Narodno blagostanje

15. oj 16381

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страза 301.

_ЈЕДАН СИМПТОМ УБРЗАНЕ ПРИВРЕДНЕ

ДЕПРЕСИЈЕ _

— Анализа француског зајма у Енглеској са гледишта светске привреде —

| Прешходно објашњење. 11 Нечувена навала злаша у Енглеској. [1 Једина злашна валуша на свешу. ТУ Неверно злашо,

1. Претходно објашњење

Француска влада је пре кратког времена по"зајмила од лондонских банака, на подлози благајничких записа, са роком од три односно шест месеци, 30 мил. фунти стерлинта, с тим да јој се та сума, исплати од стране енглеског фонда за регулацију валуте у француским францима. Ми смо о тој трансакцији донели кратак извештај у прошлом броју заједно са француским службеним коментаром. Операција, је одавно свршена, али се о њој све више пише у француској штампи и од стране француске независне штампе све је јача критичка офанзива против ње. Међутим нама изгледа да нигде није довољно анализиран тај појав са гледишта светске привреде односно светске привредне депресије. По нашем. мишљењу, пулса оболелог ортанизма светске привреде или да се другом фигуром изразимо, она претставља, четврти чин светске привредне трагедије.

Прво питање које се намеће стоји у вези са француским државним финансијама и гласи: од куда долази то да је франпуском Министарству финансија тако хитно потребна сума од 2.5 милијарди фр. и то на тако кратак рок. Службено се то мотивише уобичајеним касеним дефицитом у пролећним месецима. Међутим ствар лежи много дубље. Нашим читаоцима су познате перипетије кроз које пролази француски буџет већ више месеца. Према предрачуну прихода и расхода он треба да се заврши једним дефицитом од пет милијарди фр., поред mora државна благајна вуче масу летећих дугова услед дефипцита, из две последње године. По најпримитивнијим правилима буџетске политике дефицит је требало изравнати или смањењем расхода или повећањем прихода. Обе мере су економски лако изводљиве. У француском државном буџету налазе се. као што скоро рече један франпуски писац, небројена излишна надлештва, велики број чиновника без запослења, преко 2 милијарде непотребних. субвенпија и других помоћи. Ништа не би било лакше но смањити издатке за, 5 милијарди фр. С друге стране још је француска народна привреда у релативном просперитету, тако да би без икаквих тешкоћа могла понети пореска, повећања, за горњи износ. Ни то није урађено. Оба, пропуста су учињена из чисто дематошких разлога. · Француски парламент није у стању ни да удари на титуларе разних субвенција и пензија, а још мање на пореске обвезнике удружене у једну огромну организацију. И тако је остало да се дефицит покрије зајмовима.,

Месецима (већ француска влада зајми на под-

логу благајничких записа, тако, да је неприметно МЕ РЕДА O | : 4 |

( ji

она је симптом веома убрзаног.

пласиран огроман износ истих по свима француским банкама, како онима јавне руке, тако и приватним. Па ипак је било изненађење за г. Жоржа Бонеа, француског министра финансија, кад је на први контакт са приватним француским банкама добио одговор да ове.нису у стању да сваре нових блатајничких залиса од три милијарде фр. То је било заштепашћење за читав финансиски свет. До скора је кроз светску штампу колпортирана вест, да. се француске банке гуше у готовинама, да ова на пр. код четири велике банке у Паризу износи преко 15 милијарди фр., тако да им је од француске

владе прошле године учињен прекор да поред та=!

квих тотовина не кредитирају довољно средњу и ситну индустрију. исте банке да не би биле у стању да приме 3 милијарде бонова а да. тиме не компромитују свој ликвидитет. Наишајвши на немогућност краткорочног зајмљења министар финансија је помишљао на емисију друте транше дугорочног зајма од 10 милијар-

ди фр. (од чега је 5 милијарде већ емитовано), који .

је ушао у комбинацију као сретство изравнања, буџета. Али је и ту убрзо наишао на затворена врата.

Све приватне и велике банке изјавиле су да је курс

француских државних облигација пао тако ниско,

да би друга транша морала, бити емитована под неповољним условима, који би компромитовали кре-.

дит Француске, Професор Жез, који се не умара, критикујући невероватну неодтоворност француског парламента пред народом збот вођења државних финансија, вели у свом последњем чланку да, је немогућност емисије друте транше последица поколебаног поверења у француске државне финансије услед немогућног држања француског парламента.

П, Нечувена навала злата у Енглеску

Чињеница да је француска влада узела зајам код енглеских банака претставља још веће ивненађење за финансиски свет — са гледишта енглеског. Познато је да је убрво после берванског слома У Америци Енглеска нагло почела да губи злато и да је већ 1930 г. била проглашена дискретна забрана, емисије страних зајмова у Енглеској ив тога разлога. И ми смо скоро три године безнадежно антишамбрирали пред енглеским банкама за наш стабилизациони зајам, да у 1981 г. увидимо да је он у Бнглеској неостварљив. Тај ембарто за стране зајмове постоји још и данас и приликом скорашње емисије данског зајма, у Ентлеској изрично је напоменуто са

службене стране да он још није скинут. Свима су“ злата

у незаборављивој успомени тешкоће око

кроз које је прошла Шнглеска од септембра 193184

Сад одједанпут изјављују те