Narodno blagostanje
Страна 342 НАРОДНО код нас 440 тон-филмова, (ниједан неми) у дужини 540 хиљада метара, од тога: 203 пунометарска програмна, 116 журнала и актуалитета, 72 културна, а
остало кратки и рекламни. Највећи број је добивен.
из Немачке (119 филмова у дужини 318 хиљ. М.), Ојед. Америчких Држава, (227 филмова у дужини 901 хиљ. мет.), Француска, (6 са 11 хиљ. м. ИТ. Д.). За увов страних забавних филмова (трема закону)
везано је 20.200 «. филма домаће производње (8.200. м. више, него што је законом прописано). У прет-
ходним годинама, број филмова и дужине су били већи, јер је прошле године у марту ступио на снагу закон о континтентирању и цензурирању. Поред осталога, он је имао за последицу да амерички фил=
мови напусте наше тржиште и теку прошлом ме сецу, услед неких измена у досадањем режиму о
филмовима, којима су им учињене извесне олакшице, имали смо прилике да понова видимо неколико премијера америчких филмова.
Ово је погодило и пословање неких филмских атентура и посредништва, који су били приморани да престану радити. |
Код нас у погледу увоза филмова, није никад
У PRI CY NU БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22 „зури садржаја увевених филмова. Свет иде у био|скоп ради забаве и разоноде, и зато мера да се део биоскопскот програма посвети филмовима који имају поучни, пропагандни и други циљ, утиче неповољно на посету биоскопа. А филмови домаће
производње су били такви.
| За. фискус је биоскоп један повољан објекат. Техника наплате је проста, а при том ефикасна и знатна. Она може да нађе оправдање за то, пошто посета, биоскопа, није примарна, потреба, као што су храна, стан, одело. Али постоји граница до које се може ићи са фискалним оптерећењима, а да се не изазове нетативно дејство и за фискус и за биоскопе, пе ЧЕ
Садања фискална оптерећења биоскопа код нас- износе 38% бруто-прихода, и то: 20% државна, 10% општинска и 8% бановинска, а кад би се још увело намераваних 10% у корист поворишта, износила би 48% обрта, што је сувише велико оптере„ћење. Власници тврде, да је и садање оптерећење Год 38% највеће у Европи,
Интересантни су и подаци које доносе „Моуо58 од 27. марта 1933. год. о величини и подели из-
постојао либерални режим, али је законом о кон- носа добивених од продатих улазница у 1932. год. тинтентирању и цензурирању од децембра 1981. г. Принос се цени на 95 мил. дин. (просечно за улазон још пооштрен. Поред тота биоскопи су обавезни ницу 7.5). Ми сматрамо да је он већи још за 12—18 приказати 10% квоте филмова домаће производње. мил. дин., јер је просечна, цена, од 7,5 дин. мала, кад Ова мера имала је за задатак да помогне развитак !се увме у обзир да се "|, биоскопа налазе у неколико домаће филмске индустрије. i "већих градова, где се може просечно узети 10 дин.
У току 1982. тод. израђено је 282 филма до- од улазнице. Од горње суме (86 мил. дин.) држава маће производње са 61.700 м. дужине ито: 106 Ry" је примила 87,7 мил. дин. (или 40 од сто), од такса, турних, 75 журнала, 95 кратка рекламна и свега 4 пореза, пристојба, од цензуре, царина и превоза, програмска (средњеметарска). Од њих света 17 са филмски заводи 6,2 мил. дин., биоскопи 34,5 Мил. 6.180 м. звучних. Овде нису урачуната 44 хигијен- дин, и страни филмски продуценти 1,1 мил. дин. ско-поучна филма, које је израдио Хитијенски за- или 8 од сто). Значи од целокупног бруто-промета вод. У тој домаћој производњи учествовало је 9 пре- иностранство добије света 8 од сто, а држава шет дузећа, али је најјаче заступљен Југословенски 'пута више од тога. О тога не видимо нарочити разпросветни филм, наиме, са. 109 филмова у дужини лог и с те стране за стављање запрека увозу 47 хиљада метара. Ово предузеће је привилегисано филмова. а и имало је да врши улогу, коју има талијанско Гисе.| _ Последица претеране комерцијалности је, да биЧак је вођена жива акција да оно добије монопол оскопи публици не показују довољно пажње. Пубпроизводње код нас. Стварање домаће филмске ин-' тика, хоће да се за своје паре забави и разоноди, али
дустрије није успело из разлога што је за то потребан велики капитал и широко тржиште, а код нас ниједан од тих услова не постоји. Видели смо да ни мното веће ни богатије државе немају филмске индустрије, Из извештаја видимо да је створено око 980 домаћих кратких филмова (просечно 250 мет. дужине), и то већином актуалитета, журнала, туристичко-рекламни а свега 4 програмска филма. Таква филмска индустрија, а нарочито кад је штити закон, може постојати. Али то је само допуна биоскопском програму. Најновија акција за прикази вање културних филмова на страни и по школама, ако успе, може још појачати ту ситну филм-индустрију. Сви они фактори, који су имали пресудног утицаја на развитак -и криву филма у свету, имали су одјека и код нас, јер је он уско везан са светским. Али пошто смо ми у погледу филма, не узимајући у обзир покушај за стварање домаће производње, само увозничка и потрошачка земља, на њега бу имале шресудан утицај: државне заштитне мере. фискална оптерећења и комерцијална страна оиоскопа. | пијама домаћој филмској производњи и строгој цен-
Државне заштитне мере састоје се у бенефи-.
неће сви да се задовоље само Хутенберговим, „Уфиним“ оперетама, са војничким парадама, гарнизонским свечаностима, и идиличним официрским љубавима; њујоршким мјузик-холовима, извештаченим пустоловинама и криминалитетима, неприродним и идиличним западно-америчким каубојима, бајкама, филмовима незабавног карактера, и сличним.
И ако филм у уметничком погледу има још мното да створи, ипак је до данас у разним државама створено и уметнички и технички одличних |филмова, међу којима су неки врло скупо коштали. Код нас су врло ретко приказивани такви фил-
добрих премијера, као у прошлој години, а уопште последњих година не можемо се у том правцу похвалити. Таква политика може неповољно да дејствује на ону публику, која не може да се задовољи |слабим и јевтиним филмовима, а то је она која има најбољу платежну снату.
Натурање све веће квоте, висока фискална оптерећења и рђава пословна политика власника, биоскопа код нас, ако буду настављени као до сада, учиниће да кинематографија: преживљује У будуће још теже дане. А ако биоскопи буду повећавали
БЕ5
мови, и никада после рата нисмо имали тако мало.