Narodno blagostanje

-- 27. мај 1933. онима Аграрне банке 200 хиљада, 6% Беглучких обвезница 161 хиљада, у 4% Аграрцима 55 хиљаде, 7% Инвестициони

· зајам 31 хиљада, 7% Блер 37 хиљада и 7% Селигман 25

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

хиљада.

На њујоршкој берзи наши су папири нотирани по-

следња два месеца:

7% Блер 8% Блер 7% Селиг. 4 априла 14.50 16.— 14.1 априла 13.50 16.25 15.50 18 априла 13.50 16.— 17.25 априла 15.— 16.35 20.2 маја 16.— 16.75 21.82 9 маја 16.50 17.29 22.50 16 маја 16.50 17.82 22.23. маја 16.50 18.65 19.83

На париској берзи су курсеви наших папира били стационарни изузев 4% ренте из 1895 године и 7% Стабилизационог зајма, који су постепено попуштали.

16. V. 17. V.. 18. V. 18. У. 4% из 1895 год 26.50 == . 25-— 25.25 5% из 1902 130— 126. 134. ~ 1274.5% из. 1905 123—– 123—– 123— 123.4.5% из 1909 120— 120— :120— 1095% из 1913 2550 25-— 25— 2645% из 1910 108— 110—— 115—— 1104.5% из 1911 108— 113— 15—" 1107% из 1931 19:25. 17:10. 16.890.

- Ha београдској девизној берзи обрт је износио свега 2.65 милиона према 4.39 милиона, због мањег броја састанака. Највише је трговано у приватном клирингу са Бечом, а 2.05 милиона а курс шилинга је био нижи од онога у прошлој недељи, и нотирао је између 8.75 и 8.85. У извозним боновима Грчке банке трговано је за 185 хиљада по курсу од 4215 и 43— динара за 100 драхми. У осталим девизама имали смо следеће обрте: девиза Цирих 119 хиљада, Париз 104 хиљаде, Лондон 126 хиљада и Њујорк 65 киљада.

На такозваној „црној берзи" послови и ове недеље стагнирају, због необичног слабог интересовања за девизама. Приватни прим је остао у главноме непромењен на 32% до 40% а онај Народне банке на 28.50%. У Цириху динар је нотирао непромењено 7.— шв. франака за 100.динара. ZAGREBAČKA BERZA

sr

Novčano tržište. Množe se predlozi kako bi se izašlo iz današnjeg stanja našeg novčanog tržišta. Većina zahteva iđe za povećanjem kredita kojeg privreda ima od emisione bamke dotično državnih novčanih ustanova. Iznose se i konkretni predlozi koji bi dotične ustanove doveli u položaj da privredi stave na raspolaganje nova sredstva.

Sa druge sfrane ustaje se protiv inflacije u bilo kojoj formi. Iznose se u prvom redu argumenfi da bi ulagači bili pogođeni jer bi kupovna snaga njihovih uložaka mogla popustiti.

s.»

Devizno tržište. Nema bitnih promjena. Dolar je ponovno nešto u porastu. Prvo radi toga što je internacionalno čvršći i što se vjeruje da on više neće mnogo padati. Drugo što je poпида znatno oslabila jer je prošao momenat panike. Uslijed toga u privatnom prometu već se prave zaključci i po 70 dinara za dolar.

Efekti. Investicijoni zajam zakljućen po 43,50. Agrarci novac 23,50 a Begluci 31,75 bez robe.

Ratna šteta zaključena po 194 do 196. U dinarskim раpirima promet je minimalan. Pa i kad oscilacije u kursu iznose i 3—4 dinara od danas na sutra, Terminski poslovi gotovo da su

+

17.| Страна 351.

sasvim prestali. A ranije to je u Zagrebu skoro bio glavni posao u štefi. Na druge rokove nitko ne želi da plasira svoje novce.

Blair 98% 32 a roba 34. Sedampostotni zaključen po 31,75. Seligman novac 41,50. Blair je pred par dana bio nešto jači. Me:đutim interes je slab jer još mije riješeno pitanje kupona koji је dospio dne 1. maja ove godine. Kad bi to pitanje bilo povolino tiješeno situacija bi bila sasvim druga.

Narodna Banka novac 3.600. Agrarna banka novac 215 a roba 220. -

'Sećerana novac 145 a roba 150. Impex novac 30 a 15:58 30 roba. Trbovlje zaključeno po 160.

Austrijski šiling: srednji kurs zaključaka 8,86. Grčki bonovi 39 novac.

U vezi popravkom šilinga na strani raste i kod nas.

РОБНО ТРЖИШТЕ. - Пшеница,

На светском тржишту пшенице ове недеље наступиле су промене. У. Америци су последњих недеља цене расле, а промет био већи, док је европско тржиште било већином “7 стагнацији. Ове нелеље у Сев. Америци тенденција је лабавија и цене су попустиле за 2—3 цента по бушелу и 24. о. м. износиле су у Чикагу 70,12 цента по бушелу. Напротив, европско тржиште је нешто живље, јер су повећане тражње конзума у Енглеској, Белгији и Холандији, где је купована већином аргентинска и аустралијска роба. И Русија још купује нешто аргентинске пшенице.

На средњеевропском тржишту је и ове недеље тен|ленција лабавија, и то најјаче на пештанском, где су цене износиле 24. о. м. 11 пенге за 100 кгр., према 11,85 од 18. о. м. И на домаћем тржишту и ове недеље је тенденција лабавија: понуда је порасла, а тражња ослабила. Го је последица повољних изгледа на жетву нове типенице, и акб је последњих дана поплава причинила у неким местима штете. Цене су према прошлој недељи попустиле за 1!3—15 дин. и износиле су 23. о. м. за бачку околина Нови Сади

"| Сомбор, средње и горњо бачку 202,50—207, потиску 205

до 210, горњо-банатску 200—205 и сремску 202.50—207.50 динара.

Кукуруз.

На америчком тржишту кукуруза престала је хоса, али су цене чврсте и износиле су 24. о. м. у Чикагу 96,6 центи, И у Буенос Ајресу су цене чврсте услед неповољних вести о жетви.

Европско тржиште непромењено је, сем мањих шпекулативних куповина у Ротердаму. Понуде у дунавској роби су попустиле.

Средње-европско тржиште је ове недеље мирније. На будимпештанском тржишту цене су иврсте и износе 24. о. M. 8 пенге за 100 кгр.

На домаћем тржишту је и ове недеље промет нешто већи, Због тражње за извоз, Швајцарска је понудила да купи 2—4 хиљаде вагона кукуруза уз компензацију кујовине приплодних бикова у висини од 150 хиљада шзајцарских франака. И куповине. за конзум пасивних крајева су веће, Цене износе 23. о. м. за банатски 61—67 дин.

Стока.

Изгледи за извоз су м даље неповољни. Аустрија је прошле недеље уз пооштрене мере дозволила увоз за мањи контингент, наиме од 400 комада дебелих свиња, а ове недеље повећан је на 600 комада. За Праг је и даље онемогућен извоз свиња услед повишених такса, које износе 5 дин. по кгр. живе мере.

На домаћем тржишту и тражља и понуда лабавије.