kod žižica za 22,58 miliona dinara odnosno 19,0% i kod hartija za cigarete za 52,08 miliona dinara odnosno 54,2%. Ovako veliko smanjenje prihoda kod duvana, Žžižica i hartije za cigarete prouzrokovan ie smanjenjem potrošnje i vrlo razvijenim kriomčarenjem. Kod soli imademo višak od 5,90 miliona dinara odnosno za 2,5%. Kod raznih prihoda je takođe otvoren višak u iznošu od 30,01 mi-. liona dinara. Bilo je predviđeno ukupno 22,91 miliona dinara.
OSE O aaa mee e oan
O razduženju seljaka u Jugosla=” I a Grčkoj je razduženje viji, Bugarskoj, Rumuniji, Neseijaka došio na dnevni red mačkoj, Poljskoj itd. mogla bi se već pisali istorija. To je Dio
арена лана БЕПЕБШЕЕЕЕНОЛЕНЕЕТЕТРЕ ЕВА
slabije prođe agrarnih proizvoda i velikog pada njihovh cena. seljaci nisu u stanju da snose teret. dugova, koje su uzeli ve-
ćinom u periodu privrednog poleta. A to je imaio teške posledice |
i za bankarstvo i ostale privredne grane. I moralo se interveni-, rati. | ako je problem seljačkih dugova u Grčkoj već duže vremena akutan, tek je pre kratkog vremena podnesen parlamelntii sa strane radničko-seljačke stranke bivšeg ministra Milonasa” predlog zakona o razduženju seljaka. Vlada je obećala da (e zakonski predlog uzefi u najkraće vreme u pretres .
Među grčkim provincijama najjaće su zadužene istočna Nacedonija, Tesalija, Epir i KMri, dakle provincije за najbolje ' razvijenom zemljoradnjom. Dugovi poljoprivrede mogu se SVI-. stati u nekoliko grupa: |
1. Dugovi seljaka izbeglica prema Komisiji za kolonizaсаји izbeglica i prema državi koji su delimično preneseni na Dr žavnu Agrarnu banku. To je najveći blok dugova i iznosi око“ 3,500.000 drahmi.
2. Dugovi seljaka prema državi koji proizlaze iz provoOđenia zakona o agrarnoj reformi iznose 804,3 miliona drahmi;
3. Dugovi seljaka Grčkoj Narodnoj banci iznose oko 622,6 miliona drahmi. Od toga otpada na kreditiranje sadioca ,
duvana 342,6 miliona, a oko 280 miliona дгаћпи па tf. 27. КЕ ет,
dite iz nužde iz vremena posle 1929. Ovi su krediti konvertovani u srednjeročne (10—15 godina).
4. Dugovi bankama i privatnicima cene se na iznos od 2000 miliona drahmi. Vrlo mali deo ovih kredita podelile su banke, nego većinom provincijski trgovci i zelenaši. Ovi krediti bii su isključivo potrošni, a kamata im često prelazi 50% godišnje . ;
5. Dugovi Državnoj Agrarnoj banci iznosili su | januara ove god. 1225,1 miliona drahmi, od čega 504,4 miliona već nč plaća ni kamatu mi amorfizaciju.
Ukupni dugovi grčke OON не cene se na 8,5 do 9
milijardi drahmi odnosno oko 3,7 milijardi dinara. Tu naravnž nisu uračunati dugovani porezi državi. Godišnji bruto prinoš grčke poljoprivrede uzimlje se „aproksimativno sa 13 milijardi drahmi.
; Predlog zakona o razduženju seljaka zahteva S iedne strane smanjenje dugova i s druge produženje njihove otplate na 10 godina. Zakonski predlog zahteva da se i kod seljačkih dugova primeni isti princip kao i kod državnih dugova, a ı kao u trgovačkom pravu, naime prilagođenje dugova stvarmo primenjenim prilikama kod dužnika. U pogledu i2beoličkih dugova zahteva se njihovo potpuno brisanje. Kod dugova Moji proizlaze” iz agrarne reforme predlaže se redukcija kamate.od: 8 na 6% Za dugove kod Narodne banke zahteva se redukcija za 30 50% i
· pFoduženje otplate na 10 godina, ·Dugovi kod Državne Аотат •
· banke u iznosu od 1225 miliona drahmi. imali bi ostati nedir-
„nuti, ali bi se i njihov. rok otplate imao, produžiti. Dugovi privatnicima imali bi se smanjjti za 30%, imala bi .se maksimirati nji-
„hova kamata i produžiti rok otplate. Seljački dugovi raznim prolesijama, kao i "bankama ne bi se u njihovoj nominali menjali, da
jedan od najtežih ekonomskih i političkih problema zadnjih godina u Tim zemljama. Usled sve)
. НАРОДНО БЛАГООРАЊЕ ____ Бр, 18
bi se izbegle reperkusije na druge klase, ali i kod njih bi se "imala provesti izvesna redukcija kamata i produženje roka otplate. Od naročite je važnosti da je u Grčkoj poljoprivteda пај!više dužna državi i državnim ustanovama, a vrlo malo privatnim bankama. Baš zbog ove zadnje činjenice, ako se i provede raz„Физепје seljaka, ono neće imati teške posledice za narodnu pri'vredu zbog toga što meće tangirati bankarski sistem. U Rumuniji i kod nas to je bila najteža konsekvencija akcije za razdu| ženje seljaka, jer se nije moglo ostati pri merama samo u korist . seljaka. Što se dalo seljacima moralo se dati i trgovcima i Za'natlijama i bankama. Počne li Grčka sa merama koje predviđa ovaj zakonski predlog neće ostati samo pri tome kao ni u drugim zemljama. Akcija u korist dužnika uzimaće sve Širi Opseg.
Here "TegK што је француска скупштина после готово годину дана натезања изгласала буџет за 1933, већ јој је поднесен један нов законски предлог у којем се опет ради о дебелим милијардама. То је предлог о реоргавизацији француских железница. У њему се већ унапред прориче трновит и дуг пут кроз скупштинске комисије и скупштину.
Проблем реорганизације француских железница није нов. Он се повлачи већ две-три године. Он није саобраћајно|техничке, него финансиске природе, те због тога је у данашње време депресије и тешко његово решење.
Проблем реорганизације француских железница
ЛЕТНЕ ЕГЕЈ
Однос између државе и железничких друштава уређен је конвенцијом од 1921. год. У финансиском предлогу „било је најглавније оснивање једног заједничког фонда у који су суфицитарна друштва уплатила своје вишкове од-
Це из којег су дефицитарна друштва покривала своје
| дефиците. Већ од 1921 до 1930 год. постојао је дефицит од којих 6 милијарди франака у заједничком фонду; у 1930 и 1931 год. порастао је за нових 5 милијарди, а само у 1932 год. цени се на 4,5 милијарде. За покриће овог дефицита | предвиђају се у конвенцији од 1921 бескаматни државни зајмови. То се и практиковало. Али будући да нема изгледа да би друштва могла те огромне суме вратити држави, сматра се да су ови коначно пали на терет државе. А то се исто има очекивати и у будуће. На тај начин је проблем француских железничких друштава постао тежак проблем за државне финансије.
Пре неколико месеца Даладје док је још био министар јавних радова у Ериовој влади био је израдио план о реорганизацији железница на принцупу етатизације. Тај је предлог пропао. Сад долази министар Паганон са својим предлогом, који садржи и извесне делове бившег Даладјеовог плана и захтева измену конвенције од 1921 год. у следећем смислу: припуштање државних представника у управне одборе друштава у сврху контроле; посебну комисију за претходну контролу расхода друштава; фузију Орлеанског са Јужним железничким. друштвом; напуштање неких нерентабилних и целисходнију организацију неких линија где постоји конкуренција између приватних и државних железница; кооперацију разних саобраћајних средстава (мисли се у главном на железницу и аутомобил) у сврху целисходне и економичне организације саобраћајне службе и коначно смањење пореза на возне карте од 32,50 на 12%, а да при томе цене карата остану исте.
У колико овај законски предлог постане закон им спроведе се у живот тим неће бити решено питање француских железница. Како се види имао би се знатно појачати утицај државе на друштва; на путу фузионирања учинио | би се први корак, контролној комисији би можда успело да даде основне линије за једнаку пословну политику друштава, коорди“ нација саобраћајних средстава би такође омогућила извесна