Narodno blagostanje

АОЛ

Страна 292

njem uvoza administrativnim merama. U Austriji nastoji poljoprivreda svim sredstvima da se pođe putem Nemačke. 1 kod nas je položaj proizvodnje i izvoza jaja sličan gore izloženome stanju u svetu. Kukuruz je i kod nas glavna hrana za živinu u onim krajevima, iz кој зе izvoze jaja, a kretanje njegovih prinosa, izvoza i cena vidi se iz donje tablice:

God. Celokupni prinos Izvoz Cene za izvezeni kukuruza — БИ]. kvintala po kvintalu hilj. kvintala 1926 34,100 8,947 150 1927 21,085 1,976 170 1928 18,190 39 270 1929 41,476 1,669 163 1930 34,645 5,034 108 1931. 32,844 2,247 90 1932 43,200 1,853 70

Dakle, vidimo znatan porast proizvodnje kukuruza u 1929 god. koja u 1930 i 1931 god. nešto opada, da u 1932 god. dostigne rekordnu visinu (od 43,2 Ку.). Маprotiv izvoz, iako je 1930 god. iznosioi preko 5 miliona kv., nije bio dovoljan da iscrpe zalihe, pritom su cene od 1928 god. stalno padale. Ovaj pad cena, koji se na-| stavlia i sve nepovoljniji izgledi za izvoz, uticali su da. se pođe u jačoj meni u preorijentaciji u plasiranju. kukuruza. Naime, kukuruz mesto da se prodaje | izvoZi, upotrebljava se za ishranu svinja i Živine.

I 1929-30 god. znatne količine kukuruza 51 шшто- »

šene za to, a nastavljeno je i u 1931–32 god. Preorijen-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 19

taciju vidimo i po porastu broja živine: od 16 mil. kom. u 1925–28 god. na 19 mil. kom. u 1931 god., od čega otpada na kokoške oko 85%. Ovakav molet, naročito u 1929–30, nije bio nikad ni u Jugoslaviji, ni u predratnoj Srbiji, što smo već kazali u „Narodnom Blagostanju” od 15 marta 1930 god. („Jaje 6 zlatnih para” ).

Tačnih podataka o godišnjoj produkciji |aja kod nas nemamo. Neki je cene na 900 miliona do 1 milijarde komada, ali mi možemo: sigurno tvrditi da je od 1928 god. do danas znatno povećana. Prvo, jer povećanje brojnog stanja živine povlači i povećanje produkcije iaja, zatim to vidimo po opadanju cena od 1929 god. do danas i znatnim ponudama na svim domaćim tržištima. Isto tako i pojačano gajenje plemenitih rasa živine, koje nose veću količinu jaja, jeste znak povećane produkcije.

Ova jaka produkcija sve jače je dolazila do izražaja, jer povećanoj proizvodnji nije odgovarala potrošnja. Naime, izvoz |e za poslednje dve godine opadao, a ni domaća potrošnja nije se povećavala, prema izvešta– jima sa najvažnijih domaćih tržišta, u prkos tome Što su

· cene tako jako pale.

Jaja su jedan od najvažnijih naših izvoznih artikala, jer po vrednosti celokupnog izvoza stajala su ona od 1925 do 1931 god. na trećem mestu (1928 god. na drugom), ali 1932 god. dolaze na peto, a od celokupnog izvoza životinjskih proizvoda iznose prosečno 40—50%. I godišnji izvoz jaja kreće se od 260—490 miliona komada, a domaća je potrošnja nešto veća, stoga |e naša produkcija jaja jako zavisna od izvoza, čije kretanje je sledeće:

Мазг 12702 јаја

Izvoz jaja po količini je do 1926 god. rastao, a po vrednosti opadao. 1927–28 god. opadaju i jedno i drugo. 1929 god. mali porast po vrednosti. 1930 god. se po ko- | ličini znatno povećao, ali je po vrednosti opao. To je g0- | dina kad je naš izvoz (posle rata) dostigao maksimum. 1931 god. je opet opadanje, koje 1932 god. dostiže posleratni minimum i po količini i po vrednosti.

Imamo samo četiri zemlje, koje su važne kao kupci naših jaja i to: Italija, Nemačka, Austrija i Švajcarska,

Izvoz u prvom tromesečju ove god. iznosio je 5.674 tone u vrednosti 58,78 mil. din. prema 3.795 t. i 46.91 mil. din. u istom periodu 1932 godine. |

Ovaj neobični porast izvoza u prvom (готезесји ove godine (odnosno februaru i prvih 4 dana marta) je verovatno posledica povećanog izvoza u Nemačku, pošto

O 1931 1930 1929 1928 Zemlje tona |biljdin.| tona |hilj.din ! tona |hilj.din.| tona |hilj.din.| tona |hiljdin. ||| Italija 7,544) 82,433| 10.066) 152,288| 10,5409) 131 ı29| 6,576) 134,936| = 7,232 139,212 Austrija 4216) 46,42: 5,037| 76,474| 5,418) 01,280| 5,174) 60,506] 4,431 84.568 Метаска 2,878! 33,008| 6,968) 107,506) – 8,690) 146,326] 5,880) 118,570] 6,229 119,297 Švajcarska 1,3%8| 14,084| 3,943| 59,292| 5,495: 88,012 4,322) 88,213| 6,000 114,943 ehoslovačka 298) 4,053 124 | 1,760 7 1,503 176 ) 3,550 136| 2,308 Francuska 47 576 [9 231 12 178 6 106 — Međarska | 0 441 14 i71 6 93 55| 1055 360) 6,096 Grčka 25 25) 135, 2,008 140 2,304 54 «1,119 69) 1,262 Sveda | 16,401|192,183| 26,307)330,725| 30,420|5)1,769| 22,250| 454,346 24,524| 467.908

su izvoznici forsirali izvoz, pre 5 marta, kada |e povećana carina na jaja sa 5 na 70 maraka (a kasnije 100). Izvoz je mnogo jače pao po vrednosti, nego po ko-

| ličini, što je jasno zbog velikog pada cena jajima, dok su

cene od 1027—29 god. bile skoro nepromenjene, ne Uuzimajući u obzir sezonska variranja. 1930 god. padaju sa 20 na 16 din. po kgr. (kom. 1 dinar); 1931 god. na

|15 din. (77 para kom.); 1932 god. na 11 din. (56 para)

iu prvom tromesečju ove god. na 10,4 (53 para), a početkom marta na 9,8 (50 para), a posle 5 marta do danas pale su na 30—40 para po komadu.

Izgledi za budućnost izvoza su nepovoljni. Mi smo praktično izgubili dva najvažnija tržišta: Nemačku i Italiju. To će se pokazati na količini našega ovogodišnjega izvoza. Ne možemo ovaj gubitak kompenzirati izvozom

na druga tržišta. U Austriji, kao što smo gore pomenuli,

isto postoji želja poljoprivrednika zavećom zaštitom pro-

| Х