Narodno blagostanje
,
НАРОДНО
20. мај 1953
Бојл
О Аоо
Страна 325
nadnice skaču. U svakoj trećoj kući čuje se klavir, u svakoj drugoj gramofon, a svakoj takoreći radio. Stanovi radnički snabdevaju se najmodernijim koniorom, deca idu u školu i spremaju se za neradničku karijeru. Nakratko nivo života prosečnog radnika u Nemačkoj bio je mnogo viši posle rata no onaj Karla Marksa u sirotiniskom kraju Londona pri pisanju „Карпаја".
Buržoaski ekonomisti trudili su se da obore Marksovor učenje po kome će radnički proletarijat da pada u sve veću bedu. Notorno poboljšanje nivoa života radničkog još u poslednjim decenijama ХЕХ veka pružalo im je materijal za to. Organizuje se prikuplianje podataka o t. zv. radničkim budžetima, odnosno o kretanju nivoa Života radništva kroz duže periode vremena. Taj materijal je oborio još pre Rata gornje učenje Marksovo. Čitava senzacija je bila knjiga saksonskog višeg činovnika F. Nostica (a docnije poslanika. saksonskog na berlinskom dvoru, — Čiji se sin nalazi danas u Beogradu kao sekretar nemačkog poslanstva) pod naslovom „Das Auisteigen des deutschen Arbeiterstandes”, u kome je dokazan ogroman polet nivoa života radništva tokom XiX. veka.
IV Suton marksizma kao političke altcije
S uspehom radništva, da presudno utiče na podelu socijalnog produkta između rada i kapitala, počinje i kriza socijalno-demokratske stranke. Upravo ona је роčela još ı XIX veku pod imenom revizionizma; ali jč neposredno розје rata kriza uzela velike razmere. Bilo je socijalista, koji su smatrali da su socijalističke stranke, glasajući za ratne kredite, izdale radništvo. Vođima se prebacuje sve veći oportunizam otvara se pitanje o tome da li |e Marks bio protivan socijalnoj revoluciji, na
što potvrdno odgovara komunistička stranka. Ali se ve-,
liki deo. organizovanog radništva izjašnjava proliv revolucije i sve više se vezuje za postojeći socijalni poredak. U ostalom šta je radnik više mogao da traži od onoga, što je postigao do 1930 god.? Revolucija je samo mogia da pogorša njegov položaj. Otuda radništvo sve otvorenije brani postojeći socijalni poredak. To je slučaj bio sa nemačkom socijalno-demokratskom strankom; to je još u većoj meri sa leberističkom strankom u Engleskoj; samo se u Francuskoj još održava programatski polarizam.*)
Radništvor je osvojilo kapitalizam da bi kapitalizam osvojio radništvo, Tako smo još u 1930 god. bili pred svršenim Taktom, da socijalno-demokratska stranka podržava kapitalizam. |
Komunizam prihvata marksističku zastavu i otima pristalice socijalno-demokratskoj stranci.
U tome izbija privredna depresija. Opšti standard radničkog života sistematski pada, koje usled smanjene nadnice koje usled nezaposlenosti. Kapitalistički privredni režim iz priznanja prema lojalnom držanju radništva proglašava izdržavanje nezaposlenog radništva za svoju elementarnu i organsku dužnost. Čine se i danas nečuveni napori u tome pravcu. Većina radništva kava-
1) Na poslednjem kongresu francuske socijalističke stranke u Avinjonu nije došlo do rascepa, ali su baš na njemu izbila jasno na površinu dva potpuno proftivpoložena gledišta: radikalno i oportunističko. Poslednji zastupaju gledište da je danas mnogo važnije spasavati demokratiju od socijalizacije sretstava za proizvodnju, jer ako svetska demokratija podlegne pred fašizmom, onda će radništvo izgubiti i sve ono šio je steklo u borbi poslednjih pedeset godina.
ijerski kvitira taj napor kapitalističke države. Ali kako čoveku nije ništa teže no, spuštati nivo života, na koji je već naviknut, to je napuštanje lepših stanova, prodaja pojedinih skupocenih delova mameštaja, spuštanje pOtreba u odelu i hrani, stvorilo duševno stanje kod radništva, koje nije moglo da protivstane na celoj liniji ko| munističkoj propagandi. Ali nikad ne bi komunizam uzeo · doskorašnje razmere u Evropi pored samo nezadovoljnih
|
radnika. On je najviše uspeo da stvori sebi pristalice ' među bankrotiranim srednjim staležom, među otpušteinim privatnim nameštenicima, međ radničkom omladi|nom itd. Veliki deo. radnika je ostao pri svojim klasnim organizacijama. Komunizmu poslednjih godina prilazili su 1 oni, koji su po svome ekonomskom i socijalnom poiožaju sve pre nego proleteri, kao što je socijalno-demokratskoj stranci pred kraj XIX veka počelo da prilazi sve što nije uspelo u buržoaskoj sredini. U Evropi ima prikrivenih komunista među ljudima iz viših klasa, koji se čuvaju da odadu svoje pripadništvo komunizmu, već tamo gde treba daju na znanje, da se na njih može računati. To je psihološki sasvim razumljivo. Odavno: su \ već buržoaski ekonomisti počeli da govore i pišu, da je · današnja privredna depresija strukturelna i da ona žnači : kraj privrednog kapitalističkog sistema, kome ima da sleduje kolektivistički. Političke šićardžije, računđije i : razne oportuniste, koketuju sa komunizmom. Otuda veliki broj salonskih komunista u zemljama gde je to slo' бодпо, а prikrivenih, gde |e to zabranjeno.
| Dolazak na vlast nacionalnih socijalista u Nemačkoj može se nazvati epohalnim sa gledišta socijaldemokratije || komunizma kao političkih organizacija. Posle Rusije ko| munizam je najjače bio razvijen u Nemačkoj. Sad je on Ги Nemačkoj uništen. Prema stanju u drugim zemljama može, se reći da je on sveden samo u granice Rusije. tako nestaje i druge marksističke političke stranke u Evropi.
Izlazi da je u godini pedesetoj posle Marksove smrti na samrti poslednja politička organizacija u Evropi sa marksističkim programom.
Sasvim je druga stvar Marksova doktrina. Nikad više no danas nije ona dobila toliko teoriske hrane. Marks je tvrdio da je kapitalistička proizvodnja anarhistička i da će krize biti sve jače. To očigledno važi za današnju 'krizu. Prema tome onaj deo buržoazije, koji ie svojom analizom današnije privredne depresije pružao hrane komunističkoj političkoj organizaciji, održava [05 uvek na dnevnom redu čisto doktrinarni problem O privrednom sistemu, koji bi imao da zameni postojeći. Sombart, po političkom ubeđenju konzervativac, i Čitava grupa konzervativnih mislilaca, kao što je ona Španova, smatra da mi ulazimo u eru planske privrede, odnosno organske narodne privrede, kako nacional-socijalisti nazivaju Španov univerzalizam, koji u stvari politički nije ništa drugo do ukidanje slobode. Svi oni koji misle i pišu o budućnosti svetske privrede, susretaju se sa maiksizmom. Možda je strah od marksizma i stvorio lozinku planske privrede. Planska privreda je svakako bliža marksizmu nego kapitalizmu i zbog toga je vrlo veliki broj buržoaskih mislilaca, koji smatraju da će se ipak planska privreda pretvoriti u marksistički sistem i koji zbog toga zastupaju gledište da organizaciju nacionalnih privreda u smislu marksizma može isto tako da izvede i buržoazija, bez socijalizma. Jer i u marksističkoj državi postoji vlast. Narod se deli na one koji upravljaju i one koji slušaju. A to je ono što može da interesuje i nesocijalističke duhove.