Narodno blagostanje
Страна 294
става изнад 5 хектара износили су у 1932./33. год. 5 милијарди 720 милиона марака, а расходи изузев порезе и камате 5 милијарди 350 милиона, остаје дакле вишак 370 милиона марака. Али на другој страни имамо порезе у износу од 900 и камате у износу од 600 милиона марака. Такође и после раздужења остаје ипак још велики дефицит, који је могуће одстранити једино подизањем цена. А познато је да Хитлерова влада то намерава. У Темпелхофу је Хитлер указао и ва трговинску политику као средство којим треба настојати да се побољша стање немачке пољопривреде. Али додуше тим се не би требало штетити интереси индустриске производње. На другом месту показали смо (Нова немачка
трговинска политика) како немачка влада настоји и трго-
винској политици обоје да постигне.
- Коначно, изјавио је Хитлер у Темпелхофу да ће још у току ове године увести присилни физички рад од године дана за све немачке грађане. Вредност овога виде и сами Хитлеровци мање у чисто привредном, него више у моралном погледу. То је један од најстаријих национал-социјалистичких захтева, а треба да одстрани предрасуде да је физички рад мање вредан од умног.
Национал-социјалистисти хоће да оснују нови привредни систем. Због тога је интересантно питање да ли где наведне мере значе у истини почетак једног новог привредног система. Што се тиче програма за оживљење привреде видели смо да се у многом темељи на приватној иницијативи а то је основна карактеристика капитализма. На другој страни садржи програм додуше и многе планско-привредне елементе, нарочито у питању јавних радова и помагања пољопривреде. Ако ови задњи елементи дођу до апсолутне превласти, онда се више неће моћи говорити о капитализму, али за сада се то још не може видети. :
таст = ера РАЛЕ НЕНА raz 25а
У претпрошлом броју „Народног Благостања" указали смо на дилему пред којом је стајала аустриска влада у погледу златне клаузуле, која се налази у већини уговора, због депресијације шилинга. је ли требала да одржи принцип неповредивости уговора или је требала да златну клаузулу прогласи неважећом и тим отежа кредитни посао у будућности» Пред истом тешкоБом стоје сада и Сједињене североамеричке државе. Само њихово решење тог питања биће од највеће важности за читав свет. Америка је највећи поверилац у свету и сви њени
Златна клаузула у Сједињеним североамеричким државама.
какзрпатииљговавернштааигавасота пр ПЕН ли:
зајмови су снабдевени златном клаузулом. Такође и у са-
мим унутрашњим америчким кредитним пословима била је златна клаузула исто тако често примењивана као и у европским земљама које су прошле инфлацију. Сви федерални зајмови у износу од око 21 милијарду долара, скоро све хипотеке, осигуравајуће полице, зајмови савезних држава, градова, железничких друштава и T. A садржавају златну клаузулу, која каже да ће се дуг платити у кованом златном новцу Сједињених североамеричких држава у тежини и финоћи коју прописује закон о новцу од 14 марта 1900 год.
У Сједињеним североамеричким државама постоји већ неколико година покрет, а нарочито се појачао у задњим месецима, који тражи смањење дугова помоћу депресирања валуте. Присталице тог покрета који имају јаке заговараче у парламенту су поздравили садашњи пад долара и наравно да ће се свим силама заузети за укидање златне клаузуле. Сигурно да ће влада изићи њиховом захтеву у сусрет, јер и владин програм садржи захтев за смањењем дугова иако на други начин наиме инфлационистичким подизањем цена.
Почетак у погледу укидања златне клаузуле у Америци већ је учињен, Влада је већ донела одлуку да ће њене
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
"Бр. 19
дугове и према домаћим и према- страним повериоцима плаћати искључиво депресираним доларима. '
Како смо већ горе рекли коначна одлука у том погледу биће од највеће важности за иностранство, јер Америка потражује од њега само по зајмовима око 8 милијарди долара. У случају да долар остане депресиран само за 10% добива иностранство око %/, милијарде долара, јер и Америци неће успети да друкче третира стране, а друкчије домаће дужнике. На другој страни имаће Американци као дужници аностранству далеко мању корист од тога, јер је последњих година њихово задружење, које је у септембру 1931 цењено на 2 милијарди долара (краткорочно) смањено сада-на неколико стотина милиона. |
Коначна одлука о златној клаузули у Америци имаће велики утицај и на кредитне уговоре у другим земљама, јер је долар, будући да се рачунао за најсигурнију валуту, узиман често за основу кредитних послова.
Интересантно је споменути да је управо Америка спадала до сада међу оне земље, које су упркос инфлацији одржавале у важности златну клаузулу. То је било после грађанских ратова у шесдесетим годинама прошлог века кад се такође услед великих промена у курсу валуте била одомаћила златна клаузула. Судови су стајали на принципу неповредивости уговора. -
ап нгамететатаза аде
У трговинској политици постоје данас две супротне тенденције. Прва настоји сузбити увоз и појачати домаћу производњу, док она буде у стању да подмири домаћу потрошњу, а друга да ко-
Мова немачка трговинска политика
|лико је могуће искористи за извоз олакшице клаузуле нај-
већег повлашћења, Те супротне тенденције најбоље видимо у немачкој трговинској политици, која у аграрном погледу хоће аутаркију, а као извозна индустриска земља не може лако да се одрекне клаузуле највећег повлашћења.
Најбоље средство за аутаркизирање су контингенти. Они омогућују увоз само оне количине извесног добра за коју је домаћа производња још дефицитарна. Но практичној примени контингената, клаузула највећег повлашћења представља главну запреку. То је најбоље видела Папенова влада кад је прошле јесени настојала да уведе одређене контингенте за све аграрне производе. Супротност са клаузулом највећег повлашћења била је очигледна, јер ти контингенти престављају чисту забрану увоза чим је контингентирана количина увезена. Протест земаља са клаузулом највећег повлашћења био је тако јак, да до провођења тог плана није ни дошло, Због тога покушава сада Хитлерова влада да примени систем контингентирања на начин који није у супротности са клаузулом највећег повлашћења. У првом реду ослободила се отказом читавог низа трговинских уговора од свих везаних царина на пољопривредне производе. Након тога тако су повећани аутономни, царински ставови за извесне производе, да они практично значе забрану увоза. За оне количине аграрних производа које још Немачка мора да увезе снижава сада те високе царине, то значи да спаја контингенте са снижењем царина, Они не стоје у супротности са клаузулом највећег повлашћења, као што је то случај код преференцијала, јер их може да тражи свака земља.
Први пут је тај систем примењен сада у новом трговинском уговору са Холандијом. Немачка дозвољава Холандији за њен главни извозни артикал у Немачку, јаја, контингент у висини од 60 од сто прошлогодишњег извоза уз смањену царину од 40 марака 'на 100 килограма, док је-аутономна царина на јаја повишена од 70 на 100 марака на 100 килограма, што је једнако забрани увоза, Код других про-
у