Narodno blagostanje

6. мај 1938

извода, као на пр. код воћа, поврћа и сланине снижење царина није везано уз контингенте него на обвезу да цене увезене робе не смеју бити испод одређене висине коју жели да има немачка пољопривреда за своје производе. Ова клаузула о висини цена треба да има исто дејство као и контингенти, наиме да онемогући већи увоз него што је потребно за покриће немачког дефицита. То се лако даде постићи, јер увозник није у стању да снижењем цена, потисне домаћу робу са тржишта,

У немачким коментарима овог трговинског уговора као и израженим жељама индустриских кругова стално се наглашава, да ће се количине аграрних производа и сировина које се још морају увести, увозити у главном из оних земаља које су најбоље муштерије за немачку робу. Захтева се такође, да се животне намирнице и сировиче купују више у европским земљама с којима Мемасџа већим делом има активни трговински биланс, а не у Канади и Аргентини према којима је пасивна. Али само са горњим системом контингената то се не да постипи. Због тога Немачка настоји да тај систем употпуни јаком диференцијацијом каквоће код разних врста робе. Тако на пр, снижена царина на јаја увезена из Холандије вреди само за она, која одговарају прописима немачког закона о стандардизацији јаја. Па тај начин оне земље које су технички заостале у производњи јаја не могу на основу клаузуле највећег позлашћења захтевати исту царину.

У нашој трговинској политици стојимо пред два важна догађаја: пред завршетком преговора ради закључења трговинског уговора са Мађарском, који трају већ неколико месеца и пред почетак преговора односно новог трговинског споразума с Аустријом, који би према њеној жељи имао ступити на место досадашњег компензационог уговора. Ове су две земље увоз из наше државе у задњим месецима стално ограничавале на најразноврсније начине, а за скору будућност спремају њихово пооштрење. Аустрија је. на пр. у задње време све више проширивала систем увозних дозвола, тако да су тим погођени и неки наши производи, као ораси и уље од тиквиног семена. Надаље забранила је увоз грашка, пасуља и салате. Осим тога снизила је читав низ контингената, за живину на 25% увоза из 1931, за говеда од 150 комада недељно смањила је на 100, код дебелих свиња од 2320 на 1830. Скоро у истој сразмери смањен је контингент и код меснатих свиња, свињског меса, закланих телића и изнутрице. То ће све отежати преговоре. К томе долази и њено настдјање, да изравна трговински биланс са нама, који је у прошлој години закључен са једним салдом (292 мил. динара) у нашу корист. Он је настао нарочито у време уговора о клирингу од почетка до јесени 1932. Ми смо били присиљени да тај уговор откажемо, јер је постојала опасност даљег пораста салда у клирингу у нашу корист, а наши извозници нису били у стању да дају Аустријанцима неограничен кредит.

После закључења компензационог уговора с Аустријом, који је још и сада на снази, трговински биланс се поновно развијао у нашу корист. У два прва месеца текуће године извезли смо на пример у Аустрију робе за 113 милиона динара, а увезли 54 милиона. То је сад Аустрија узела за повод да тражи измену уговора. Аустриски министар трговине јакончик захтева повећање извоза индустријских артикала у Југославији што би могло најлакше уследити државним поруџбинама у Аустрији. С наше стране се каже да олакшање за аустриски увоз индустриских артикала можемо дати само у замену за олакшице за наш извоз аграрних производа ,у Аустрији, Али аустриски аграрци лису

Приликом трговинскополитичких преговора са Аустријом и Мађарском

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 295

до сада хтели о томе ни да чују. На тај начин постоји опасност смањења извоза наших аграрних производа у Аустрији, ако она остане при захтеву да изравна трговински биланс с нама.

Сматрамо да је ова аустријска политика немогућа. И преостала минимална правна сигурност, коју данас још пружају трговински уговори, мора да потпуно исчезне ако се одомаћи обичај да сауговорач на чију се штету моментано развија трговински биланс, одмах захтева измену уговора. То значи терати захтев за изједначењем трговинског биланса до апсурдности.

У осталом изравнање читавог аустриског трговинског биланса немогуће је постићи, Аустрија мора безусловно да увози извесна добра у великим количинама и то: пшеницу, кукуруз, свиње, говеда, јаја ит.д. која не може произвести у довољној количини. Додуше и Аустрија је последњих година исто кас и Немачка покушала да повећа своју аграрну производњу, али то јој је успело једино кад шећера и млека. Повећана је и површина засејена житом за 6%, али због зећег гајења стоке порасла је потреба за сточном храном. Целокупна потреба за увозом животних намирница није се променила у задњим годинама. Код Аустрије може се само о томе радити, да увезе мање од нас или више од других земаља, Први кораци у том правцу су већ учињени у трговинском споразуму са Мађарском прошле јесени у којем је ова добила видљиве и прикривене преференцијале за пшеницу, свиње и друге аграрне производе.

У Мађарској је такође увоз из наше државе исто отежан строгим системом увозних дозвола, које су прописане за све шумске производе, воће и карбид, а то су главни артикли нашег извоза у Мађарску. Због тога је наш извоз у Мађарску много јаче опао од нашег увоза. У 1932 год. износио је он 125 мил, динара према 318 мил. динара у 1931 год. а наш извоз из Мађарске 252 у 1931 год. а 142 мил. динара у [982 год. Тако се наш активни салдо од 66 милиона динара у 1931 год. претворио у пасивни од 17 милиона у 1932 год. Како на аустриском тако и на мађарском тржишту постоји опасност да будемо потиснути од других земаља. За увоз дрвета у Мађарску на пр. знатна олакшања добили су Аустријанци у споменутом уговору, а Румуни су у допунском уговору од конца месеца добили контингент од 20 хиљада вагона горивог дрвета и 6 хиљада вагона дрвене грађе.

Engleski budžet za 1933/34 zaključen je sa deficitom od 32 mil. funti sterbinga. Rashodi su iznosili 777, a prihodi 745 miliona funti.. Međutim deficit prema predlogu budžeta ne iznosi stvarno 32, nego samo oko 3 miliona funti, jer se u gornjem iznosu nalazi i decembarska rata ratnog duga Americi od 28 miliona 950 hiljada funti, koja nije bila predviđena u budžetu. Ovakav ishod budžeta mora se smatrati kao vrlo povoljan i on nije očekivan, jer je sve do pred kraj 1932 priliv poreza bio takav da je opravdavao očekivanje većeg deficita. Prihod od carina podbacio je za 12, a od dohodarine za 8 miliona prema predviđenom. Rezultatu budžeta za 1932/33 ima se u glavnom zahvaliti drakonskim merama za uravnoteženje budžeta, koje je 1931 bio preduzeo Snouden, a koje su se u glavnom sastojale u povećanju poreza i koje su tek u ovoj godini dožle potpuno do izražaja. Ovaj rezultat dokazuje ujedno da se engleske finansije nalaze u potpunom redu uprkos privrednoj depresiji i mnestabiliziranoj valuti. Deficit iz 1932/33 pokriće se zajmom.

No pod pritiskom depresije engleski nacionalni dohodak u zadnje 2-3 god. pokazuje smanjenje kao i u drugim zemljama i poreski teret postao je kud i kamo teže snošljiv. U toku godine u više navrata privredne organizacije tražile su od vlade da u no-

Engleski budžet za 1933/34